Gladijatoreva devojka

1.

"Poštovani,

Ovim putem želimo da vam se zahvalimo na poslatoj prijavi za upis u našu školu, i da Vas obavestimo da ste primljeni.

Molimo vas da u ponedeljak, 15.01.2020.godine od 8časova, dođete na razgovor. Adresa na koju je potrebno da se javite, nalazi se na poleđini koverte. Tada će vam biti iskazane i ostale, potrebne informacije.

S poštovanjem,

Direktor škole, Dominik Tos.
Akademija Mente. ''

Pisalo je u pismu, koje je Andrej našao u sandučetu za poštu tog jutra. Pismo je otvorio samo iz razloga što je na njemu bilo napisano njegovo ime, te ga je to zbunilo, jer osim računa za njegov telefon ništa od pošte ne stiže na njegovo, ili mamino ime.
Sve ide na tatu.

Sada je, nažalost, bio još zbunjeniji. Ne seća se da je slao pismo nekoj drugoj školi, takođe se ne seća da želi da promeni svoju školu.
Ne seća se da mu je to čak i padalo na pamet.

Niti mu pada na pamet bilo kakav razlog koji bi ga naveo da ode u mesto koje je udaljeno 230kilometara od njegove kuće.

Savio je pismo i stavio ga u zadnji džep starih farmerica. Ostala pisma je držao u desnoj ruci, te zatvorio sanduče i zaputio se unutra.
Znao je da će njegova mama sedeti u dnevnoj sobi, za trpezarijskim stolom, na kom će biti širom otvorene novine, i velika crvena šolja kafe pored njih, te je otišao pravo tamo.
Naočare su joj bile nisko na nosu, obrve naborane, oči fokusirane na novine ispred nje. Znao je da čita horoskop, verovala je u astrologiju i redovno proveravala zvezde za sve njih. Svako jutro bi ga pratila u školu rečenicom - Danas postoji šansa da se zaljubiš, ili Nemoj da se svađaš ni sa kim, zvezde ti nisu naklonjene, bes će te obuzeti. Nekad je voleo te njene doskočice, nekad su ga izluđivale, ali on, kao ni tata, nije verovao u horoskop. Puštali su je da bude svoja, i nisu se bunili i ako su nekad želeli da joj kažu da malo o'ladi.

Spustio je bele koverte na sto ispred nje, i seo preko puta nje.

Znao je da neće podići pogled dok ne iščita sve što je zanima, te je strpljivo čekao.

Duboko je izdahnula i sklopila novine. ,, Znala sam da će danas biti lep dan. '' Rekla je veselo i posegla za pismima i računima ispred nje.
Otvorila je svaku kovertu pojedinačno.
,,Sve su računi.'' Slegla je ramenima.
,, Nema dobrih vesti. '' Nasmejala se horoskopu.

,,Ta je kod mene.'' Rekao je Andrej, dok mu je glas bio grublji nego što je planirao.

Mama je podigla pogled ka njemu, a on izvukao pismo iz džepa. Zavalio se nazad u stolicu, pročistio grlo i pročitao ono što je i sam čitao pre samo par minuta.

Kada je završio pogledao ju je, izvivši obrve, dok je ona samo širom razgoračenih očiju piljila u njega.
,, Šta je ovo? '' Pružio joj je papir, ali ga ona nije uzimala.

,, Sine, tata i ja.. '' Tražila je prave reči, za koje je znala da bi ih tata izrekao kako treba. Bila je zbunjena. Delovalo je čak i kao da je u neverici.
Kao da nije očekivala da će biti primljen.

Nije bio obavešten o odluci, koju su sebično doneli njegovi roditelji.

Od kada je njen muž, Mark, ostao bez posla, shvatili su da je, jedini način da isplate dugove, da prodaju kuću i presele se kod njene majke, čija kuća nije bila dovoljno velika za sve.
Dve noći su proveli budni, razmišljajući šta da rade i kako da se izvuku iz ovoga. Čuli su za ovu školu od prijatelja, i delovalo je previše dobro da bi bilo istinito, te su što pre stupili u kontakt da direktorom Akademije.
Škola nije tražila nikakve finansijske potrepštine, a nudila je školovanje do osamnaeste godine, zatim i zaposlenje.