My everything✔

Dvadeset sesti dio

Helena p.o.v.

Vrijeme brzo prolazi. Da nismo prekidali, Stefanu i meni bi prekosutra bilo sest godina kako smo zajedno. Al mislim da necemo nista da slavimo.

,,Mama, kada ce doci tata?"

,,Samo sto nije."

,,Jedva cekam da idem kod njega. Ali falicete mi vi. Stefi i Marko."

,,Za par dana si opet sa nama. Bice ti lijepo. Tata ce te uciti da plivas, igraces se, upoznaces nove drugare." Milos je vodi na more. Ide i njegova cura.

,,Znam sa hoce. Hoces li i ti da ides sa nama?"

,,Znas da mama ne moze. Imas tatu i Mariju. Neko mora da bude sa malisanima." Napolju se culo auto. Vjerovatno je to Milos. ,,Evo stigao je Milos."

Uzela sam njen kofer sa potrebnim stvarima i izasla iz stana. Dobro je sto smo na prvom spratu pa se sve cuje napolju.

,,Tata." Otrcala mu je i on ju je zavrtio.

,,Zdravo Milose, Marija." Pozdravili amo se a onda sam prisla Isidori i poljubila je u glavu. ,,Slusaj tatu i Mariju. Jesmo se dogovorile?"

,,Jesmo mama. Cao." Milos ju je stavio u sjedalicu te su krenuli. Idu u Grcku.

Ja sam se vratila u kucu a malisani su dopuzali do mene. Za 15 dana im je prvi rodjendan.

,,Gdje tata, ha? Pobjegli ste mu." Oboje sam ih podigla u ruke. ,,Idemo da nadjemo tatu." Poceli su plakat i ja sam ih spustila. Krenuli su ka nasoj sobi.

Vrata su bila otskrinuta pa sam usla a oni su puzali ispred mene. Stefan je lezao i citao nesto. Djeca su sebi nasla zanimaciju. Nasa soba je puna njihovih igracaka.

,,Ipak su oni nasli njihovu mamicu. Jesu otisli?"

,,Jesu. Sta citas to?" Uzela sam mu iz ruku.

,,Nesto u vezi medicine." Moja nesudjena struka. Obozavam medicinu. Pogotovo da radim sa djecom. Ali sve sto se desilo, sprijecilo me je. Sada nemam para za fakultet. Sto se tice djece, mogla bih ja sve stici. Al kasno mi je sada da kukam.

,,Hirurgija. To je zanimljivo."

,,I ne bas. To mi je na fakultetu bilo najteze." Bacila sam pogled na djecu a onda legla pored njega. Glavu sam stavila na njegova prsa. Malo sam podigla glavu i ostavila mu blagi poljubac u bradu.

,,Znas ti da si narucena 26. za pregled."

,,Otkazi to. Sve je u redu. Pregledas ti mene i bez toga." Nakon svake rijeci sam mu ostavljala lagane poljupce na usnama. Rukom sam ga mazila po obrazu.

,,O itekako. Sada ne mogu jer su djeca budna al cu zato kasnije." Povukao me je na njega i jako zagrlio. Obozavam ove trenutke. Pogotovo one kada su i djeca sa nama.

Moram da ga pitam u vezi sutra. Da li zeli da odemo negdje. Bar nesto.

,,Sta te muci?"

,,Da ja onda nisam otisla, sutra bi nam bilo 6 godina kako smo zajedno."

,,Vrijeme brzo leti. Znaci sutra nam je 5 godisnjica. Jednu nismo bili zajedno." Po glasu mu se osjeti kao da mi prebacuje to. Jos nije presao preko toga.

,,Stefane, ako ne mozes da predjes preko toga sto se desilo, ne znam sta onda jos trazis sa mnom. Ja vrijeme ne mogu vratiti." Glavu sam podigla sa njegovih prsa i stavila na jastuk.

,,Helena, nisam nista lose mislio. Desilo se sta se desilo i moramo zaboraviti na to. Nastavljamo dalje. Necemo se vracati u proslost." Gledao me je tim smedjim ocima. Samo sto je htio da me poljubi, zacuo se plac. Skocila smo ko oprzena.