Trideset prvi

1K 43 0
                                    

Stefan p.o.v.

,,Ne brini Stefane. Kuca je dovoljno velika da me ne sreces. Radi sto si radio do sada a ja cu biti u sobi. Nema potrebe da mjenjas planove zbog ovoga sto se desilo." Okrenula se da ode u sobu ali je onda zastala. ,,I zamolila bih te da se prvo malo oporavim pa onda trazi razvod. Nemam snage sada za to. Ali ako ne mozes vise da cekas, radi kako ti volja." Izhovorila je te teske rijeci i otisla iz kuhinje.

Nisam mislio nista lose nego se nije potpuno oporavila. Treba da odmara. Nije svjesna sta joj se moze desiti.

Napravio sam joj dorucak i skuvao sam joj caj. Pored toga sam joj stavio crvenu ruzu.

Usao sam u nasu sobu a ona se sklupcala na krevetu. Moram sa njom da razgovaram. Ona mora znati sta se desilo.

Stavio sam tacnu na nocni ormaric i legao pored nje. Bila mi je ledjima okrenuta. Stavio sam joj ruku na stomak i privukao se njoj. Ostavio sam joj poljubac na vratu.

,,Sta radis ovdje? Nemoj da budes tu iz sazaljenja. To mi ne treba."

,,Helena, nisam zbog toga tu. Moramo razgovarati."

,,Nema se sta razgovarati. Ti hoces razvod." Osjetio sam kako joj drhti glas.

,,Rekao sam ti jos prije da razvoda nece biti. Bila ti zdrava ili ne. Sacu ti reci sta je bio razlog mog ponasanja u zadnje vrijeme. Ali prije toga ces jesti." Odmakeo sam se od nje i ustao.

,,Ne mogu. Nisam gladna."

,,Moras. Doktor je rekao da moras da jedes. Jer ne hranis samo sebe." Ustala je kada sam joj rekao za dijete. Jos jedan maleni.

Kako je bila pokrivena, nisam ni vidio sta je imala obuceno na sebi. Gore samo grudnjak a dole pidzama. Uzela je solju caja.

Posto nije puno jela, ja sam joj stavljao hranu u usta

¡Ay! Esta imagen no sigue nuestras pautas de contenido. Para continuar la publicación, intente quitarla o subir otra.

Posto nije puno jela, ja sam joj stavljao hranu u usta.

,,Hajde Leno, jedi." Prstima sam joj proso kroz kosu.

,,Jedem. Hajde pricaj sta imas a onda me ostavi, hocu da se istusiram." Nekako je sva hladna. A znam da ona mene jos voli. 

Krenuo sam da joj objasnjavam sta je sve bilo. I da sam sve rijesio. I kako mi je bilo tesko gledati je onakvu.

,,Eto, sada znas sta je bilo. I nikada mi namjera nije bila da te ostavim. Volim te. Kao i prvog dana."

,,Zasto mi to sve nisi rekao? Zar mi ne vjerujes nakon devet godina?"

,,Naravno da ti vjerujem. Ali nisam mogao da ti kazem 'hej,mozda imam polnu bolest'. Odmah bi pomislila da sam te prevario. Sto nisam."

,,Stefane, zbog gluposti nam je proslo skoro mjesec dana. Ja sam mislila da ces traziti razvod jer si i djecu izbjegavao."

,,Ne mila, nista me ne moze odvojiti od vas." Sjeo sam pored nje, i stavio je u krilo. Rukom sam joj prelazio po stomaku. ,,Oprastas li mi?"

,,Stefane, ovo je bio pakao. Nemoj mi vise kriti stvari. Sta god da je, rijesicemo zajedno. Jel u redu?" Mazila me je po licu i nasmijala mi se.

,,Sve ljubavi samo da bude po starom." Prislonio sam usne na njene i lagano je ljubio. Prekinulo nas je zvono telefona.

,,Stefane, zvoni mi telefon. To je mama sigurno." Ustala je i javila se.

,,Hej mama, dobro jutro. Evo ustala sada. Ma ispraznila mi se baterija pa se zato nisam javljala. Dobro sam. Jesmo. Ali ne morate se vi vracat. Kako su djeca? Dobro mama, ajde cao." Prekinula je. ,,Odo se ja istusirati." Uzela je nesto iz ormara i otisla u kupatilo. Koliko god htio da idem sa njom, nisam. Tek smo se pomirili.

Helena p.o.v.

Ne mogu da vjerujem zbog cega se on onako ponasao prema meni. Mogao je jednostavno da mi sve kaze i zajedno bi to prosli.

Nije nista rekao za dijete. Kao da ga ne interesuje. Sto je mozda i istina. Nikada nismo ni pricali. Nisam se ni ja nadala da cu opet biti trudna. Imam troje djece i jos jedno na putu. Jos kako ce reagovati kada mu kazem da sam promjenila doktora.

Izasla sam u sobu i obukla helanke i njegovu maicu. Nije u sobi.

Usla sam u dnevni a on je gledao utakmicu. Zato sam samo produzila do kuhinje jer ne voli da ga se ometa dok gleda. Sjela sam na stolicu da citam neku knjigu. Iako bih radije kod Stefana.

Brzo je proslo podne. Moram da popijem tablete koje su mi u dnevnom. Nasula sam casu vode.

,,Sta su ti dali da pijes?"

,,Neke vitamine i nesto za imunitet. Jel ti se zavrsila utakmica?"

,,Ima jos malo. Hajde gledaj sa mnom." Naslonila sam glavu na njegova prsa i uzivala. Oci su mi se sklapale. 

Osjetila sam da nesto lupa. Soba je zamracena a ja sam se tek probudila. Jebote, zar sam zaspala.

Podigla sam roletne i otvorila prozor. Jos je dan. Obula sam papuce i otisla u kuhinju. Stefan je pravio nesto.

,,Mozes li mi skuvati kafu? Komirana sam." Prisla sam mu i zagrlila ga. ,,Koliko je uopste sati?"

,,Jos malo ce cetiri. A kafa je skuvana. Hajde da pijemo." Jebote, spavala sam skoro cetiri sata.

Sjela sam na stolicu i pila kafu.

,,Sto me nisi probudio prije?"

,,Helena, i doktor ti je rekao da odmaras. Bolje je za tebe. Ja sam se snasao i bez tebe." Samo cekam da me nesto pita za dijete ali nista.

,,Stefane, zar te ne interesuje nesto u vezi  trudnoce? Ili ne zelis to dijete a neces da mi kazes. Moram li abortirat?" Samo da ne kaze da ga ne zeli.

,,O cemu ti pricas? Naravno da ga zelim. Samo ja znam sve. Koliko si trudna kao i to da si trazila da promjenis doktora." To zadnje je izgovorio malo cudno. Naljutice se zbog toga.

,,Jesi li ljut zbog toga?"

,,Sta ti mislis?"

,,Nadam se da nisi. Jer tad si me izbjegavao. A ako me nisi htio u privatnom zivotu, kako da ti dodjem u poslovnom. Ali nema veze. Ti se ljuti i opet nas vrati na onaj odnos od juce."

,,Helena, nisam ljut. Razumijem zasto si to uradila. Al ne brini, objasnio sam ja Nemanji o cemu se radi tako da si opet u mojim rukama ljubavi. Dodji vamo." Uhvatio me je za ruke i stavio sebi u krilo. ,,Ti si cijeli moj svijet. Bez tebe i onih malisana ja ne mogu. Volim te ljubavi."

,,Volim i ja tebe Stefane. I nedostaju mi djeca. Nisam navikla bez njih."

,,Sta mislis da odemo i mi na odmor. Tamo gdje su oni."

,,Mozemo. Oni su tamo jos pet dana. Mozes li ti od posla?"

,,Mogu. A tvoj fakultet? Jos si sada trudna?"

,,Zaledila sam godinu. Znaci pakujem se veceras."

,,Ako djeci ne dosadi, neka se tvoji roditelji vrate kada im bude vrijeme a mi cemo ostat jos. A u avgustu, kada nam bude godisnjica, idemo u Tursku, moze?"

,,Joj, jedva cekam. Al vodimo i djecu."

,,Naravno ljubavi."








My everything✔Donde viven las historias. Descúbrelo ahora