My everything✔

Cetvrti dio

Helena p.o.v.

Jutro je brzo doslo a kao da sam maloprije zaspala. Antonio je sinoc bio do kasno. Pricali smo i zezali se.

Malo mi je cudno sto sam ujutro sama. Navikla sam da mama ujutro bude u kuhinji i da me ona budi.

Pitam se da li su me zvali. Da li ce se brinuti kada vide da me nema. Nedostajat ce mi svi. Pogotovo Nikolina.

Nekoliko suza je palo niz moje obraze. Brzo sam ih obrisala jer od plakanja nemam nista. Sama sam kriva sto nisam sa njima.

Al nisam ni ja sasvim sama. Tu je moje djetesce koje raste ispod moga srca. Jedva cekam da se pocne micati. Kada bi me pitali sta bih htjela, ne bih znala odgovoriti. Bitno je da je zivo i zdravo.

Za petnest dana moram na kontrolu. Trudna sam vec dva mjeseca. Milosu necu govoriti jos. Al reci cu mu pa nek radi sta hoce.

Ustala sam iz kreveta i otisla u kupatilo. Oprala sam zube i pocesljala se. Kosu sam svezala u obicnu pundju i usla pod tus. Kada sam zavrsila, obukla sam majicu i trenerku. Majica je Antonijeva. Nasla sam je u ormaru. Nece se on ljutiti na mene.

Uzela sam telefon da nazovem Tonija. Cim sam ga upalila vidjela sam deset propustenih poziva od mame i nekoliko od Nikoline. Mogu misliti sta je mami proslo sve kroz glavu. Koliko god htjela da je nazovem, ne mogu. Ostavila sam joj poruku na stolu u kuhinji.

Kasnije cu ici kod Sofije na rucak. To ce mi ujedno biti i razgovor za posao.

Lara p.o.v. (Helenina majka)

Brine me. Zvala sam je nekoliko puta. I Lazar ju je zvao ali nista. Sutra treba da se vratimo.

,,Lazare, trebamo danas da se vratimo. Brinem se za Helenu. I Nikolini se ne javlja. Bog zna sta joj se desilo. I sam znas da se ne odvaja od telefona."

,,Sutra se vracamo. Nije joj nista. Ona je mlada. Sigurno je kod Milosa ili Antonija.

,,Ona i Milos su raskinuli. Ja moram danas da idem kuci. Doci cemo sledeci vikend. Molim te."

,,U redu. Spakuj se." Otisla sam u sobu i sve stavila u mali kofer. Nakon pola sata smo krenuli a toliko ima i do Beograda.

.................

Izasla sam iz auta te pozvonila da nam otkljuca. Ali niko nije otvarao. Uzela sam kljuc iz torbe te otkljucala. U kuci je bila tisina. Ona obicno pusti neku cudnu muziku i pojaca skroz.

,,Jel tu?" Pitao me je Lazar dok sam ja isla prema njenoj sobi. Otvorila sam vrata, sve je bilo slozeno. Samo je ormar bio poluotvoren. Otvorila sam ga skroz i unutra skoro pola odjece nije bilo.

,,Neces je naci. Otisla je od kuce." Pruzio mi je papir te sam krenula ciati.

,,Mama, tata, znajte da vas mnogo volim i da sam vam zahvalna na svemu sto ste ucinili za mene. Otisla sam. Nemojte me traziti. Razlog je taj sto sam trudna i ne zelim da vas sramotim. A i ne zelim da odstranim bebu. Zato je odlazak bio jedino rjesenje. Bicu ja dobro, kao i beba. Mozda se nekada vatim da vidite malenog ako budete htjeli. Recite Nikolini i Antoniju da ce mi nedostajati, kao i vi. Znam da ste sada sigurno razocarani i da se sada sigurno kajete sto ste me usvojili. Nisam ni ja htjela da se ovo desi ali nije ni Milos kriv. Nemojte mu nista govoriti, a vu kada budem spremna. Cuvajte se. Volim vas. Helena Dimitrovska.

,,Ne, ovo nije istina. Ne moze biti. Sigurno se bojala kako cemo mi reagovati. Kako ce ona sama bez novca i igdje ikoga. Lazare, vrati mi moje djete. Vrati je." Plakala sam i pala na koljena. Sta cu ja bez nje.

Helena p.o.v.

Doslo je vrijeme da se spremam za rucak. Obukla sam siru narandzastu haljinicu do iznad koljena i bez stike koje se napred pertlaju. Kosu sam pustila da mi pada i stavila malo sminke.