My everything✔

Dvadeset cetvrti dio

,,Ja bih volio da nam opet bude lijepo." Sok. Tih osam rijeci mi se vrti u glavi. On zeli ponovo da bude sa mnom?

,,Sta to znaci?"

,,Znaci da zelim da ponovo budemo zajedno. Kao i prije."

,,Zar i posle svega?"

,,Zar se ista desilo?"

,,Stefane, ostavila sam te bez da sam sa tobom razgovarala. Nisam ti rekla da sam trudna."

,,To je sve proslost. Zaboravimo na to." Prisao mi je i stavio dlanove na moje obraze. Gledala sam ga u usne. Tako ga zelim poljubiti.

,,Ali ja se necu vracati u Beograd. Nemam gdje."

,,Mozemo biti u mom stanu. Znas i sama da imaju tri sobe. Sta mislis?"

,,Vraticu se al pod jednim uslovom."

,,Sta god samo se vrati."

,,Ja cu spavati sa djecom u onoj sobi do Isidorine."

,,Sve sem toga. Tebi je mjesto pored mene. Zar da spavam sam? Ne moze."

,,Ali..."

,,Spavas sa mnom. I kraj." I dalje su mu ruke bile na mojim obrazima. Onda je priblizio usne mojima i poljubio me. Uzvratila sam mu. Tako mi je nedostajao. Prekinuo je poljubac.

,,Znaci li to da ces mi ponovo biti djevojka?"

,,Ako tako zelis. Hocu." Podigao me je i zavrtio.

,,Volim te Helena."

,,Volim i ja tebe Stefane. Nikada nisam ni prestala. Nedostajao si mi."

,,I ti meni. Ne mogu ti opisati koliko."

,,Al mi zato mozes pokazati. Sami smo." Mozda mu nisam to trebala reci. Al njegov osmjeh me je razuvjerio. Podigao me je i nosio do sobe.

Spustio me je na krevet i rukama se oslonio na krevet da ne padne preko mene. Ostavljao je poljupce po mome vratu.

,,Helena, ne bismo ovo trebali sada da radimo."

,,Zasto, sami smo. Zar me nisi pozelio? U cemu je problem?"

,,Jesam, ali..." Pogledom je sarao po mom tijelu. Zaustavio se kod stomaka.

Znala sam da ce bit tako. Ipak mu vise nisam privlacna. Odgurnula sam ga sa sebe i prekrila carsafom da me ne vidi.

,,Izadji iz sobe."

,,Helena, sta...?"

,,Samo izadji i ostavi me na miru. Izlazi." Obukao je bokserice a onda izasao. Ustala sam i zakljucala. Zatim sam se vratila na krevet i legla.

Kako on sada misli da mi budemo zajedno kada ne moze ni da vodi ljubav sa mnom. Nasa veza ce se svoditi na to da ja kuci cuvam djecu a on ce se provoditi sa drugim djevojkama.

Ja to ne mogu. Onda mi je bolje samoj. Mogla sam pretpostaviti da ce biti ovako. Nisam trebala ici dalje od poljupca.

Stefan p.o.v.

Sta joj odjednom bi? U jednom trenutku je sve u redu a u drugom me istjeruje. Zakljucala se.

I ja sam glup sto sam i krenuo ista. Tek smo se pomirili. I odmah u krevet, to nismo trebali.

I sada stojim na sred kuce samo u boksericama. Nisam odjecu uzeo. Vanjska vrata su se otvorila. Lara je dosla a ja u boksericama. Divota.

Usli su unutra a Isidora je odmah otrcala negdje.

,,Izvinite zbog ovoga. Nisam vas ocekivao ovako brzo."

,,Ne brini djete. Znam ja kako je biti mlad a sami u kuci. Zaboravi."

,,Ne, mi nismo..."

,,Ne objasnjavaj. Zasto nisi sa Helenom?"

,,To je problem. Mi nismo spavali. Mislim htjeli smo a onda me je ona istjerala iz sobe i zakljucala se. Molim te Laro, idi vidi sta je sa nje. Ne znam ni koji je razlog. Brine me. Tebi ce otvoriti, meni nece."

,,Dobro Stefane. Oni spavaju al ipak budi tu sa njima. Idem vidjeti sta je." Otisla je a ja sam sjeo i gledao u djecu. Moji andjeli mali. Unjeli su radost u moj zivot.

Nisam mogao samo cekati nego sam otisao do sobe i stao red vrata koja su malo otvorena. Ona je drzala carsaf preko sebe i plakala.

,,Helena, zasto je Stefan go nasred sobe? Sta se desava sa tobom?"

,,Nista, sve je u redu."

,,Jeste se pomirili?"

,,Jesmo, al od toga nema nista." Kako ti misli? Zar se predomislila?

,,Zasto nema?"

,,Kako da budem sa njim kad on ne zeli ni da spava sa mnom? Nasa veza ne bi licila ni na sta. Ja bih bila kuci sa djecom dok bi on isao drugima. Radije cu biti sama nego tako zivjeti." Otkud sada ovo? Kako joj je to uopste palo na pamet?

,,Jesi razgovarala sa njim? Jer on kaze da ne zna zasto si ga odbila."

,,Razgovarala si sa njim?"

,,Kada sam dosla. Helena, taj momak te voli. Imate djecu zajedno. U ocima mu se vidi koliko te voli i zeli."

,,Za to drugo si u krivu. On mene ne zeli jer vise nisam kao prije."

,,Mislis li da sam glupa pa da ne mogu prepoznati kada neko nesto zeli? Ti si u krivu."

,,Zasto je onda rekao da...?" Sada sam otvorio vrata i usao.

,,Taj odgovor ti mogu dat samo ja."

,,Rekla sam ti da ne ulazis. Prisluskivao si?"

,,Jesam. Da bih cuo o kakvim glupostima ti razmisljas."

,,Ovo nisu gluposti. Samo realnost."

,,Izacu ja da mozete na miru da razgovarate. Idem kod djece." Izasla je a ja sam sjeo pored nje. Ona je i dalje pritiskala onaj carsaf uz sebe. Svukao sam ga sa nje i nju prebacio u krilo.

,,Sta radis to?"

,,Razgovaramo. Jedina istina zbog koje sam ti rekao da ne bismo trebali sada voditi ljubav jer smo se tek pomirili. Helena, tvoje tjelo je savrseno. Sve na tebi je savrseno. Nikada, ali nikada nemoj da pomislis na to da te ne zelim. Volim te."

,,Godinu dana smo bili odvojeni. Proslo je godinu dana od kada smo bili sa nekim." Rekla je a onda zastala. ,,Otkad sam bila sa nekim. To sam htjela reci."

,,Prva recenica ti je mnogo istinitija nego ova zadnja." Lice joj je bilo iznenadjeno.

,,Ne vjerujem ti. Godinu dana?"

,,Da, nisam bio ni sa jednom i ziv sam."

,,Stefane, ja...Volim te." Zagrlila me je a ja sam ruke omotao oko njenog golog tijela.

,,To znaci da se zajedno vracamo u Beograd i da si moja djevojka ponovo?"

,,Da i da. Ali ajde da tvoj godisnji iskoristimo ovdje. Da se ne vracamo jos. Sta mislis?"

,,Sve sto ti zelis, zelim i ja." Poljubio sam je u vrat.

,,Znaci, dogovorili smo se. A sada me pusti da se obucem, mama je sama sa djecom."

,,Ionako ih je pozeljela. Pusti da ti i ja uzivamo malo sami."