Feniks

II Poglavlje

 

   Dok pokušavam da probudim grčkog Boga koji lezi u travi, ugledam tri lika kako nam prilaze sa postoljima uperenim u mene. E jebi ga. Izgleda da je ovaj neko mudo Marjanovo. Podizem ruke u vis i polako progovorim.

   -Polako momci, nisam mu uradila nista i necu mu nista. Samo se onesvestio.

  -Gazda ne pada u nesvest

  -Pa sad je pao. Vidis koliki je ne misliš valjda da bi ja mogla da ga oborim?

   -Mozda si mu zabila nož

    -Slušajte momci, ajd lepo da ga podignemo pa se bavite sa njim do mile volje a ja odoh u tri lepe. Može?

  Gledaju me kao da sam sišla s uma. Možda i jesam, ko će ga znati, kad sam mogla ovakvog frajera da zaboravim sigurno sam odlepila.

   -Alene...spusti pištolj

   Cijena glas ove grdosije i pozelim da pobegnem.

  - Ok, momci vidite nije mu ništa odoh ja sad, dovidjenja.

   Gledaju oni mene kao da imam dve glave dok se polako povlačim i taman pomislim da sam se izvukla kad zacujem iza sebe režanje. Jebeš mi sve grdosija ustaje sa zemlje i reži. O majko spasi me

-Napravi još samo jedan korak i biće ti zadnji.

   I ne znam koji mi bi đavo, usrala sam se od straha, al krenem da trčim. Vrata restorana nisu daleko i znam da mogu da im pobegnem. Dok trcim pomislim na plavokosog Adonisa i znam da je on čovek koji ne preti u prazno. I ne kapiram sebe zašto bržim. Kad sam ušla u prepunu salu pomislim da sam sigurna. Sednem na svoje mjesto pored trudne snajke i brata koji u naručju drži bebu od 15 meseci. Taman se malo opustim kad na ulazu ugledam besnu facu kako posmatra ljude u sali. Kad nam se pogledi sretnu ugledam bes i znam da sam najebala.

    -Daj mi Milenu.

  Bukvalno istrgnem bratu bebu iz ruku.

  -Koji ti je...

  Cujem brata ali ga ne registrujem. Fiksiram pogledom coveka koji mi brzo prilazi. Ja sam njegov plen.

  -Vrati bebu roditeljima.

  -Neću

  -Bicu fin pa ću ponoviti, vrati bebu i pođi sa mnom.

  -Neću

  -Dejana koji se kurac desava?

  -Necu sa njim nikud, dok držim bebu ne može mi ništa.

   O igram na kartu tri minuta starijeg brata. Nisam trebala onako da mu saopštim da će biti otac, pogrešila sam al sada nisam spremna za razgovor niti ga želim skorije.

   - Senade, čuo sam za vas samo reči hvale, ne razumem šta hoćete od moje sestre.

   - Mislim da se to tiče samo nas dvoje. Uz dužno poštovanje.

   Jebem te finoga. Stežem malenu u naručju i pokušavam da smislim način kako što brže da se izgubim odavde, opako mi je muka.

   -Dejana u kakvoj su vezi sa ovim čovekom?

  -Nikakvoj!!!
  
  Viknem glasnije nego što je trebalo.

  - Nikakvoj jel? Onda mi objasni izjavu od malo pre i šta si njome želela da postigneš?

  -Ama baš ništa. Samo sam srećna što znam ko mi je napravio...

  I ujedem se za jezik. Vidim brat, snajka i svi za našim stolom me gledaju zainteresovano. Ovo nisam ja, ustvari jesam al ne sa njima. Sa porodicom sa oličenje smernosti i finoće. Vratim pogled na grdosiju i primetim mu plamen u očima. U tako sam najebala.

  -Pa koliko ih je bilo kad ne znaš ko je?!

  -Ni jedan, u tome je stvar. Ni tebe se ne sjećam.

  - Kako se bre ne sećaš? Jesi li ti luda il' šta?

  -Brate nećemo da se vređamo.

  - Izvini al ona me izluđuje.

  -Ume ona to.

   - Dejane ućuti!!!

   - Ućutaću kad mi kažeš o čemu se radi.

  Pogledam u snajku i puknem, ako me neko razume ona će. Gledam je u oči i izgovaram.

   - Istorija se ponavlja, samo što se ja ni lika ne sjećam, ni čega.

   Čujem brata koji pita o čemu pričam, kad ugledam promenu na licu svoje snajke. Ustaje i grli me.

  -O draga, ne brinu ništa biće sve u redu. Tu smo

   - O čemu bre koji kurac pričate?

  - Dejane ne psuj ispred dece. A sad ćuti malo sestra ima nešto da ti kaže.

  -Bićeš ujka.

   Eto i njemu sam rekla, gledam ga dok ga snajka steže za ruku kako mu na licu počinju da iskaču crveni pečati. To se dešava uvek kada je besan. O jebote šta sam uradila? Nisam ni primjetila kada je zamahnuo ali sam videla Senada koji je poljubio guzicom patos.

   - Koji kurac mene udaraš? Ja nemam pojma ni o čemu, tek sam sad saznao.

   -I ja sam dobio isti tretman on mog šuraka kad je saznao da sam otac njegovog sestrića.

    Sve u sali je stalo. Narod nas gleda. Neprijatno mi je, pomislim kako smo ljudima upropastili veselje kad ugledam mladence kako nam prilaze. Mlada prilazi Senadu i zabrinuto ga gleda.

  - Brate, šta se dešava?

  -Kurva sudbina, ponavlja se. Izvini malena što ti kvarim dan.

   Brate? Malena? Nije mi jasno. Ko je ovaj lik? Zagrli mladu poljubi je, dade joj podeblju koveratu i izadje polako. U trenu kad sam vratila pogled na mladence osjetila sam jak šamar. Okrenula sam se za 360 stepeni. Udara mlada pa razbija.

   -Slomi mu srce skomiću ti vrat. Ako je ono što mislim da jeste nemoj da ti je palo na pamet da ga prevariš. Jel njegovo?

   Gledam je koliko je besna. Setim se da sam takav pogled imala ja kad je Dejan bio povređen i osetim da je ona grdosiju mnogo više nego što se na prvi pogled čini. On je sjeban, ja nisam. Samo jesam li spremna da zaigram rulet života sa njim? O da, jesam, u blefiranju sam najbolja. Ne znam zašto ali u trenu odlučim da će moje dete imati porodicu. Pravu porodicu.

   -Kunem se zivotom svog brata da je njegovo.

   - Dobro, onda hvala za najlepši svadbeni poklon ikada. Ljubi te tetka.

    I pre nego što sam shvatila šta se dešava ženska se hladno spusti do mog stomaka i poljubi ga. O u kakav sam ovo film upala???