Feniks

XIX Poglavlje

Senad

Opet po ko zna koji put stojim iznad groba moje malene devojčice. Iako ovih dana očekujem da se Dejana porodi i da konačno uzmem u naručje naše malo čedo, moja malena curica će ostati moja  bolna rana, moja najveća žal u životu. Deo mog srca će zauvek biti njen. Da je poživela voleo bih je isto kao što ću voleti decu čijim venama će teći moja krv. Ona je u mojim očima i u mom srcu bila moja. Bila je moja slika i prilika, moja mrvica, pametnica.

*Maleno moje, došao ti babo. Ne mogu bez tebe ja. Svaki dan postavim bar jednom isto pitanje zašto tebe, zašto ti? Pa sam sebi odgovaram da je to zato što si bila tako posebna, tako savršena i da je Bogu neko baš takav trebao. Zbog tebe sam prestao da verujem u snove, u budućnost, u sutra. Bolelo je jako, boli još uvek. Ali sada manje, iako znam da ta bol nikad nestati neće. Pojavila se jedna žena u tatinom životu. Došla je jako kao onaj vetar kog si se plašila, znaš onaj od kog ti je kosa letela na sve strane, onaj koji je uvek nosio kišu? Samo što je ta teta donela sunce umesto kiše, oluju u moje srce. Leči me malena moja, leči ovu ranu koja je živa od kad tebe nema. Volela bi je znam to. I ti nju, a i ona tebe, obožavala bi te u to sam siguran. Ona je luda. Ćaknuta što bi ti rekla. Al je moja takva posebna. Voli me. Rodiće ti batu ili seku. Ti bi bila savršena starija sestra. Ustvari znam da ćeš biti najbolja starija sestra jer ćeš tamo negde gore budno paziti na sve nas. Koliko god babo srećan bio, srce mi nikad celo biti neće. Otišao je deo sa tobom. I kad god zaboli doćiću ti ovde da se ispričamo, da ti kažem koliko te volim i koliko mi nedostaješ. Maleni moj anđele.*

Osećam suzu na svom dlanu, suzu tešku, mušku, bolnu. Kažu da vremenom manje boli. Lažu. Nije tačno samo naučiš da živiš sa tim bolom, jer život ide dalje čak i kada mi nemamo volje i želje da živimo. Jednom sam izgubio sve, sada dobijam priliku da opet imam skoro sve. I ovog puta sam odlučan u nameri da sve to i dobijem, a i zadržim za ceo život. Jer Dejana i naše dete koje nosi su moj život. Kada bih njih izgubio ne bi imao razlog za život. Ljubim sliku moje devojčice i odlazim do kola u kojima me čeka Mare. Gotovo uvek dolazimo zajedno našoj devojčici. Boli i njega skoro koliko i mene. Al i on je kao i ja nastavio dalje. Ima novu porodicu, ženu i bebu koje ga leče.

-Rekli bi ljudi da će vremenom postati lakše, al nije zar ne?

-Nije brate, i nikad neće biti. Možda samo nekad naučimo da ne zaplačemo svaki put kad dodjemo. Al mislim da je rano, da će do tad morati još mnogo vremana da prođe.

-Da, boli. Al opet sada i ti i ja imamo razlog za sreću, za osmeh. Idemo napred dan po dan, korak po korak. Veruj mi kad budeš uzeo bebu prvi put u naručje prbo ćeš se setiti ovog koje si izgubio. A onda shvatiš da taj maleni zamotuljak koji imaš u rukama stavlja melem na tvoje ranjeno srce. I bude lakše, osetiš da imaš i razlog i snagu za dalje.

-Nadam se, jer ovo u grudima što osećam svaki put kad dođem ovde čini da imam utisak da ću eksplodirati od tuge, muke, bola.

-Gotovo je brate. Zaslužili smo da nas ovaj život malo časti.

Pogledam još jednom prema grobu moje Mie i shvatam da je Mare u pravu. Zaslužio sam da me ovaj život konačno oslobodi muka i da malo sreće, radosti.

-Idemo do Božura?

-Može, Dejana je kod njenih.

..........

Dejana

*Bebo, spremna si da dođeš na ovaj svet. Još nekoliko dana. Jedva čekam da te upoznam. Nisam te planirala, nisam te čak ni sanjala. A sada ne mogu da zamislim da te nema. Sada si postala ceo moj svet. I tatin si naravno. Tvoj tata je poseban. Znaš tata je voleo jednu devojčicu isto onako kako ce voleti tebe, kako te voli. Bila je tati sve, a onda ju je izgubio. I to ga je mnogo zabolelo. Tata krije od mame, al mama zna da tatu još jako boli taj gubitak. Zato mu ti i ja moramo pomoći da preboli, da ga izlečimo. Jer on je najbolji čovek na svetu, i već sad je najbolji tata. Svake noći spava sa rukama na maminom stomaku, mazi te. Svake veceri poljubi te za laku noć i šapne ti da te jedva čeka. Mislim da ga čuješ, da već sada dobro poznaješ njegov glas. Ni njega nisam planirala. Desio mi se. Ovakvoj ludi kao sto sam ja desio se divan čovek kao on. Veruj mi neće taj nikad priznati da je mek kao pamuk, al jeste. Koliko god on za druge bio hladan, jak i strah i trepet za mene i tebe on bi učinio sve. Srećna sam što ga imam. Znam da će Mia uvek imati deo njegovog srca, i to je dokaz koliko je on dobar čovek. Nikad je nećemo zaboraviti, jer ona je bila anđeo, tatina prva prava ljubav. Potrudićemo se da uz nas bude toliko srećan, da ga ta rana ne boli, već da se sa osmehom seća. Moram nešto da ti kažem, volim tvog tatu i tako želim da se udam za njega. Al on to ne pominje. A malo je glupo da ja načnem tu temu. On stalno ponavlja da sam njegova, da smo mi njegovi, al ništa više od toga. Kao da se podrazumeva da živimo zajedno i da ćemo imati dete. Al ja želim više. Želim belu venčanicu, čipku i beli veo. Možda da ja njega zaprosim? A šta misliš o tome?  Ne, ne, otkinuo bi mi glavu. On onako mačo a žensko da ga zaprosi. Mada ti znaš da ti je mama luda, pa zašto i ovo ne bi mogla? Da probam, šta kažeš?*

Ej narode evo mene konačno, bez obaveza i sa wattom koji je posle 5 dana dozvoli da se ulogujem.

Ljubim vas sve i idemo sada redovno sa poglavljima i završetkom priča.

Hvala sto ste bile uz mene i pruzale mi podršku😘😘😘😘