Feniks

IV Poglavlje

  

     -Život je sranje, grehota mlada je jebem ti život.

    Čujem glas svog prijatelja Meha, i slažem se sa njim. Već tri sata sedimo u čekaonici urgentnog centra i čekamo da Dejana izadje iz sale. Meho je prvi došao do nje, hvala Bogu svi smo obučeni za pružanje prve pomoći pa su je zbrinuli i dovezli do urgentnog. Od kad su je preuzeli na prijemu nemamo nikakvih informacija, nismo rod neće ništa da nam kažu. I koliko god jurili veze i plaćali niko ništa neće da nam kaže. To znači samo jedno. Ne želim to da prihvatim. Možda me je iskoristila al mlada je i ne zaslužuje da umre a pogotovu ne dok navodno nosi moje dete. Pre sat vremena sam obavio najteži poziv u životu. Reći bratu da mu je sestra povređena, pa ima li šta teže? Očekujem Dejana svaki čas da stigne. Jebiga boli mene iako je i ne poznajem, kako li je tek njemu?!

    Ustajem, ne drži me mesto, hodam u krug kao lud. Ne da mi neki đavo mira, motam u glavi šta sam sve čuo dok smo razgovarali. Imam neki loš predosećaj u vezi tog udesa. Sve mi liči na klasičnu presretačinu. Al kome se zamerila? Besan bivši? Ili??? Ma glava će mi pući. Priđem Mehu i momcima i kratko im saopštim svoje sumnje i bez da im išta kažem bacaju se na posao.

   Kad sam ostao sam razmislim malo o ovoj curi. Ne znam o njoj apsolutno ništa. Prvi utisak mi je bio da je sponzoruša. U toku seksa sam pomislio da je elitna kurva, a po ponašanju nakon seksa da je inteligentna mlada zena koja zna šta hoće. Mislim da mi za moje trideset i četiri godine ni jedna ženska nije rekla arogantno i sa visine kao da je ona mene pojebala a ne ja nju. "Grdosijo bio si dobar, hvala za dobar provod. Zbogom". Mislim da još nisam zakopčao pantalone ona je već bila nestala. Nisam je tražio jer meni veza ne treba. Ja sam olupina od čovjeka. Mrtav sam u duši. Svoj nadimak sam zaradio teskom mukom ali više ga ne opravdavam. Feniks!!! Nakon zadnje tragedije ne želim da se uzdignem. Biram u pepelu da ostanem.

   - Senade koji se kurac desio? Gde je ona?

   Prilaze mi Dejan i dva brata  Radovića.

  -Ništa ne znam, u sali je već tri i po sata. Ne izgleda dobro.

   Gledam tri gromade od ljudi kojima su oči pune suza. Znam ih po reputaciji i znam da suzu ne bi pustili za kurvom il' sponzorušom. I eto tako znam da je ona dobra devojka.

   - Sad ću je da se raspitas, brat sam joj, ne sme mojima da javljam dok ne znamo šta je i kako je. Ne bi preživjeli još jednu agoniju.

   -Brate meni ovo sumnjivo...

  Kreće Neša al u tom trenu izađe lekar iz sale i ide prema nama.

   -Vi čekate za Dejanu Simić?

   -Da

    -Ima li nekog da joj je porodica?

    -Ja sam joj brat.

    - U redu. Na žalost nemam lepe vesti. Najpre živa je. Imala je jako unutrašnje krvarenje koje smo do nekako da zaustavimo. Polomljena joj je desna ruka, ima mnoga nagnječenja i cela je ugruvana. Čekamo ginekologa da stigne al s obzirom na to koliko krvari i na udarac koji je zadobila u donjem delu stomaka siguran sam da je izgubila bebu. Zao mi je. Trenutno je na aparatima i stanje je stabilno. To je sve što vam mogu reći. Činimo sve što je u našoj moći.

   -Hvala doktore.

  Gledam kako doktor odlazi i setim se.
 
   -Pa što ne pitaste jel možemo da je vidimo?

   -Znamo da ne možemo, i ne želimo.

   -Kako bre ne znate? I ne želite? Ja želim da je vidim, koji vam je kurac?

  Ovi nisu čisti, da moja sestra tamo leži okrenuo bi ovu zgradu na glavačke al bi ušao kod nje.

   -Umro bih da je vidim još jednom sa svim onim cevčicama. Ona nije ovo zaslužila.

   Dejan seda na stolicu, zabija glavu medju šake i čujem kako počinje da plače. Onda cujem Mareta i znam da me instinkt nije prevario.

  -Dejane brate sve mi se čini da ono pre dva meseca nije bila pljačka koja je pošla naopako.

   - I ja to mislim.

   Dva meseca!? Šta se tad dogodilo???
Taman da pitam kad nam opet priđe neki doktor.

   -Porodica Dejane Simić?

   -Mi smo

   -Koji je od vas otac njene bebe.

  Istupim a kolena mi klecaju, znam da će reći da moje bebe više nema.

   -Nažalost zbog svih povreda koje je zadobila izgubili ste bebu.

  -Jadna moja sestra.

  -Ali?

   Znam ili bolje reći osjećam da ovaj doktor ima još nešto da nam kaže.

-Ipak kad budem veceras uradio drugi ultrazvuk reći ću vam koje su šanse da se plod zadrži i razvije kako treba.

   -Ma jel ti mene jebeš?

  Puknem i dohvatim doktorčića za revere mantila i zakucam u zid.

   -Koji kurac pričaš? Kakav plod rekao si da je izgubila bebu?

   -Gospodine smirite se. Nisam se dobro izrazio. Vaša supruga je izgubila bebu, vidi se ožiljak na materici. Ali s obzirom da je blizanačka trudnoća u pitanju predpostavljamo da je druga beba bila sakrivena iza prve i ona je još tu.

   Pustim doktora, zinuo sam, totalno sam zbunjen. Beba je još tu al nema bebe? U glavi mi je ringišpil.

   -Doktore hocete da kazete da je moja sestra jos trudna? Mi smo blizanci.

   - Da, pa eto i vi ste dvojajčani. I ovde su bili dvojajčani blizanci u pitanju. Ne bih da dajem prognoze, ali ako gospođa bude ok, ovaj mali borac će izgurati sve.

   Moj borac!!! Mia!!! Malena moja čuvaj mi ovu bebu, pomozi joj da se izbori. Oprosti babu svom što nije umeo da ti pomogne. Znam da si gore na nebu postala andjeo. Budi ovoj bebici andjeo čuvar!!!

    -