Feniks

XVIII Poglavlje

SENAD

Stojim kraj bolesnickog krveta i posmatram usnulo lice devojke koja je spasila moj svet. Ne znam ko je, al biću njen dužnik do kraja života. Zbog nje je sve moje živo, zbog nje sam ja živ. Rekli su da joj treba krv, dao sam svoju. Ispostavilo se da imamo iste krvne grupe. Sada je moja sestra po krvi. Ne znam ko je i da li ima nekog svog, al od danas je moja sestra, moja porodica. Gde god otišla ja ću je štititi, daću joj sve. Strahinja spava na stolici kraj njenog kreveta glave spuštene na njihove isprepletane ruke. Nije se odvojio ni na minut od nje. Stalo mu je do nje. Pitam se koja je njihova priča.

Elena je živa, nažalost. Ali sad joj ni Bog ni otac pomoći ne može. I ne nisam ja zaslužan za njenu patnju i njen kraj. Voleo bih da jesam. Ali to ulogu njenog dželata su preuzele Dejanine kolege. Nakon svega što se izdešavalo uhapsili su Elenu i natovarili joj svašta na vrat, tako da je čeka lep broj godina u zatvoru. Voleo bih da tamo i satrune. Ne mogu da verujem da sam jednom živeo sa tim monstrumom. Ej nauditi trudnoj ženi pa to samo čisto zlo može. 

-Ne znam ko je više zabrinut za nju ti ili moj sin. Ona je srećna devojka.

Okrenem se kad začujem glas doktora Čanovića. Neverovatno koliko Doca liči na svog oca. Nisam ni znao iskreno da ima roditelje, jos ovako ugledne. Mislim znao sam da ima negde porodicu, ali nekako mi je bilo logično da je go neka disfunkcionalna porodica, da nije kako treba. Ispade da je sasvim drugačije. Otac ugledni hirurg, majka ginekolog, mladja sestra urolog. Cuj žensko pa urolog, svašta.

-Hvala vam doktore za sve što ste učinili za nju.

-Ne brini mali biće ona ok.

Mali? Višlji sam od njega za glavu. Al ok verovatno misli na godine. Vidim ga kako prilazi Doci i budi ga.

-Strahinja budi se. Moraš da odeš da se odmoriš. Majka i sestra su zabrinute za tebe.

-Nemoj stari. Pusti me.

-Ajde Strahinja biće ona ok. Znas to?

-Znam ćale samo moram da budem ovde kad se probudi.

Njegov otac razume, stegne mu rame u znak podrške i odlazi. Konačno smognem snage da ga upitam ko je ona.

-Ona je... pa ona je za početak luda. Samo luda žena bi se uplela u nešto što se nje ne tiče. Ona je vesela, bekrija, zena lavica. Ona je najlepša devojka koju sam upoznao. Ona je jezičara, teška kao crna zemlja, tvrdoglava. Ona je gazda Ibrina jedinica. Ona je moj život.

Gledam ga zabezeknuto. Gazda Ibrina kći??? Jebote do kad ću toj porodici biti dužan? Iz razmišljanja me trgne glas usnule devojke.

-Jel trebalo da umirem da bi ti bio pored mene?

..........................

Prolazili su dani Ajla je bila sve bolje. Nažalost ostala je bez jednog jajnika  al ostalo je ok. Oporavlja se lepo, Doca je izluđuje. Bdi nad njom kao soko. Ne ostavlja je samu ni na minut. I konačno se život vraća u normalu. Dejana je malo tiša nego inače i to me brine. Mada me svi uveravaju da je to sasvim normalno za njeno stanje i posle svega što je preživela. Ne volim da je vidim takvu. Ona je luda i moja. Učinio bi sve zarad njenog osmeha. Zato sam sav srećan i prihvatio Dejanov poziv da idemo kod njega na ranč na proslavu rodjendana malog Mihajla. Dejana je luda za decom svog brata i ovom pozivu se baš obradovala. I evo nas sad u kolima ona drema dok ja vozim i posmatram je snenu. Unela je toliko promena u moj život, a da toga nije svestna. Zbog nje sam manje namršten, više se smejem. Zbog nje volim život, radujem se novom danu. Sve više vremena provodim u kući. Dejan i njegovi šuraci su mi postali prijatelji. Često se viđamo, uglavnom u kućnim varijantama jer svi sada imaju klince ili ih očekuju. I nekako prija mi. Prija intimna porodična atmosfera mnogo više nego nekad ludovanja po klubovima, spalavovima. Ko bi rekao da čoveku tako malo treba da poveruje u sreću? Samo prava žena. I dok sam bio u braku sa Elenom nisam se odricao društva i kafana, jedino sam svojoj ćerki bio posvećen maksimalno. Ona mi je bila sve. Uvek će imati jedan deo mog srca, u njemu će moje čedo živeti večno.

............

Na salašu je ludnica. Dece koliko hoćeš i oni vode glavnu reč. Odrasli su ovde samo u njihovoj službi. Svi ljudi koje poštujem su ovde. Dejanina snajka je jedna teška lujka, u pozitivnom smislu. Sanja je savrsena majka, i mislim da je još bolja supruga jer pored nje i deca i muž deluju srećno. Želim takav brak. Njena braća su dva potpuno različita čoveka. Dok je Mare fin, kulturan, uglađjen, Neša je lud, zajebant, mangup. I sa njima je uvek veselo. Bude mi drago kad ugledam Docu i Ajlu da su tu. Znam da je Doca čvrsto povezan sa Sanjom. Ne znam šta ih vezuje, al ta veza je i te kako jaka. On je gleda kao rođenu sestru. Dok ispijam pivo sa momcima Dejana je sa ženama koje postavljaju sto. Gledam je kako mazi svoj stomak, u jednom trenu mi uhvati pogled i namigne mi. Moje srce napravi salto konačno neko mene voli, voli zbog mene samog a ne onoga ko sam i šta imam. I sve bude super, svi su raspoloženi kad začujemo jauk, i to kakav jauk. Potrčimo svi prema štali da vidimo šta se dešava. I kad stignemo ima šta i da vidimo. Jedan od Nešinih drugova se valja po travi i zapomaže. Pogledamo se među sobom i počnemo da se smejemo jer videti lika od sto kila i dva metra da se drži za međunožje i urla je urnebesno. Neša mu nekako priđe da ga priupita šta se desilo, al ovaj se baca kao lud.

-Joj odoše deca, ubio sam ih. Kuku majko šta si dočekala, unuke da nemaš.

Čovek je urnebesan, kukumače za sve pare i uopšte ga ne interesuje što ga svi posmatramo.

-Miloše bre, koji ti je kurac?

-Kuku kurac, jadan moj kurac.

-Milose kretenu jedan ovde ima dece.

Minja Nešina žena viče na njega. Al jok budaletina se i dalje valja i kuka.

-Neću ja imati dece, sve sam ih pobio.

Konačno Mihajlo kaže da je ludak hteo da skoči sa sena preko ograde i nažalost sleteo je pravo na ogradu svojom dragocenom muškošću. Jebote nije ni čudo što kuka. Svi se muškarci instiktivno hvatamo za onu stvar.

-Tu je Strahinja on je urolog, doktor je moze da te pogleda. Ajde smiri se.

-Neću da mi on petlja oko jaja. Vodi kakav je, vidi koloke su mu ruke, sav je mutan. Joj majko, majčice.

-A jel da nećeš zenskog urologa jeli mudonjo?

Doca ga iznerviran pita.

-Nema ženskih urologa, to ne postoji. Al da ima ja bi

-Kako nema? Ima bre, Minja šta misliš da ga vodimo kod doktorke Rade?

-Može, ona ima ono koliko 60godina? Baš će ti prijati njena nežna ruka.

-Vas dve nejebite me. Boli u pičku materinu.

Sanja i Minja se valjaju od smeha i zezaju ga.

-A jel mogu ja da te pogledam? Nemam 60 al mi je ruka nežna?

Pojavi se ženksa u nekim jebeno uskim farmericama i beloj pripijenoj majci. Jesam zaljubljen al ove grudi samo slep ne bi primetio.

-Suzana ne lupaj. Vidiš da je budala. Nije mu ništa.

-Pa ti brate bar znaš da imam iskustva sa budalama.

Devojka je Docina sestra. Moram priznati da ne liče. Ona je mnogo lepša.

-Joj srećo pa odakle se ti stvori? Ti si anđeo, moraš da me pregledaš osećam da imaš čaroban dodir.

Kreten se previja od bolova i upucava se doktorki. Ej ludaka pa izgleda nije baš dovoljno jako natukao jaja. Vratimo se za sto kad Doca upita Nešu koji je ovaj ludak.

-To je Miloš Sretenović najveća ludačina od svih nas, najveći kurvar al napaćena duša i moj najbolji prijatelj. A ko je lepa doktorka?

-Moja sestra Suzana, i biće najgora noćna mora vašeg prijatelja jer lujka kao ona ne postoji.

Smejemo se svi za stolom, Dejana držim u naručju, uživam u njenom smehu.

-Osećaš li?

-Šta?

-Smeje se i naše maleno. Rita se.

I zaista spustim dlanove na njen stomak i osetim blage udare. Moje srce je puno, šta mi više za sreću treba?

Malo drugačije, ludo poglavlje😁 nadam se da ste uživale. Ljubim vas