Feniks

XVI Poglavlje

Dejana

Vec sam počela da zaboravljam kako izgleda ovaj grad noću. Ja sam neko ko često izlazi i biti zatvorena u kući je za mene najveća kazna. Zato u ovom trenutku maksimalno uživam, iako sam svestna da sa ovim izlaskom stavljam i sebe i bebu u opasnost. U potpunosti sam svestna rizika al to je jedini način da izazovem osobu koja mi želi zlo. Sanja i Minja cepaju tekilu, već su poprilično opuštene, da ne kažem pijane. Uživanje je gledati ih. Znam da njihovi muževi budno prate svaki njihov pokret i zbog toga sam manje uplašena. A tu je i moja ekipa. Moji momci koji me čuvaju iako im to nije posao al oni su uvek tu za mene.

Posle ponoći provod smo nastavile u kafani koja se skoro otvorila jer ove dve nisu htele kući. Već razmišljam o odlasku kad mi pažnju privlači devojka u beloj haljini. Sedi za stolom preko puta nas, violina joj svira iznad glave, a pevač joj peva na uvce, bukvalno. Neobično je videti devojku samu za stolom sa muzikom oko nje. I nisam samo ja ta koja je posmatra. Gleda je cela kafana. A ona pije rakiju, koliko vidim i uživa. Ili ne. Njene oči, njeni pokreti kriju nešto. Bol. Samo bol može ženu da dovede u stanje da je boli briga šta ko misli o njoj i njenom ponašanju. Pitam se koja je njena priča.

Da je meni ove noći tebe sanjati
majko
da mi hoćeš mila moja
na san doći ti

Da me utješiš
da me ohrabriš
valja meni na ovom svijetu
sama ostati

Ruža tvoja
njegovana
sama ostala, majko
od kad si je napustila
nije cvijetala

Ja sam kao ti
sve cu podnijeti
valja memi na ovom svijetu
sama ostati

Kako ti je vilo moja
da l' mi cuješ glas
majko
u te dvore ja bih pošla
nije vijeme sad.

Da me utješiš
da me ohrabriš
valja meni
na ovom svijetu
sama ostati

-U jebem ti. Kakva pesma.

-Baš, pitam se koja li je njena priča. Pogledaj kako je lepa.

-Al rekla bih da je priča ružna.

I nas tri kao opčinjene gledamo devojku koja samo zavrti prstom i pevač opet počinje iz početka da peva pesmu Hanke Paldum. U jednom trenu ustaje sa suzama u očima, lomi čašu i odlazi do šanka. Cela kafana je prati pogledom.

-Pitam se šta jednu osobu mpže da dovede u ovo stanje. Toliko lepa, a vidi se da je nesrećna.

Minja izgovori ono na šta smo sve tri pomislile. I nakon toga ućutimo svaka sa svojim mislima. Razmišljam o tom bolu. Videla sam Senada koliko pati za detetom koje čak i nije bilo njegovo. Videla sam brata kako pati nakon saznanja da je neko izgubio život zbog njega, a on ostao pun ožiljaka za ceo život. Videla sam bol, ali je nisam osetila. I sada gledajući ovu devojku zahvaljujem Bogu na tome. Imam sve, u ovom trenu postajem svestna toga dok lagano spuštam ruku na svoj tek primetan stomak. Imam divne roditelje, ludog al najboljeg brata na svetu. Imam ovo maleno biće koje raste u meni i čini da se osećam srećno. Imam čoveka kog volim kraj sebe. Imam dobar posao. I što je najvažnije imam zdravlje. Ja sam srećna žena. I zato nikome neću dozvoliti da uništi to što imam.

.........

Senad

-Kako to misliš izgubio si je iz vida? Pa rekao sam ti da je paziš.

-Koga sam trebao da pratim tvoju bivšu ludu  ženu il tvoju sadašnju još luđu devojku? Sve sami slučajevi se lepe za tebe.

-Doco, ne izazivaj me. Nisam raspoložen. Dejana nije kao Elena.

-Znam da nije. Al brate moraš priznati da je luda mislim pozitivno. Trudna je i tebe vrti oko malog prsta pa ne može biti normalna kad se sa tobom spetljala.

Strahinja je rešio da me jebe do stojedan i nazad. I inače mi to ne bi smetalo, al sad sam toliko nervozan da bi mu najradije pesnicom zapušio usta. Dejana je otisla iz kluba pre sat vremena, a pola sata nakon nje i Elena je otišla. Znajući Elenu neće tek tako propustiti priliku da naudi Dejani. Svaki nerv u telu mi je napet. Poludeću dok ne budem Dejanu imao kraj sebe.

-Smiri se brate, znam gde su. 

-I zašto nismo na putu ka tamo?

-Čekam da završiš sa kukanjem. Kao neka žena si.

I taman krenem da mu psujem i seme i plame kad mi telefon zazvoni. Dejana je.

-Crnooka?

-Senade...

Ona plače i ja umirem.

-Dejana, šta se desilo gde si? Jesi li dobro?

-Jesam, beba i ja smo dobro. Ali Senade...

-Šta je? Kaži mi gde si? Stižem

Govorim i trčim prema autu. Strahinja mi pokazuje da uđem u njegov auto što i činim jer mislim da nisam u stanju da vozim.

-Ona je iskočila... Krvari, mislim da je gadno povređena. Bože, spasila me je.

Ništa je ne kapiram, al bitno da je ok.

-Dejana samo mi reci gde si, molim te draga. Tu sam, sve ćemo rešiti.

-Dođi, umreće mi na rukama. Krvari jako al ona je ubila onu kučku... Ne sme da umre.

-Ko je ona? O kom pričaš?

-Ne zna ko je. Ne pozajem je. Senade uhvatila je nož dok je bio na mom vratu, ruka joj je posečena. Minja i Sanja pokušavaju da zaustave krvarenje. 

Dobro je da su njih dve sa njom.

-Ljubavi neće umreti od posekotine na ruci.

-Nisam luda znam da neće. Umreće od rane na stomaku. Bože nikad toliko krvi nisam videla.

Šta se dođavola desilo?

-Stižemo za dva minuta.

I konačno posle vožnje duge kao večnost stajemo ispred kafane gde se nalazi Dejana. Trčim, a noge se čini mi se ne kreću. Ulećem unutra, Strahinja je iza mene. Kako vidim Dejanu tako poletim prema njoj, stegnem je jako u zagrljaj, ljubim joj čelo dok ona drhti.

-U redu je. Sada je sve ok.

-Nije, ona nije ok.

-Ko je ona? Šta se desilo?

-Rekla sam ti ne znam ko je ona. Al znam da mi je spasila život. Umreću ako ne preživi. I gde je više ta hitna pomoć?

-Strahinja je lekar. Pomoćiće joj.

Okrenem se prema svom prijatelju.

-Doco vidi šta možeš da uradiš.

-Naravno.

Strahinja prolazi pored nas i ulazi u toalet da vidi šta može da učini da pomogne ženi koja je spasila moju devojku. I taman da upitam Dejanu šta se izdešavalo kad začujem Docu kako glasno opsuje. Pustim Dejanu i potrčim prema wc-u. Ugledam krv svuda po pločicama. Elenu na jednom kraju, Minju iznad nje. Deluje kao da joj pruža pomoć. A onda ugledam Docu koji u naručju drži devojku u belom i psuje. Devojka je prelepa. Shvatam da je ona Dejani spasila život. Stojim kao paralisan i posmatram Docu koji psuje devojku. Ukapiram da je zna.

-Zašto? Prokleta bila zašto?

-Ne.... popuj mi  Do..Doco... Trudna je...

-Pa to nije razlog da ti stradaš, prokleta bila... Ne dok te ja čuvam, meni te je poverio, meni te je dao. Ozlupaću te kad se oporaviš.

Gledam Strahinju i ne verujem koliko je u panici. Devojka se guši, krvi je sve više na beloj haljini. Jebote...

-Lep si Doco kad si ljut.

-Umreš li doćiću na onaj svet da te isprebijam.

-Neće grom u koprive...

Ko god da je ova devojka mora da preživi. Mora!