Feniks

XVI Poglavlje

Dejana

Senad je ranom zorom otišao negde. Mene vec hvata nervoza, zatvorena sam nedeljama. Hvala Bogu pre par dana su mi skinuli gips pa mogu po malo da se krećem. Bebac napreduje dobro. I to je ono što je najbitnije.

E sad onaj mali problemčić koji mi ne da mira-pretnje. Znam da je žena u pitanju, to sam sigurna. E sad problem je što ne znam ni jednu ženu kojoj sam stala na žulj. Mogla bi biti neka od žena čije sam muškarce strpala iza rešetaka, al nešto mi ta priča ne pije vodu. Ne verujem u to.

Nikad nisam volela njanjave žene. To su one koje se non stop prenemažu, kukaju za sitnicu, ne mogu ni u wc bez muškaraca. Jebem ti žensko koje ne može samo sijalicu da zameni. Nisam muškarača al nisam ni nesposobna. Iako mi je prijalo to što Senad želi da preuzme brigu o bebi i meni, i da ja samo sedim kući, uživam i budem lepa to jednostavno nisam ja. I nema od tog posla ništa. Zato smišljam plan kako da sve ovo izvedem da već jednom skinem ovu pretnju sa vrata, pa da na miru uživam u svom muškarcu. I smislim šta ću. Ma pametna sam nema mi ravne. Pozovem Sanju da mi pomogne.

.........

-Mi došle.

Gledam svoju snajku u društvu njene snajke i baš mi se ne sviđa što je nju dovela al ajd sad.

-Zvala sam tebe, nisi morala ženu da maltretiraš. Izvini Minja molim te.

-Opušteno, taman malo da izađem iz kuće.

-Morala sam da je povedem, onaj tvoj ludi brat mi je prodao kola, kaže da nije za ženu 150konja, konjina jedna.

-Sanja pa i jeste bio malo jak za tebe, aman olabavi malo.

-Slušaj me dobro živela sam sasvim dobro pet godina sama sa detetom bez njega. Ne treba mi on da mi priča šta da radim.

-Nije njemu lako sa tobom. Jadan moj brat.

Ova žena je urnebes, obožavam je jer je mog brata vratila u život i naravno rodila je najlepšu decu na svetu. Naravno moja će biti lepša, al oni su na drugom mestu. Smejem se i gledam kako peni.

-On jadan? Misliš jadna ja? Po ceo dan ide i izvodi neka mačo sranja. Pa samo meni može da zapadne da mi muž u trideset godina bude penzioner. Non stop je kući. Poludeću, lepo ću da poludim. Ako ne prekinem porodiljsko pre vremena evo ubite me. Biću prva majka koja je pobegla od muža i dece na posao.

-Vama nikad nije dosadno, zar ne?

-Sanja ajd ućuti dva minuta majke ti. Došle smo kod devojke a ti samo kukaš. Jebote pusti me kafu da popijem na miru i da nam kaže šta ima.

-Lako je tebi, ti si uštrojila onog mog kilavog brata pa sve igra kako ti kažeš.

-Ma koga sam ja uštrojila? Sanja majke mi ti si poludela.

-I jesam, em mi muž non stop kući em od njega nikakve vajde. Samo ide za decom i nešto kukumače oko njih. Ne znam kad smo se zadnji put seksali kao ljudi.

Umalo se ne zagrcnem kafom. Jebote ove žene su lude. Treba Senad da ih čuje, ljubio bi me u dupe. Ja sam duša za njih.

-A u tom grmu leži zec? Fali ti sex, hahaha pa draga utrpaj babi i dedi decu i kidnapuj muža.

-Da znaš da hoću. Sad da čujemo što si nas zvala?

Gledam ih i ne verujem.

-Jel vi uvek ovako?

One se samo pogledaju, nasmeju se i ja shvatim da su ustvari samo srećne žene. I naravno voljne a to se na njima vidi. Pitam se da li i ja imam ovakav kez na licu kada govorim o Senadu.

-Pa treba mi vaša pomoć....

................

Senad

Nakon posete Ivku, bio sam malo je reći besan. Sam sam kriv za situaciju u kojoj jesam. Ono što sam saznao me je razbesnelo. Prvi napad je delo lika kog je Dejana strpala iza rešetaka pre nekoliko godina nakon čega ga je žena napustila. I taj napad nema veze sa ovim drugim, lik je hteo da je povredi i u tome je uspeo. I to mu je bilo dovoljno. Međutim problem je što je u trenutku kada su tom liku donešene slike Dejane sa Maretove veridbe kraj njega bila žena koja je mene prepoznala na slikama. Žena kpju nisam smeo da ispustim iz vida. Onog trena kada je videla mene sa Dejanom u zagrljaju odlučila je da je mrzi. I nastavila je da je prati pa kad je ponovo dobila slike sa Maretove svadbe rešila je da povredi Dejanu. Čak nije ni znala da je trudna.

Besnim jer sam je trebao držati na oku. Žena nema trunke osećanja u sebi. Nema nikakvih granica, ona je živo zlo. Žena koja nije volela svoje dete ne može nikoga da voli. Znam da je nekako saznala da je Dejana trudna i tek sada je neće ostaviti na miru, u to sam siguran. Želi meni da se osveti i tačno zna kako.

Bacio sam je na dno. Uništio finansijski, nisam mogao fizički da je povredim iako sam bio u iskušenju. Sada ako se desi nešto Dejani ili bebi zadaviću je golim rukama. Ne znam kako se dokopala ovog lika ali našla je u njemu oružije za osvetu. Mučenik ne verujem da je svestan šta ga je snašlo. On je samo malena šahovska figura u njenoj igri.

Moji ljudi je traže, al nema informacija o njoj. Znala je da ću saznati zato se i krije. Samo naćiću je pa makar mi to bilo zadnje.

Ulazim u stan izgubljen u mislima i prvo što primetim je tišina. Od kad je Dejana tu u stanu se uvek čuje glasna muzika. Pomislim da nije zaspala. Nema je. Svašta mi prolazi kroz glavu dok prolazim kroz sve prostorije u stanu. Konačno ugledam poruku na frižideru

"Otišla sam sa devojkama malo u provod"

PROVOD???

Pa ja ću nju da ubijem. Kunem se životom našeg nerođenog deteta da ću je do kraja života zatvoriti u četiri zida. Ona je luda a i mene dovodi do ludila. I taman uzimam telefon u ruke da pozovem svoje momke da je nađu kad on zvoni.

-Dobro veče Feniks.

-Doco? Kaži, nije baš najbolji momenat.

-Razumem. Evo me na jednom splavu i mogu ti reći da imam zanimljiv pogled.

-A jel?

-Aha, gledam u tvoju ženu ili devojku, ne znam šta ti je s obzirom da živiš sa njom.

Zastanem u pola koraka.

-Vidiš Dejanu? I kako ti znaš za nju?

-Brate zaboravio si u kom svetu živimo? Slušaj ionako treba da navratim do tebe u vezi one stvari za koju sam te zvao. Večeras završavam neki posao ovde i sasvim slučajno sam ugledao tvoju bivšu ženu.

-Elenu?

Svaka dlačica na telu mi se nakostreši.

-Da, nju. I ništa čudno, zmije se pojavljuju kad se najmanje nadaš. Čudno je to što celo veče gleda u jedan separe. E sad u problem je što u tom separeu sedi tvoja sadašnja.

-Strahinja, kumim te u ime vremena koje smo proveli kod gazda Ibre čuvaj mi Dejanu dok ne stignem.

Dok to izgovaram već hvatam ključeve od auta i krećem iz stana.

-Naravno al se ne mešam. Znaš da to ne radim.

Jebem ti sve. On i njegova politika.

-Znam, al ovoga puta te molim da se umešaš ako treba. Dejana je trudna.

Tišina sa druge strane veze me uplaši

-Moje je doco. Moje, ne mogu i ovo brate da izgubim, ne mogu...

Osećam suze kako mi se niz lice slivaju dok sedam u auto.

*Devojke hoćemo li da završavamo ovu pričicu😘

Ljubim vas sve❤❤❤❤