Feniks

XIV Poglavlje

Dejana

I opet ja ne bi bila ja kada ne bi zabadala nos gde mu nije mesto. Mislim na trudničkom sam bolovanju ne umirem. Mislim da treba da radim sve što mi prija. A sada me najviše zanima sreća mog čoveka. Nakon stvari koje mi je ispričao o svom odrastanju, gazda Ibri i čuvenom Doci, malo ga bolje razumem. Ali isto tako se i plašim za njega. Volim sve konce da drzim u svojim rukama. Zato sam opet kopala po njegovim stvarima. Moji ljudi su izvukli sve što su mogli o gazda Ibri, i zaista sam imala puno materijala za čitanje. Ali on me nije ni brinuo. Osoba koja me je zanimala je Doca, ne verujem da mu je tako ime, al Senad ga samo tako pominje. Taj čovek ne postoji, on je duh. U puno slučajeva sam naišla na to ime ali ništa više. Znam puno kriminalaca koje je medicinski zbrinuo i to je sve odradjeno profesionalno i stručno tako da zaista verujem da je taj lik pravi doktor. Al saznaću ko je, ako ništa svi su mi uvek govorili da sam uporna i tvrdoglava kao mazga.

I dok zadubljena isčitavam fajlove o ljudima iz Senadovog života osetim vibraciju telefona. Pogledam poruku i nepoznat broj. Ustvari broj i nije nepoznat. Već nekoliko dana me neko zove sa tog broja i ćuti. Sada prvi put stiže poruka. Otvaram je i ne verujem šta čitam.

"Život deteta se plaća životom deteta, ni manje ni više. Voljeno biće za voljeno. Oduzeću ti i kedno i drugo, kučko."

Ledi mi se krv u žilama. I ranije sam dobijala pretnje. Nisam nikad cvikala ni od jedne. Jednostavno imam parolu u koju verujem a to je da onaj gore vidi sve. Vaspitana sam da čist obraz zlata vredi, i držim se toga. Dok god mi je obraz čist svakoga mogu u oči da pogledam, sa svakim da se suočim. Znam da me zovu ledena kučka, i razbijala sam svoje dupe da zaradim reputaciju vrednu tog nadimka. U sudnici mi nije bilo ravnog. Postojao je lik koga ne bi volela da sretnwm u sudnici i hvala bogu do sada i nisam. To je šurak mog brata, Marko Radović. Čovek je mutan kao blato. Taj zna i gde zmije se legu. Nosila sam se sa mnogim kriminalcima. Gledala ih u oči i spustala na dno. I nikada nisam ustuknula, sve do sada.

Drhtim dok mazim svoj stomak. Instikt da zaštitim svoju bebu siba u meni adrenalin. Brzo moram da smialim šta ću i kako ću. Uplašena sam, a ne reagujem dobro kad sam takva. Govorim sebi da se smirim. Ja sam realba, racionalana i trezvena u svakoj situaciji pa ću biti i u ovoj. Jednostavno je, moram. Sada se ne radi samo o meni,veći i o dva meni najbitnija bića. I evo ga, budi se lavica u meni. Pa krećemo u lov, ko god da si bolje da se dobro skrivaš.....

Senad

-Istinu na sunce.

-Kakvu istinu?

-Slušajte me sad dobro. Poštujem vas svu trojicu, veliki ste ljudi i čast mi je sto vas poznajem. Dejane bićemo, ili bolje da kažem jesmo porodica. Zato sad i odmah ima da mi objasnite šta se dešava jer nit sam naivan nit glup. Ovde se radi o mojoj ženi i mom detetu, zato pričajte kad ovako lepo pitam, da ne menjamo način razgovora.

Gledam lica tri čoveka koja znaju sve o mojoj ženi. Iznenadjeni su moji stavom i nastupom ali sada be za to baš zabole kurac. Dejana danima nije sva svoja, zatvara se u sobu i non stop visi na lap topu. Razgovara telefonom i izdaje naredjenja saradnicima kad misli da ja ne čujem. Juče kad sam se vratio kući skočila mi je u zagrljaj, poljubila i prošaputala misleći da je neću čuti hvala bogu dobro si. Sve to me je nateralo da se zabrinem. Noćas sam čekao da zaspi, a onda sam se dočepao njenog telefona. Osećao sam krivicu što joj čačkam po telefonu pa sam samo jednu poruku pročitao. I od nje su mi se sve dlake na vratu naježile.

  "Drago mi je što ona dva puta nisi poginula je biće zadovoljstvo gledati te kao patiš za onima koje voliš, kučko osetićes na svojoj koži kako mene boli. Pitaj se da li će ti se dragi vratiti danas kuci? Pitaj se...."

Zato sada sedim ovde sa Dejaninim bratom i njegovim šuracima. Oni znaju šta se dešava i sada će lepo da mi objasne. Ispričam im o poruci i svojim sumnjama. Gledam kako se Dejanu na licu sto boja promeni od bledila do crnila. Oni znaju, ja sumnjam i vreme je da i ja saznam. Da bj zaštitio svoju porodicu moram da znam sve činjenice.

-Pričajte momci, dok još imam strpljenja.

-Ok, znaš da je Dejana i pre nekoliko mesevmci imala nesreću. Opljačkana je, nasumična žrtva. Medjutim bila je isuviše povredjena za pljačku koja je pošla po zlu. Sumnjali smo ali nismo imali dokaza da to nije bila samo obična pljačka. Nije bilo svedoka, a Dejana je izgubila pamćenje i nije znala šta se desilo.

-Čekaj, već tad ste sumnjali a ništa niste preduzeli? Ne kapiram.

-Ok, saslušaj. Kopali smo, ali očigledno ne dovoljno. U tom trenu bilo mi je važno da se ona oporavi. Bio sam lud gledajući je na svim onim aparatima. Oporavila se polako i odmah vratila na posao. Nije bilo pretnji, nije bilo ničega i jednostavno mislili smo da je zaista bila pljačka. Sve dok nisi nazvao one večeri i dok nismo videli auto. Ona je namerno izgurana sa ceste.

-To znam, zaboravljate da sam bio sa njom na vezi kad se sve to izdešavalo. Još sanjam njen vrisak jebote.

-Polako čoveče. Tada smo krenuli da istražujemo.

-I?

-Pa nismo daleko dogurali, jer moja luda sestra je iza rešetaka strpala malo poveći broj zaista nezgodnih likova. I to je ćorsokak. I dalje tapkamo j mestu. Mada nam sad ti možeš pomoći ako nam nabaviš broj sa koga je dobila te pretnje.

-Ne.

-Kako to misliš ne? Ona je moja sestra.

-Da, i ti si imao prilike da je zaštitiš. Nisi to uradio i sad je gotovo. Mogla je da izgubi život. Ja to neću dozvoliti. Ko god da joj preti sebi je zapečatio sudbinu.

-Ne možeš nas isključiti.

-O, ali mogu. Nisam navikao da radim ni sa kim osim sa mojom ekipom. I tako će i ostati.

I tako su nam u nedogled prošla dva sata, raspravljali smo se, svadjali ali niko nije hteo da popusti. Jebote luda familija. Dejan i Neša nisu popuštali u nameri da i oni žele da učestvuju u pronalaženju gnjida koji prete mojoj ženi. Samo je Mare ćutao, moj prijatelj je inače malo pričao i nije ulazio u rasprave bez potrebe. Kad je govorio uvek je to bilo pametno, kratko i sažeto.

-Momci, mislim da bi trebalo da prestanete sa svadjom.

-Isključuje me iz života moje sestre.

-Ne isključujem te.

-Zabole me ona stvar ko koga isključuje.  Imam nešto važno da vam kažem, i rećiću vam ako smirite raskrstite svoje kurčeve.

Pogledali smo ga onako mrtvo ozbiljnog. Čovek je u očima imao nešto što te natera da ćutiš i jednostavno ga slušaš.

-Ikac mi je poslala poruku. Njen brat želi da razgovara sa mnom o Dejani.

-Zašto bi on sa tobom pričao o njoj? Jel on nju uopšte poznaje?

-Ne znam, nije ni bitno. Ivana mu je danas bila u poseti i on joj je rekao da ima nešto bitno da mi kaže u vezi njenih navodnih nesreća. Zato ajde da se lepo sredite i sutra idemo čoveku posetu.

-Zašto ne sada? Jebote samo nešto čekate.

-Zato što je danas prošlo vreme poseta.

-Čovek je u bolnici?

-Ne, u zatvoru.

Jebi ga, ovome se nisam nadao.

*Hvala puno na strpljenju, volim vas puno :)
  Vasa SanyBrezz