Feniks

XVII Poglavlje

Dejana

Ovaj život nekad ume da bude stvarno sranje i zadaje podle udarce. I opet je  udario gde ne treba. Sedim u čekaonici urgentnog centra i čekam vesti o devojci kojoj ni ime ne znam, a koja mi je spasila život. Umreću ako ona ne preživi. Mojom krivicom je sada na granici smrti. Još uvek u glavi premotavam film i pokušavam da shvatim šta se desilo u onom prokletom toaletu.

*Šta god da te muči proćiće.*

Obratila sam se devojci u beloj haljini. Morala sam. Toliko je tuge u njenim očima da i mene boli.

*Neke rane zarastu ali bole zauvek.*

*Iskreno, ne znam. Zahvaljujem Bogu što nikad nisam bila ranjena. Ne mogu reći da razumem. Ali uvek treba ići napred.*

*Budi srećna zbog toga. I u pravu si život ide dalje. A kako vidim ti imaš i lep razlog da se raduješ budućnosti.*

Primetim da sa čežnjom gleda u moj stomak, smeši se.

*Da, tu si upravu. Mada ova beba ima ludog oca.*

*Loš je prema tebi?*

*Ne, daleko od toga. On je divan, ali je isto tako najnapornije, najbandoglavije i najposesivnije muško koje postoji na ovom svetu.*

*Voliš ga.*

To nije pitanje već tvrdnja. I da, volim ga. On je moj centar sveta, moja budućnost. Moj početak i kraj.

*Voli ga, ali on nije njen. Ili bar neće biti više.*

Obe se okrenemo prema ulaznim vratima kada cujemo glas plavuše.
Sva je u fulu sređena, al sve na njoj je veštački. Podilazi me neka jeza od nje.

*Molim?*

*Lutko pre tebe on je bio moj. A misliš li zaista da to može da zameni ovo?*

Cereka se uporođujući moje i svoje telo.

*Al moram ti priznati, pametna si mala. Beba je savršen potez, mada već odigran. Samo ne verujem da je zaista toliko glup da opet nasedne na istu smicalicu. Muškarci su glupi zar ne?*

*Ti si Senadova bivša?*

*O vidi male pametne, sad lepo budi pametna i odustani od Senada. Bio je i ostaće moj.*

*Stvarno misliš da bi se vratio jednoj bezdušnoj kučki kao što si ti? Ma tornjaj se odavde dok te nisam počupala za te blajhane uvojke.*

Krenula sam da izađem iz toaleta kada me je iznenada ludača od Senadove bivše zgrabila za ruku, uvrnula mi je iza leđa i smestila mi oštricu pod vrat. Jebote koja luda žena. I dok osećam sečivo na vratu u mojoj glavi je samo jedna misao - ako preživim ovo Senad će me ubiti kad sazna da sam izašla bez pratnje.

*Moram priznati advokatice da te je poprilično teško ubiti. Ti si kao mačka imaš više života.*

Ona je ta koja je smestila pljačku i saobraćajku. Da nisam trudna znala bih kako i šta ću, ovako jedino mogu da mislim na maleno biće koje raste u meni i zato ne preduzimam ništa, ne reagujem.

*Molim te, prestani. Šta sam ti ja učinila?*

* Izbacio me je izUsrećila si ga. kuće, uništio me. Bolelo me je al sam znala da je nesrećan. Ti si ga probudila. E pa ne može ako se ja patim ima i on da se pati. A veruj mi uživaću da ga gledam ucveljenog, nije ni zaslužio bolje.*

*Ti si luda. Čemu ta bolesna osveta?*

*Ćuti.*

Osećam kako mi pravi rez na vratu, osećam krv, ne i bol. Valjda me adrenalin radi. O Bože zar će me jedna ludača sprečiti da živim životom koji sam želela? Jedino što želim je da je Senad ovde...

Kunem se životom da nemam pojma šta se nakon toga desilo. Znam samo da sam videla osmeh na licu cure koja leži sada na operacionom stolu i za čiji život se sad lekari bore. Nakon toga kao da je poletela, uspela je ludaču da udari u nos i mene odgura od nje. Uhvatila sam se za lavabo da ne bih pala i kad sam se okrenula njih dve su se rvale po pločicama. Elena je besna, bes joj daje snagu, al i plavusa ne popusta, svo vreme oštricu noža drži u svojoj saci i ne popušta. Krv joj lije niz šaku. Al ne popusta. Bori se kao lavica. Ona se borila za mene. Devojka koju prvi put vidim u životu. Kao paralisana posmatram šta se dešava. U jednom trenu su obe na nogama, otimaju se oko noža. Plavuša udahne duboko i obema rukama odgurne Elenu koja pada u kabinu wc-a i udara glavom o wc-e šolju. Istog trena gubi svest. Zapitam se da li je mrtva.

*Gotovo je. Bićete ok.*

Tek kad čujem te reči setim se plavuše i odvojim pogled od onesvešćene Elene. Plavuša se okreće prema meni, i dalje joj vidim bol u očima. Spustim pogled na njene krvave ruke. Nema me, strah me je oduzeo, prestajem da dišem onog trena kad ukapiram da ima sve više krvi na njenoj beloj haljini. I konacno vidim da ruke ne drži na stomaku već oko drške noža koji joj je ona kučka zabila u stomak.

O Bože....

STRAHINJA

Mislio sam da sam bezosećajan, da ne osećam ništa. Mislio sam da me ništa ne može dotaći. Viđao sam rane od kojih se i onima najčvšćeg želudca povraća, nisu mi smetale. Viđao sam smrt, uvek je bila oko mene. Nije mi smetala, smatrao sam je normalnim sledom života. Neko umre pre neko kasnije, neko od starosti, neko bolesti, mlad ili mator od sudbine niko pobegao nije. I zaista sam to mislio. Živećemo dok onaj gore kaže. I zato sve što se dešava prihvatam mirno.

Mislio sam da sam nedodirljiv, da mi ni do čega u životu nije stalo, da živim za sebe i svoj užitak. Sam sebi sam bio dovoljan. I bio sam ok, hladnokrvni Doca.

Bio sam sve dok na podu, na pločicama njene omiljene kafane nisam ugledao poznatu plavu kosu. Tog trena u meni je nešto puklo, prokrvario sam. Tog trena sam umro. Tog trena sam shvatio šta znači strah. Jer tako mi svega svetog usrao sam se od straha dok sam se spustao na kolena pored nje ne znajući koliko je gadno povređena. Žena koja me mesecima izluđuje, moj trn u guzici leži u lokvi krvari.

*Lep si doco...*

Odzvanjaju mi te reči u glavi. Baš je tad našla da bude fina. Jebem li te ludu. Moraš da ziviš. Luda je al moja. Konačno to shvatam sad dok je držim za ruku dok je operacija u toku. Onog trena kad je rekla da neće grom u koprive u meni se probudio doktor. I zanemario sam svoja osećanja, svoj strah i pokušao da joj pružim prvu pomoć dok hitna nije stigla. Nisam mogao samo da je pustim, pa su me osoblje hitne pomoći smestili u vozilo zajedno sa njom. Na putu do bolnice sam pozvao najboljeg od najboljih da je operiše. Jedini hirurg kom se divim. Možda se ne slažemo najbolje, al u ovom trenu ženu koja mi znači mnogo nikom drugom ne bi prepustio.

-Duguješ mu. Duguješ meni da živiš. Al pre svega njima. Hej nismo obišli sve kafane u Srbiji. Hoću da te vidim pijanu i ludu, hoću da vidim kako igraš po stolovima, kako kitiš muziku. Molim te...

Spustam glavu kraj njenog vrata, plače mi se prvi put u životu osećam suzu na obrazu, i nije me briga dal će me neko videti. Ona je sve.

-Strahinja, ne budi sad pičkica glavu gore. Trebaš ovoj devojci sad, a tek ćeš joj trebati dok se bude oporavljala.

Podižem glavu i gledam u oči koje su iste boje kao i moje. Nekada moj idol, tražim mu u pogledu laž i utehu. Ali je ne vidim. Iskren je, ne laže me.

-Biće ok?

-Naravno, zar snajku da ne opravim?

Nasmejem se od sve muke. Da moj tata je najbolji koliko god me nervirao.

-Hvala tata.

Ide novagodina red je da zavrsavamk započeto.
Ljubim vas punoooo