Feniks

VI Poglavlje

    Cujem glasove oko sebe al ne razumem bas najbolje. Vidim ljude u belom al ne prepoznajem likove. Cujem da me dozivaju, opste uzbuđenje oko mene vlada, a ja se pitam koji im je kurac i šta baba radi na ormaru. Dozivaju me al ne reagujem, jebeš mi sve ovi su ludi okomili se na mene umesto da skidaju babu sa ormara, a ona mi se ladno kezi i prstom pokazuje da ćutim. O sveti Ilijo, probam da se prekrstim kad ukapiram da mi je ruka prikacena na infuziju. Opet sam u bolnici. Pokušava m da se setim zasto sam ovde al mi ne ide. Sećam se svadbe, bidermajera, trudnoće...

   -Jebem ti...

  -Dejana, dobro nam došli nazad. Mnogo ljudi čeka da se probudite.

  -Skinite babu sa ormara

  -Molim?

  - Imate babu na ormaru

  -Dejna to su posledice kome ne brinite, nema babe.

  - Nema?

  -Nema, polako sada. Bitno je da smo vas probudili, sad polako da se oporavite i mislite samo na sebe i bebu. Vas suprug je poprilično zabrinut.

   Suprug? Ovaj je lud majke mi. Kad sam se ja udala?! Ne sećam se toga a valjda bi trebalo da se sećam bar muža. Trudna sam, znači beba mora da ima oca. Očigledno je on tu, samo što ja pojma nemam ko je on. Čeprkaju doktori oko cevčica, okreću me a ja ne mogu da prestanem da razmišljam o mom navodnom suprugu.

    -Verujte Dejana da smo se svi angažovali oko vas i vaše bebe. Iz državnog vrha i političkog i vojnog a vjerujte mi i iz kriminalnog su zahtevali da se pobrinemo za vas. Svi smo se usrali u gaće.

   - Da li je sa bebom sve ok?

    - Mislite da bi stojao ovde mirno da nije?
  
   Srede me malo i obaveste me da će jedan po jedan od mojih da ulaze. Znam da će Dejan da uleti kao tajfun i smem da se zakunem da je on taj koji je sve ovde isprestravljivao da bi dali sve od sebe. Zao mi je što opet prolazi sve Ovo zbog mene. Ja sam magnet za nevolje. Moraću malo da se smirim, beba je sve što mi je sada bitno u životu. Dejan ima svoju porodicu, mama i tata unuče kome su posvećeni maksimalno. Vreme je i ja svoj život da dovedem u red.

    -Bebice ti si moja i mama će učiniti sve da se rodiš zdrava i vesela. Idemo ti i ja negde da uživamo i polako rastemo.

    -Nije samo tvoja.

   Zaledim se u pola pokreta dok mazim svoj još uvek ravan stomak, glas koji čujem je leden. A opet zapalio je sve u meni. Sanjala sam ovaj glas. Polako pogledam u čoveka kome pripada pa jebeš mi sve nije mu majka priroda ništa ostala dužna. Ima sve al sve što ja volim. Visok je sigurno dva metra, i iako je u trenerci znam da ima savršeno izvajane mišiće. Usne koje mame na poljubac i oci boje ćilibara. Opomenem se da nije pristojno buljiti.

  -Izvini?

  -Kazem nije samo tvoja beba.

  -Nego?

  -I moja je.

  -A?

  -Tako si rekla.

   -Šta sam rekla?

   -Ti si luda, ima vremena pričaćeno nego jesi li dobro?

   -Valjda, boli me sve al kažu da je to normalno. Ne znam šta se desilo. Kako sam završila ovde?

   -Ne sećaš se?

  - Sećam se svadbe, bidermajera i ničeg više.

  -Opet me se ne sećaš?

   -Kako opet?

   -Slušaj ajde da izađeš odavde pa ćemo pričati. Oporavi se da možeš da vodiš računa o sebi i tom malom biću.

  -Ok.

  -Biću ispred vidimo se kasnije.

  Gledam ga kako odlazi i nešto me u grudima steže. Ovaj čovek je čudan. Ima u njegovim očima nešto čudno neka seta.

  -Grdosijo

  Okrene se polako kao u usporenom snimku, a u očima mu ugledam sjaj.

   -Kako si me nazvala?

  -Grdosijo. Vređa te? Pa pogledaj koliko si

   -Ne vređa, tako si me nazvala posle seksa.

   -Ne sećam se. Izvini. Možeš li mi reći kako se zoveš?

  -Senad. Vidimo se crnooka.

  Crnooka... Sviđa mi se, niko mi nikad nije tako tepao.

                  Senad

 

   Dok izlazim iz sobe razmišljam o ženi koju ostavljam. Nije uopšte ono što sam prvo mislio o njoj. Ima u sebi nešto što te tera da razmišljaš o njoj. A iako je sva u modricama meni je bila prelepa.  Njene kao noć crne oči su ono što me je opčinilo. Nakon svega što sam saznao o njoj znam da je ona djevojka koju bi svaki momak poželeo da dovede pred svoje roditelje. Ona je devojka za kuću. Fascinira me.

  Opet me se ne seća i to me izluđuje. Opet ćemo morati sve iz početka. Pravim plan u glavi i znam da ću ga sprovesti u delo. Jer ja sam Feniks, strah i trepet na Balkanu, sve što poželim dobijem. A sada želim nju...