Feniks

XI Poglavlje

   -Moja malena nije moja. Moja, a tudja. Moja u svakom smislu sem po krvi. Moja zenica oka. Bila mi je sve.

   Imao sam 30 godina kada sam upoznao jednu devojku. Bila je lepa kao san, a opet tako spatka i umiljata. Kad sam je prvi put video pozeleo sam je. Trebalo mi je mnogo vremena da dodjem do nje, mnogo udvaranja da je osvojim. Bio sam prokleto ponosan na sebe sto sam uspeo da osvojim takvu curu. Normalnu, obicnu, ma andjeo jednom recju.

   O da sam samo znao da su andjeli samo prikriveni djavoli. Bila je sve samo ne obicna. Bila je daleko od normalne. Bila je zmija. Podla, promukla. Bila je lisica, lukava. Bila je moja nocna mora, moj pakao. Pustio Sam je u srce. Zarila mi je noz. I to ne samo zarila vec je hladnokrvno gledala kako krvarim. Nisam znao...
 
   Govorila je da studira u drugom gradu, da ide u posetu roditeljima, da see vidi sa drugaricama. Ni jednom nije mene vodila. Pitas se kako nisam posumnjao? Nisam, bio sam zaveden.
Glup, jednom recju.

  Znala me je, znala u dusu. Cak I vise. Pa se jedno jutro onesvestila, bila je talentovana glumica, moram joj priznati. Poludeo sam, pozvao doktora, i saznam da je trudna. Nisam ni razmisljao o cinjenici da se nikad nismo seksali bez kondoma. Al jebiga racunao sam mozda je neki pukao. Of srece nisam znao gde udaram. Na putu do kuce kupio sam prsten. U tom trenu bio sam spreman svet da joj dam. I davao sam naredne dve godine. Kad je Mia napunila godinu, njena rodjena majka je zaboravila rodjendan. Tada sam shvatio da sam pogresio.

  Ali moja malena je bila vredna te greske. Pa sam resio da trpim. Zeleo sam porodicu nisam pitao za cenu. A cena je bila previsoka. I ja sam je platio.

  Voleo bih da si mogla Miu da upoznas. Bila je najlepse I najinteligentnije dete na svetu. Sa 9 meseci je naucila da koristi nosu, sa 11hodala, a sa 18 znala da kaze oi babu. Voli babu! O kako je nju babo voleo. Mogao sam satima da je gledam dok spava. Bila je poput andjela.

  A onda se jednog dana u sred igre onesvestila. Imala je dve godine i trip meseca. Moja zena je rekla da je to od vrucine jer smo ceo dan bili na bazenu. Al ja sam bio zabrinut. Odveo sam je kod lekara. I tada je pakao poceo

   Carcinom mozdanog stabla.

Svet je stao. Nisam prihvatao. Nisam zelo da prihvatim. Bili su mi potrebni dani da postanem svestan sta se desava. Prvi dani su mi u magli. Onda krece moja navaznija borba u zivotu. Borma za zivot moje zvezde. O i to kakva borba obisao sam ceo svet, trazi lek kao sumanut. odgovor je svuda bio isti-tumor je prevelik i na nezgodnom mestu, operacija nemoguca. i tako smo krenuli sa hemio i zracnim terapijama. Od terapija joj je bilo lose, prolazili su meseci, sve sam zapostavio. Samo je ona bila bitna. 

    A onda sok. Jednog dana trebalo je da joj se da krv, otisao sam da dam, nije bila moja krvna grupa. Pa sam odvukao suprugu da ona da krv, ali ni ona nije bila ista krvna grupa. Moj svet se srusio. Hteo sam zenu da zadavim. Ali sam trebao mojoj malenoj, imala je samo mene. Provodio sam dane pored nje kuci ni odlazio nisam. 

   Jednog dana kada sam dosao kuci da se presvucem zatekao sam svoju zenu kako se pakuje. Pitao sam je sta radi. Rekla je da joj je dosta ovog pakla jer ovo zivot nije, da odlazi i ostavlja mi Miju. Kap u prepunoj casi su bile reci da joj ne treba bolesno dete, da ona sa tim ne moze da se nosi. Zacrnilo mi se pred ocima. Uhvatio sam je za vrat i zabio uza zid. Bio sam na korak od toga da joj slomim vrat. I tada sam je naterao da prica. Shvati sam da sam glup a ona bolesna.

  U isto vreme kad je upoznala mene, upoznala je jos jednog lika. Mlad, lep, poznat advokat i sto je najbitnije bogat. Mesecima je obojicu vukla za nos dok nije procenila koji joj se vise isplati. Imao sam losije karte, zapao sam joj ja. Ali znala je da mene zene nisu zanimale na duze. Zato mi je postavila najstariju zasedu ikad za hvatanje muza. Podmetnula mi je tudje dete. Znala je da nije moje, ali je precutala. Uspeo sam da izvucem ime iz nje. i izleteo iz kuce. Setao sam kao lud satima. Sve je delovalo kao dobro izrezirani film. A onda sam resio da nadjem oca moje curice, nekako sam osecao da to dete mora da je od nekog nasledilo dobre gene. Nasao sam ga i pozvao. 

   Dosao je, testirao se i uverio da je malena njegova. Kad je saznao kakva je situacija covek je bio slomljen. Jebiga mogu da zamislim kako mu je bilo kad je saznao da ima dete aman od tri godine i to jos dete koje umire. Bio sam u pravu. Bio je dobar covek. Od kad je upoznao do njenog zadnjeg dana bio je uz nju. Tacno 26 dana. Gledao sam lice tog coveka, i video sebe. Video svoju bol. Pustio sam ih same, pustio sam ga da je upozna. Bolelo je gledati ih zajedno. Zato sam otisao. Otisao sam da sredim neke stvari, i sebe. Mislio sam ima vremena. 

   Ali nije bilo. Kada sam se vratio posle mesec dana moje zvezde nije bilo. Preminula je. Niko nije znao gde je otac sahranio. Zvao sam ga nije mi se javljao. Umirao sam. Umirao sve dok nisam prvi put spustio dlan na tvoj stomak. Od kad sam cuo to maleno srce u tebi i moje se pocelo budi.

  Nikada necu zaboraviti moju zvezdu. Danas sam dobar, da ne kazem najbolji prijatelj njenog bioloskog oca, imam sa kim tugu da delim. Imam grob na koji mogu da odem. Oporavljam se, ali nikad to nece biti kompletno. Uvek ce mi faliti deo srca.

   

    -Gde je sad?

   -A? Ko?

   -Tvoja bivsa zena.

   -Sta ce ti ona?

  -Da joj se najebem mile majkice...

  Prvi put da pricam svoju pricu a da se nasmejem posle toga. Ova zena je moj spas...