Feniks

EPILOG

  17 godina kasnije....

                  Senad

-Tata ona je mene startovala. Shvatas li ti da me je ponizila?

-Što?

- Ima drugovi da me zezaju do kraja života. Ona je luda, nije normalana. Pa tačno ću vrat da joj zavrnem.

-Ej na devojku nećeš, to sam bio jasan oduvek. Devojka je ok, pa znamo je.

-Kurac moj je ok. 

-Alo!

-Izvini ćale. Koji blam, pa tačno neću više u školu.

Gledam svog sina i ne mogu da se ne nasmejem. Mlad je, lud i zaljubljen. Al je proklego ponosan na svoju majku. Kada se rodio bio je najmirnija beba koju je svet video. Niko nam nije verovao da dete prespava aman celu noć, da ne plače puno, ne traži da sva pažnja bude posvećena njemu. I tako je bilo sve dok nije dobio sestru. E onda je počelo ludilo zvano ljubomora. Pa ne shvatljivo kako dete preko noći postane nesto sasvim drugo. I dan danas se sećam dana kada smo došli sa Alisom iz porodilišta. Kada je majku ugledao posle tri dana sa bebom u naručju samo je pobegao u svoju sobu. Danima se durio, iako je već imao pet godina počeo je da piški u gaće, da se budi noću i vrišti. Jedva smo pregurali taj period. Sada je pravi veliki brat, obožava svoje tri sestre. Stalno je sa njima, a one gledaju u njega kao u Boga. Najmlađe imaju četiri godine i njihov veliki bata je njihov heroj.

Dobar je sin, još bolji brat i drug al sa devojkama je pravi mangup. Meni sve živce pokida, al zato ga majka podrzava u svemu. Luda žena mu čak i kondome kupuje. Kaže kad će da luduje ako ne sad. I eto ona se pobrinula da pametno luduje.

-Slušaj me sad, ako te startovala nije kraj sveta. Lepa devojka zna sta hoće i gotovo.

-Ma zna ona šta hoće. A jel pita neko šta ja hoću?

-A ti nju nećeš? Kao?

-Nije u tome stvar, nego...

-Nije nego. Slušaj me klinac, pre sedamnaest godina tvoja majka je kako ti kažeš startovala mene.

Gleda me kao da mi je izrasla druga glava. Mada mislim da sam i ja tako gledao Dejanu kad je rekla da bi se udavala, da želi u legalnom braku sa mnom da rađa decu, da neće da mi bude partnerka već supruga. Zaboravio sam u tom trenu kako se zovem. Umalo se opet nisam onesvestio. Jedva sam se sastavio da kažem da i ja to želim, i izvukao kutijicu sa prstenom. Ostalo je istorija.

-Kako te startovala tad kad ste već čekali mene? Mažeš ti mene sad.

-Jesmo, čekali smo tebe. I već sam bio rešen da je zaprosim. Ali ona je pa.. ona je tvoja mama, znaš kakva je. Nije imala strpljenje da čeka da ja donesem odluku. Ona je rešila da se udaje i gotovo. Pa je ona zaprosila mene.

-Hahaha ma ne verujem. Daj ćale ne zezaj.

Crče moj sin od smeha. Smejem se i ja. Tada ulazi Dejana sa našim devojčicama. I ne znam koja je od njih lepša. Adam je dobar sin, likom je na mene al pamet ima maminu. Dok su bliznakinje moje u svakom smisli reči. Kasno smo ih dobili ali ne kajemo se, planirane su. Dejana je zbog karijere rešila da pravi malo veću razliku među decom. I ja sam je podržao u tome. Alisa naša najstarija devojčica je nprava princeza, nežna kao pahuljica. Na nju sam najslabiji.

A Dejana... Dejana je moj svet. Zbog nje sam čovek kakav jesam. Zbog nje moj život ima smisao. Zbog nje je ovaj život vredan življenja. Ja sam i dalje imao svoju firmu, vodili su je sposobni ljudi kojima sam verovao. Dok je Dejana ganjala karijeru ja sam bio onaj roditelj koji ostaje kući. I uživao sam u tome. Moja deca imaju oca koji im je posvećen dvadeset četiri sata sedam dana u nedelji. Dejana je danas na visokoj poziciji u državnom tužilaštvu i ja ne mogu biti ponosniji na ono što je postala. Jaka u poslovnom svetu, brizna majka i ono najvažnije divna supruga. Nikada, i pored svih obaveza koje je imala nije dozvolila da deca ili ja trpimo bilo šta. Nas četvoro smo joj uvek bili na prvom mestu.

- I čemu se momci smejete?

-Našeg plejboja je startovala Stevanovića mala.

-Suza? Koliko ona ono ima godina petnaest?

-Ne mama, godinu dana je mlađa od mene.

- Pa šta je tu smešno?

Gledam u svog sina kako menja boje. Mami je uvek sve pričao. Al mislim da mu je sad neprijatno. I to zato što mu se mala Suza ozbiljno sviđa. Nije kao druge da slini za njim. Lepo i direktno mu je rekla šta hoće od njega.

-Mama bre. Ona je meni prišla.

- Pa?

-Ne može ona mene da smuva.

-Što?

-Mamaaaaa, ja sam muško. Ja nju treba da muvam, ne ona mene. Zezaće me ortaci dok sam živ.

-A, u tom grmu leži zec. Mala je opasna.

-Ona je luda.

-E mali, sa majkom razgovaraš. Ne teraj mi kontru. Samo mi objasni šta ti smeta sto je ona tebi prišla.

-Ona je ortak.

-A?

-Pa sa njom se oduvek družim. Nikad je nisam gledao kao žensko.

-Pobogu bre Adame pa kako si je gledao?

-Ne znam bre, uvek je bila tu. Na odbojci sa nama, vozi skejt sa nama. Ne znam, samo do pre dva meseca je stalno visila sa nama.

- A šta se desilo pre dva meseca?

I evo je kreće moja ženica u ispitivanje. I već vidim mirenje sa sudbinom na licu svog sina. Sednem na pod da se igram sa bliznakinjama dok mama ne ispita sina. Nasmešim se u sebi i pomislim sine sad si gotov.

-Znaš da smo bili na raftingu na Drini?

-Aha, onu zbog koje tvoj otac nije pričao sa mnom dva dana jer sam ti dozvolila da ideš.

-Da, te. E pa vidiš, nekao sam ja ispao iz čamca a ona je skočila pre svih da me izvuče. I pa bili smo mokri, bilo je hladno, bili smo samo nas dvoje u jednom trenutku i... Pa ne znam što ja sam je poljubio.

-Joj lepo.

-Nije lepo. Od tad ja samo mislim o tom poljubcu i bežim od nje. Ona mi je ortak mama. A ja sam sjebao stvar.

-Što? Pa ortaci su najbolje devojke.

-Mama ti si luda. Odoh ja.

-Slausaj klinjo. Mala hoće da bude sa tobom, a koliko vidim i ti sa njom. Zato prihvati da ona nije kao druge i lepo budi sa njom. A to što ti je prvo bila prijatelj je samo prednost. A sad briši.

Gledam svog sina kako izlazi iz kuće, il bolje rečeno beži i smejem se.

-Samo se ti smej. Jedva čekam da vidim tvoj izraz lica kad tvoje princeze budu dovele momke.

-Ha neće to tako skoro.

-Samo ti živi u snovima dragi....

Smeje se i odlazi, dok ja ostajem kao pokiseo dok gledam u svoje devojčice i pomolim se da što duze ostanu tako male i bezbrižne.

Setim se moje Mie i nemo joj se zahvalim za sve ove godine koje me čuva. Znam da je postala moj anđeo čuvar. Veliki Feniks imao je svog malenog anđela koji je uradio đavolski dobar posao. Jer na kraju krajeva ovaj život je i te kako bio vredan življenja dok u njemu imam Dejanu.

*I konaćno kraj. Senad je bio jedan od vaših omiljenih likova. U ovih godinu dana koliko je prica nastajala u mom životu se svašta izdešavalo i lepo i ružno sto me je ponekad udaljavalo od pisanja.

Ono najlepše je da je pre mesec dana izašla iz štampe knjiga medena i sponzor koju sam pisala zajedno sa mojom dragom profesorka28.  Hvala svima koji su porucili, strpljivo sačekali ili čekaju zbog cele ove situacije.

Hvala vam sto ste voleli Senada i Dejanu😘😘😘😘