Psychotic (Serbian Translation)

Chapter 16.

RARRY MOMENTS ^_^

_________________________________________

''Ti si nevin,'' konačno sam rekla. Kada sam rekla te reči,shvatila sam da je deo mene to uvek znao. Ali nisam gledala u njega kada sam to rekla,umesto toga samo sam buljila dole I igrala se prstima. Nisam želela da ga gledam u oči,uplašena sam njegovog odgovora,uplašena jer sam možda pogrešila.

‘’Zaista veruješ u to?’’ pitao je,njegov glas je jedva viši od šapata. Klimnula sam glavom,I dalje ne pomerajući svoj pogled sa krila.

‘’Rose,pogledaj me,’’ nežno se izjasnio. Svoj vitak prst stavio je ispod moje brade,polako je podizajući tako da su moje oči fokusirane na njegove. Bile su tako svetle I prelepo duboko zelene,I sadržale su neku sigurnost. ‘’U pravu si.’’

Te dve reči su izgovorene bez uzdaha,kao da je ogromna težina podignuta sa njegovih širokih leđa. I to je bilo olakšanje,mogla sam da primetim.  Mogla sam da vidim u njegovom osmehu koji je rastao,mogla sam da prepoznam u njegovim šumsko zelenim očima,mogla sam čuti u njegovom ozbiljnom glasu. Rekao je istinu.

Ali ta istina,iako je bila dobrodišla sa velikim olakšanjem,donela je bezbroj pitanja. Zašto je Harry I dalje zatvoren na ovom odvratnom mestu? Šta se zaista desilo tim ženama? Da li Harry zna ko je to uradio? Da li gospođa Hellman zna da je on nevin?

Novonastala jasnoća navukla je oblake na moj um sa neprekidnom radoznalošću,ostavljajući me da se pitam oko svega I svačega oko u vezi novog Harrya,ovog nevinog Harrya koji je bio tamo sve vreme I ja sam bila previše slepa da to vidim.

Pa,umesto toga,izgovorila sam reči za koje sam se nadala da će odgovoriti na bezbroj mojih pitanja. ‘’Mislim da mi duguješ priču.’’

HARRY’S POV

Rosein mali osmeh koji se formirao zajedno sa njenim zahtevom,naterao je potrebno otkrivanje istine. Morao sam da joj kažem šta se desilo. I želeo sam to. Ako je neko trebao da zna ko sam ja zapravo,to je bila ona.

‘’Okej,’’ uzdahnuo sam,udisajući duboko da se pripremim da kompleksnu priču koju ću joj reći. Bacio sam svoju cigaretu u đubre sa strane,ne želeći da pravim pause zbog nikotina da bih ovo činio dužim nego što  je zaista potrebno. ‘’ Dozvoli da počnem s tim što ću reći da nisam nekakav svetac ili tako nešto. Nikad nisam bio dobro dete,ne tako dugo. ‘’

Rose je klimnula glavom,par tamnih pramenova je palo sa njene punđe,njene oči fascinantno svetle.

‘’Zapravo ovo,uh… Ovo nije moj prvi put u Wickendale-u. ‘’ Rekao sam.

‘’Šta?’’ Pitala je. ‘’Kako to misliš?’’

‘’Bio sam ovde pre. Kao mentalni pacijent na dečjem odelenju koji je bio na drugom spratu,mislim. Imao sam oko 12 godina. ‘’

Roseine obrve su izvile u iznenađenju. ‘’Šta si uradio?’’

Iako sam znao da je to pitanje bilo neizbežno,bojao sam se da odgovorim. Ali bilo mi je muka da to čuvam u sebi,bilo je pitanje vremena kada ću pričati o hororu iz moje prošlosti.

‘’Pa,moj otac se ponašao prema meni I mojoj majci kao nekom sranju. Udarao nas je I sve to. Jedne noći sam ga video kako je tuče,čak I guši I bio sam tako jebeno uplašen,Rose. Bio sam I besan,takođe I želeo sam da oseća veći bol nego moja majka. Želeo sam ga mrtvog,mrzeo sam ga više od ičega. Jedne večeri on se onesvestio na kauču,jer je bio pijan,dok je moja majka bila napolju jer je radila do kasno. Tako da sam uzeo zapaljivu tečnost I šibice…’’

‘’Nisi valjda,’’ ona jeknu(nešto kao vrisnu),rukom prekrivajući usta u šoku.
‘’Jesam,’’klimnuo sam. ‘’To je bilo sjebano,znam. Ali preživeo je,imao je samo nekoliko opekotina. Rekao sam vatrogasnoj službi što sam uradio to što sam uradio,tako da su oni mog oca poslali u zatvor,a mene u Wickendale.’’

Uzeo sam minut da proučim Rosein šokiran izraz,njene crte lica su iznenađene,ali je glas tih. Oči su joj bile široke,telo se činilo napeto. Bila je uplašena; uplašena zbog mene. Uglavnom ne bih mogao pomoći,ali to zlobno smeškanje u njenoj nevinosti,ima neko određeno zadovoljstvo videvši da sam imao prednost. Ali ne sada,ne ovako.

‘’Rose,nije bilo-mislim,ja sam se promenio,bio sam samo uplašeno dete I nisam želeo da je povređuje više i-prokletstvo,nisam ti trebao reći,žao mi je ja-‘’

‘’Ššš,u redu je,’’ prekinula me,podizajući ruku da me ućutka. Njen izraz lica se pretvorio više u misao,nego u strah.

‘’O čemu razmišljaš?’’ Pitao sam.

Bio joj je potreban trenutak da pronađe reči,otvorila je usta par puta kao da će nešto da kaže,ali ih je ponovo zatvorila. ‘’Ne krivim te,’’ konačno je rekla.

‘’Šta?’’ Pitao sam,šokiran više nego što je ona bila.

‘’Mislim,naravno da je to što si uradio bilo odvratno,ali isto kao i to što je tvoj otac uradio tebi I tvojoj majci. Da ga zapališ nije bila najbolja opcija ali ti si bio oko nasilja,tako da si I postao nasilan. To ima smisla.’’