Psychotic (Serbian Translation)

Chapter 22.

Zaposlena sam u Wickendaleu,mentalnoj bolnici za kriminalno poremećene već 4 meseca i 26 dana. Radila sam 8 sati dnevno,5 dana u sedmici. Ukupno 760 sati. Iako su dugi i tuborni,minuti puni događaja provedenih u Wickendaleu su prerasli u neka osećanja koja nikad nisam osetila pre. I nikad nisam mislila da ću to osećati; bar ne sa mentalnim pacijentom. Ali volela ja to ili ne,tu je bilo nešto što je držalo njega i mene zajedno i nisam mogla da ignorišem to. Ako napustim ovo mesto nikada neću moći da oprostim sebi jer sam ga ostavila iza, to nešto neraskidivo između nas,onda bi se moj stomak vezao u čvorove i još više bih se odvojila  od njega. Tako da sam morala da ostanem dok on ne bude mogao da krene sa mnom.

Ali u ovim satima koje sam provela u  Wickendaleu za koje sam upoznala Harrya,takođe sam naučila još stvari. Neke nisu bile od velikog značaja,kao npr. Što sam naučila kako pravilno da očistim  rane i ogrebotine ili kako da budem vešta sa šavovima. Neke stvari nisu bile uobičajene kao što su kako izbeći ubicu. I još važnije,poznavanje da je taj ubica James. Poznavanje da je g. Hellman njegova majka. Poznavanje da je Cynthia nestala.

I prihvatila sam to iako sam progutala zagonetne i grozne činjenice. Ali to znanje nije bilo ono čega sam se plašila. Znanje smo mogli da prihvatimo ili odbijemo ali ipak smo se pitali. Šta se činilo da nas plaši je bilo nepoznato,beskrajne su mogućnosti. Kao što je gde se nalazi James i šta on još krije. Nije bio na poslu i ja nisam imala pojma šta smera. Takođe nisam znala šta se dešava sa Cynthiom,njeno boravište je postalo misterija. Nisam znala da se Norman polako budio iz kome i da je on nekoga čuvao u toj operacionoj sali. Nisam znala da su ostali doktori i sestre bili deo tog krila i nisam znala kome sam mogla verovati sem Kelsey i Harryu.

Kao najvažnije,nisam znala kako da počem s tim da izbavim Harrya iz Wickendalea. I te stvari su me plašile. Ali to je bio plan za danas,da nepoznato učinim poznatim i da učinim da moja pitanja dobiju odgovore. Bila sam sita toga da budem bespomoćna i da gledam kako Harry pati u ovom zatvoru kada to ne zaslužuje. Danas je dan kada ću dobiti odgovore. Uverila sam se da ću se dovoljno naspavati da bih danas bila oprezna,želeći da prikupim što više korisnih informacija. Važne reči su izrečene,a akcije pogubljene,ali moj mamurluk ili distrakcija su dozvolile da skliznu neprimećno. I pod distrakcijom mislim na Harrya.

Ali po naređenjima g. Hellman,nije mi dozvoljeno da budem blizu njega,tako da to neće biti moj najveći problem ali opet moj najveći problem danas.
Umesto da mislim o Harryu,slika Cynthie Porter je uskočila u moje misli kada sam videla Thomasa. Hodao je kroz veliki hodnik medicinskog krila koji je bio mešavina operacijskih stolova,bolničkih kreveta,sedativa i medicinskih zapisnika u svakoj sobi.

Moja smena je počinjala tek za nekoliko minuta tako da sam shvatila da mogu pričati s njim. Ovo je bila najbolja prilika da shvatim celu ovu stvar oko Cynthie,imajući u vidu da je on taj koji ju je doveo u operacionu salu pre čudnog nestanka. Uglavnom sam mrzela da pričam sa ljudima sa kojim nisam bliska,ali Thomas je izuzetak znajući okolnosti. ''Hej,Thomas,'' rekla sam pre nego što smo se mimoišli. Ništa nije rekao samo je nastavio da hoda.

''Thomas,'' strožije sam mu se obratila,nadajuči se da ću imati njegovu pažnju. ''Šta je?'' Drsko je pitao.

''Um... Mogu li da pričam s tobom na sekund? Moram nešto da te pitam.''

Uzdahnuo je,stao i pogledao prema meni kao da sam dosadno dete. ''Šta je bilo?''

Nisam znala kako da se izrazim,pa sam rekla prvu stvar što mi je pala napamet. ''Šta se desilo sa Cynthiom?''

Bilo je teško uhvatiti osim ako ne gledaš,i akcija bi izmakla bez mog zapažanja da je neki drugi dan. Polako se pomerio sa stopala na stopalo. Nervozno. ''Ne znam o čemu pričaš.''

Učinak je bio  ubedljiv dok je izgledao zbunjeno,ali ja sam znala bolje. ''Gledaj,videla sam da je vodiš u salu pre par nedelja. Ne možeš očekivati od mene da ne mislim šta se tu desilo.''

'' Madam,ja stvarno ne znam o čemu pričate. Izvinite,ne mogu vam pomoći,'' rekao je iako nije tako zvučao. ''A,sada me izvinite,imam posla. ''

Okrenuo se i počeo hodati ali ja još nisam završila.''Šta su joj oni uradili tamo? Da li su radili testove na njenom mozgu ili tako nešto?''

Stao je kao mrtav u mestu. Na trenutak je samo stajao,ali se nije okrenuo prema meni. ''Kako znaš za to?'' Zahtevao je,glas mu je tiši sada.

''Znači,istina je,'' rekla sam,iako je više bilo kao pitanje nego izjava. Oči su mu se pomerile sa strane u stranu kao da neko posmatra. ''Thomas,šta  znaš?''

Izraz lica mu je bio težak dok je gledao u mene,čitajući moj izraz. Izgledao je kao da će da progovori,ali umesto njegovog glasa čuo se zvuk koraka. Pogledao je negde iza mene i ja sam se okrenula da vidim izvor buke.bila je to g. Hellman ,kretajući se prema nama niz hodnik.

Opet je strah visio iznad mene sa onim što je trebalo da dođe. Nadam se da nije došla da me otpusti ili da priča o Harryu,jer nijedan od tih razgovora nije baš dopadljiv.

Kada sam opet pogledala prema Thomasu on je već bio preko hodnika,silueta je nestajala kada je skrenuo iza ugla. Nisam zamerila njegovo bežanje jer sam dobila šta sam htela od njega. Nije bilo baš priznanje ali bilo je dovoljno blizu da uredim Harryevu teoriju. Cynthia je bila deo testa. Skoro pa nisam iznenađena. Wickendale je bio grozan i ovo je samo dalje dokazivalo tu činjenicu.

''Rose,moram da pričam s tobom?'' G. Hellman je rekla negde iza mene. Poskočila sam,ne primećujući da je tako blizu. Nije čekala da odgovorim već je samo nastavila. ''Znajući da te je Harry napao juče,nećeš više ići blizu njega.''

Klimnula sam,znajući da je ovo bilo neizbežno. Bar je zaboravila ili je ignorisala moje priznanje od juče da sam ja njega poljubila. Šteta je načinjena i ja nisam htela  obnoviti situaciju.

''I ne želim više nevolja od tebe,Rose. Ti si ovde iz jednog razloga,a taj razlog je tvoj posao. I ako ti ne možeš to,onda nema razoga da nastaviš raditi. Jesi razumela?''

''Da,'' klimnula sam glavom,pokušavajući da se suzdržim udaranja te svinjarije unutar nje. Otišla je bez reči i ja sam ostala sama u velikom ciglanom hodniku.

HARRY'S POV

Ove jebene lisice su se sve više ukopavale u moju kožu kako sam se pomerao i leđa su me i dalje pakleno bolela. Moje telo je iscrpljeno i um mi je umoran,moje umorne misli su jedine koje su ispunjavale ćeliju. Na podu se gomila prašina i upravo sam ubio trećeg pauka kojeg sam video u prethodna 2 sata.

Ali, prošlu noć sam najbolje spavao od kako sam stigao ovde. Imao sam svoje cigarete i imao sam Rose,što je sve što mi je potrebno na ovom odvratnom mestu. Pretvarao sam se  budalu,znao sam to,onakav kakav sam bio sa Emily. Počeo sam ponovo onako da se osećam. Ali biti budala mi je pomoglo da bolje spavam i nisam toliko brinuo oko toga.

Nisam imao pojma koliko sam spavao,ali 5 minuta pre nego što sam se probudio Brian je došao i rekao mi da je vreme za ručak,pa sam zaključio da je bilo prilično dugo.

Ušli smo u kafeteriju i seo sam za moj i Rosein sto,ali ona nije bila tu kao i obično. Sedela je na dnu sobe,na mestu gde sam je video prvi dan kada sam se vratio u Wickendale. Bože,bila je prelepa. Kosa joj je  spuštena. I nisam mogao da ne pomislim da moj komentar od juče ima neke veze s tim. Čak i odavde mogao sam da vidim zeleno-plavu boju njenih očiju. Činile su se drugačije svakog dana,ponekad slična boja kao kod mene a nekada plava kao okean.

Njene oči su srele moje kada me je uhvatila da gledam u nju i polako sam oblizao usne,gladne oči skeniraju njeno telo. Namerno sam pokušavao da je nateram da se zacrveni i bio sam nagrađen kada je baš to uradila. Zakikotao sam se dok je pogledala u stanu,postiđen osmeh se formirao zajedno sa rumenim obrazima. Ostatak vremena je proveden praveći grimase prema njoj i kikotajući se dok je ona pokušavala da se ne smeje,ponekad pokrivajući usta svojom rukom. Reči nisu bile govorene između nas ali činilo se da nisu bile ni  potrebne.

Ali je onda jedno od nas  primetilo čuvara kako gleda  kada smo stali,ne želeći da iskoristimo šanse iako naši potezi/akcije nisu bile štetne. (Tačnije neće da se gledaju da ne na*ebu xD)
Nikad nećeš znati,ni ja ne želim da budem opet bičevan; jednom je bilo više nego dovoljno. Ali nekako sam znao da taj incident neće biti poslednja kazna koju moram pretrpeti.

ROSE'S POV

Nakon ranijeg napuštanja ručka, gde sam bila svedok Harryevog isplaženog jezika ka meni ili sastavljanja obrva bar hiljadu puta,uputila sam se prema Kelseyinoj kancelariji. Imala sam minut ili dva slobodno i molila sam se da i ona ima takođe. Znam da sam trenutno živela kod nje ali želela sam da pričam sa njom pre ili kasnije,pa sam shvatila da neće škoriti ako pričamo sada.

Pokucala sam na vrata i ona je viknula,''Uđi'' pa sam pretpostavila da je slobodno.

Zatvorila sam vrata za sobom i pronašla sam je za stolom,gleda u neke fascikle. ''Hej! Šta ima?'' Pitala je,verovatno iznenađena što me vidi. Nisam trošila vreme pa sam joj ispričala o događaju između Thomasa i mene,očajnički želeći da neko pored mene zna to i da imam drugo mišljenje. Ali umesto saveta,ona me kritikovala.

''Rose! Rekla sam ti da se držiš dalje od toga,šta ako on kaže g. Hellman šta si pitala?mislim,znam da je odvratno to što rade,ali-''

''Ali šta? Oni koriste mozak kao neki test i ubijaju ljude ovde! Šta ja treba da uradim,da samo verujem da je  Cynthia nestala iz tankog vazduha i da ih pustim da se izvuku sa ovim?'!''

Kelsey je uzdahnula,znajući da sam ja u pravu. ''Ne znam,Rose. Ne znam šta je sve ovo ali ne želim biti deo toga. Obično mislim da je ovo zanimljivo ali samo u knjigama,u stvarnom životu to nije nešto u šta želim da budem umešana. Ovo je zaista opasno,i ponovo,nemaš dokaz. Mislim,dogodilo se samo jednoj osobi do sada i nisi dobila potpuno priznanje od Thomasa,zar ne? tako da sledeći put budu oprezna. Ako ideš okolo i pitaš za Jamesa i šta se dešava sa Cynthiom onda će te g. Hellman isterati napolje. Ona je spremna na dosta stvari,tako da ako ideš okolo i izigravaš detektiva,radi to pažljivije. ''

Udahnula sam i klimnula glavom. Bila je u pravu,cela ova stvar mi jela dupe ako nisam dobro uradila. Ako mogu da dokažem šta rade onda bi zatvorili ovo mesto. Ali nisam to još mogla uraditi,a izvlačenje Harrya iz Wickendale je prvo.

Ali sa mislima o Harry je došao talas panike. ''Kelsey,šta ako je Harry sledeći?''

''Kako to misliš?'' Pitala je.

''Šta ako on sledeći ode na tu 'operaciju'? Šta ako žele da isprobaju testove na njemu i na kraju ga samo ubiju?!''

''Rose,oni to neće uraditi. Harry je previše poznat,dosta ljudi van Wickendale zna za njega. Bilo bi previše rizično.''

Izbacila sam dug izdah zbog olakšanja. ''U pravu si. Izvini,samo ima dosta da se baviš time.''

''Znam,'' složila se. ''Ali iskreno,pokušavajući da nađeš dokaze da oni rade te testove je zaista riskantno. Samo čekaj i vidi da li će nastaviti da se dešava. Plus,već pokušavaš da izbaviš Harrya odavde,tako da bih se ja prvo na to fokusirala. ''

Klimnula sam glavom. Pomaganje Harryu je prva stvar na mojoj listi i stavljanje Jamesa u zatvor je druga. Ako nekako mogu da ispunim te dve stvari,poslednje što bih radila je otkrivanje Wickendalea. Možda Harry i ja to možemo uraditi kada jednom bude slobodan.

''Rose?'' Kelsey je ponovo pitala,prekidajući me u mojim planovima.

''Da?''

''Okej,ne želim da zvučim kao tvoja mama ili slično ali to je druga stvar na koju sam želela da te upozorim. Harry je očigledno nevin i odlazak u policiju zbog Jamesa je dobra ideja,ali samo zato što Harry nije oderao te žene ne znači da nije opasan. ''

''Kako to misliš?'' Pitala sam pomalo odbrambeno,njene reči izgledaju kao da samo grebu površinu onoga što zaista želi da kaže.

''Ništa,samo... Ne znam,nešto mi se u vezi njega  ne uklapa dobro. Neko ko je zapalio sopstvenog oca i odrastao u mentalnoj bolnici nije normalno.''

''Kako znaš da je to uradio?'' Pitala sam.

''Imam njegov dosije i njegovi stari dokumenti su ovde. On tada nije bio dobro dete,Rose.''

''Jesi li radila ovde kada je on  bio pacijent? Mislim,kad je po prvi put bio ovde?''

''Ne,'' odgovorila je. ''Ali neki ga se pacijenti odavde sećaju.''

''Šta su rekli za njega?'' Zapitala sam se.

''Ne puno,ali jedna žena je rekla da ga se bojala. Rekla mi je da su se svi bojali. Konstantno je smirivan i stvarao je probleme.''

''Oh,'' je sve što sam rekla. Ova nova informacija nije promenila ono što osećam prema njemu. Nema dileme u mojim mislima da se on promenio od tada.

''I gledaj,'' Kelsey je nastavila. 'Znam da spaljivanje sopstvenog oca automatski treba da te označi kao ''psihopatu'' ali sam negde čitala da je još jedan dečak isto uradio kada je imao  15 godina i išao je na sud a ne u azil za lude. Nešto u vezi Harrya se činilo isključenim. Ne kažem da ne treba da ga izbaviš odavde,ali ponovo,budi oprezna.''

Klimnula sam iako sam odbacila njene reči. Harry je bio tužno i uplašeno dete i nije znao šta radi. Živci,užas,bol i strah su možda izvor tog nečeg 'isključenog' što je Harryu očigledno dato.

''Okej,hvala Kelsey. Verovatno bi trebalo da se vratim poslu. '' Krenula sam prema vratima ali pre nego što sam izašla,rekla je poslednju stvar. ''Samo budi oprezna Rose. Sud ga je dva puta proglasio ludim; tu mora da bude neki razlog.

Iako sam dala sve od sebe da  ignorišem njene reči,jeza je prošla mojom kičmom. On nije lud i ja sam to znala,ali nisam mogla poreći da je imala pravo.

I u samo nekoliko dana,videću koliko Harry zapravo može biti lud.

____________________________

Rose i njen dosadan monolog smara xD :3

Nastavak je trebao biti sutra,ali 'omaklo' mi se i ja prevedoh. :D Dosadan deo,ali ide sve zanimljivije,bar ono malo što sam pročitala unapred xD  
-Mogu samo da vam kažem da će nešto biti sa Rose. :D Jelena* P.S Nadam se da je prevod okej.