Psychotic (Serbian Translation)

Chapter 40

Sneg se zaustavljao u pljusku,dok je 'odmarao'  napolju na prozoru. Prekrio je hladne Londonske ulice i kovitlao se kroz vazduh sa užasnim urlikom. Mećava je dočarana na spoljnim zidovima, čuvajući decu od pravljena sneška i zabavljanja; nije bila takva vrsta snega.

Odavno sam zaboravio  mesece koji su prolazili pored prozora Kelsine kancelarije.  Da li je novembar? Decembar? Nisam znao i nisam mario. Samo je bilo hladno.

Wickendale je samo održavao topotu tako da je bilo jedva adekvatno da pacijenti ostanu zagrejani. Pa čak i zidovi ostanu hladni zbog oštre zime. Žalbe su bile da se toplota poveća, a ne smanji.

Ali sada,u ovoj sekundi,moje telo je počelo da se znoji. Osetio sam vrele udarce biča kroz celu unutrašnjost kao dim od cigarete. Počelo je u mom srcu i sa svakim pumpanjem kretalo se prema mojim prstima i nogama. Vatra je buktila u mojim grudima i gorela je vrelo kao đavolje vile da mi se okreću u plućima,kradući njihov dah. Leđa kao da su mu u plamenu, tinjajuća toplota isteže mišiće dok su bili tako napeti da je prouzrokovalo bol. Nisam mogao da pričam. Nisam mogao da dišem. Nisam mogao da mislim.

I ja sam znao taj osećaj. Bilo je retko i nepoznato,ali sam znao. Bio je to isti osećaj kao kada sam čuo vest o Emilinoj smrti. Panika. Pa,panika i bes.

Nisam baš ljubazna osoba i radio sam stvari na koje nisam ponosan. Ali,ako ima jedina dobra stvar na ovom svetu koju sam uradio,jeste ta što volim Rouz svim što imam. Prokletstvo, ona je sve što imam. Nemam porodicu, nemam imovinu, nemam novca. Samo nju. A,sada Wickendale uzima čak i to od mene zajedno za zadnjim znacima normalnosti. Tako da sam paničio.

Odjednom sam stajao. Ne sećam se kad sam ustao. Moje oči su pretražile sobu u potrazi za dokazima šta se desilo u proteklim sekundama. Psihološke knjige su rasute i širom otvorene okolo. Penkale i olovke su popunile pod i papiri su ležali oko mene. Grlo mi je bilo suvo i teško sam disao. Ne sećam se mnogo toga iz prethodnih sekundi, ali polako sam se mogao setiti bljeska i svetlucanja mojih ruku, iako su uzdržane, polomnjene stvari su nasilno odbačene sa drvenog stola i uzvici su dopirali iz mojih usta u vrisci. Ne sećam se šta sam tačno rekao,ali verovatno sam uključio reč 'jebem ti' kao i mnogo drugih vulgarnosti.

Vrata su se odjednom otvorila i Brajan je zakoračio unutra. ''Da li si dobro?''

Nije pričao sa mnom ali tako su njegove oči bile usmerene. Posegao je za mojom rukom, pokušavajući da me odvuče iz sobe bez odgovora.  

''Ne!'' Kelsi je rekla pre nego što smo se udaljili. ''U redu je,moja je krivica. On je dobro. Ja sam dobro. Izvešću ga napolje kad se terapija završi.''

''Sigurna?'' Brajan je pitao.

''Da,'' izdahnula je Kelsi, forsirajući osmeh.

Nije se činio da je ubeđen. Ali nakon što mi je uputio još jedan skeptičan pogled i skeniranja sobe,konačno je zatvorio vrata.

Pogledao sam u Kelsi  koja se okretala da bi pokupila svoje stvari i osetio sam krivicu. Možda je nisam gotivio ali nije ona kriva zbog toga. Na kraju, ona nam je pomagala da pobegnemo.

''Ja – Žao mi je,'' mumlao sam. I bilo mi je. Samo sam bio jako ljut na g. Helmen i na Džesjmsa i na Wickendale i na sebe,ali zaista nije Kelsina krivica.

''U redu je,'' rekla je tiho, simpatičnim glasom koji nisam do sada čuo.

''Ne,nije,'' raspravljao sam se i onda se sageo da podignem knjige s poda.

Rouz.

''Hari, tvoje ruke se tresu,'' Kelsi je primetila. I jesu se tresle. Tresao sam se i zadržavao suze i pokušavao da ne povratim i bio sam preplašen. Ali, ignorisao sam to,ignorisao sam nju i nastavio da pomažem oko čišćenja nereda koji sam napravio.

Nisam želeo da joj dam odgovor,a nisam ga ni imao. Nisam se osećao lagodno zbog razgovora. Jer svaki unos vazduha je bila slika o Rouz na tom operacionom stolu, svaki je bio deo mog pogoršanja dok su mi se u mislima pobavljala užasna sećanja i svaka osoba koju sam voleo je bila otrgnuta od mene, svakim delom je bila šansa da gubim razum.

''Hari,'' Ponovila je Kelsi nakon nekoliko puta mog pokušaja da saberem prethodne akcije i stavim ih na pravo mesto. ''Zaista je u redu.'' Ozbiljno me pogledala i ja sam izdahnuo, sedajući na pod,naslanjajući leđa na zid iza. ''Lori i ja ćemo vas izbaviti odavde. I tebe  i Rouz.''

''Jesi li sigurna?'' Pitao sam, jer mi je bilo potrebno neko uverenje u ovom momentu.

''Da,'' Kelsi je odgovorila. I možda je to bio beki filozofski trik, ali uverila me je svojim rečima. ''Rouz je moja najbolja drugarica. I ja brinem za nju,Hari, i pobrinuću se da ode odavde pre nego što se to desi.''

Naslonio sam glavu pozadi i izvukao paklicu cigareta iz prednjeg džepa. Jebeš ovo,misao je koja je udarila moju glavu dok sam je stavio između zuba i zapalio je. Kesli mi je jednom rekla da je ovde zabranjeno pušenje, ali čini se da je ovo izuzetak.

Sem zvuka izdaha iz mojih zatamljenih pluća, soba je bila tiha. Želeo sam da pretvorim ovu terapiju u nešto dobro i da kažem Kelsi da ne želim da izgubim Rouz. Naravno da sam bez nje i pre proživljavao i sigurno da bih konačno bio sposoban da preživim nakon svega. Ali nisam želeo. Bilo bi besmisleno. Želeo sam da kažem Kelsi da sam znao da možda preterujem. Želeo sam da kažem da sam znao da ćemo moći da je izbavimo odavde i da nema šanse da ću dopustiti da je diraju i da nisam trebao da brinem. Želeo sam da pitam zašto pomisao na Rouz kako umire  utiče na mene ovako. Ali jedine reči koje su prešle preko mojih usana napolje i beznadežnom,patetičnom šapatu. ''Ona je sve što imam.''

Ako me je Kelsi čula,nije odgovorila. Umesto toga pričala je o begu, što je blago umirilo moje misli. ''Pa,ja imam mapu. Lori vas može dalje obezbediti. Ima tunel u odelenju C. Imamo način, samo treba da shvaimo kako da idemo kroz to. Ali Rouz će biti dobro.''

Klimnuo sam,počevši da verujem da panika bledi. ''Hvala,'' uzdahnuo sam i prošao rukom kroz kosu. ''Možeš li samo-samo da mi kažeš ako saznaš nešto? I molim te, nemoj reći Rouz. Ne želim da brine oko toga kad ne mora.''

''Okej,'' Kelsi j rekla i pojačala osmeh. Uzeo sam mapu iz njenih ruku i ustao,hodajući prema vratima. ''Hari,'' pozvala je. Okrenuo sam se okolo da bih je zatekao još uvek na grubom parketu. Oči su joj usmerene prema papiru koji drži u levoj ruci. ''Budi siguran da to bude skriveno.''



Srce mi je stalo po drugi put kada sam je video. Sedela je na uobičajenom mestu u kafeteriji. Ruka joj je bila pod uglom tako da je mogla odmarati glavu na ruci dok je listala knjigu ispred sebe. Njena tamna kosa je pala preko jednog ramena i mekanim valovima i njene crvene usne su prelepo izgledale uz njenu bledu kožu. Oči se čine kao da sjaje sa nevinom radoznalošću dok su krstarile preko stranica.

I tada sam odlučio kako treba da umre, i to nije na nekoj operaciji u ovoj usranoj ustanovi, ali biće kada ostari i kad bude imale na desetine bora zbog kikotanja sa unucima. Pričaće im priče o svom životu i to neće biti priče o ovom mestu nego one dobre, srećne priče. Biće odlične i neverovatne stvari koje će moći da deli sa njima i onda će otići u krevet i umreti u snu, mirno i zadovoljno. I možda, samo možda, ja ću ležati pored nje.

Ali ona neće umreti u dvadesetoj godini. Nema proklete šanse. Imao sam poverenja u vezi toga, i to novo poverenje je izbrisalo tenziju koja je došla sa Kelsinim novostima.  Ali čak i tada sam mislio da je ona krhka. Tako da kada sam seo pored nje i stavio pramen kose iza njenog uveta,uradio sam to nežno da je ne uplašim.

Pogled joj se pomerio sa knjige do mog lica i onda se nasmejala. ''Ćao,'' rekla je. Umesto odgovora,pritisnuo sam svoje usne na njene. Usne su joj bile tako jebeno mekane, i dodirivao sam ih mojima sve dok nisam privlačio pažnju. Kada sam se odmakao njene oči su se lepšravo otvorile i osmeh je premazao njeno lice.

''Pogodi šta sam dobio,'' rekao sam.

''Šta?''

Nisam mogao protiv toga,ali osetio sam se vrtoglao kada sam posegao za džep. Izvukao sam predmet samo malo, dovoljno da Rouz vidi ćošak papira.

''Šta je to?'' pitala je.

Primakao sam se bliiže tako da su moje usne potražile njeno uho. ''Mapa,'' šaputao sam.

''Zaista?'' pitala je i ja sam klimnuo.

''Tako smo jebeno blizu Rouz. Znam način za izlazak. Samo moramo da prođemo čuvare nekako.'' 

Iako smo Rouz i ja bili jako blizu i naše reči su bile kao šapat, očigledno da je razgovor dobro došao. Jer je Mikejla,koja je počela da me nervira, zauzela mesto na kraju stola. ''Ćao,'' rekla je.

''Ćao'',Rouz je odgovorila. Ja nisam ništa rekao.

''Ovaj,um... Znate li onog pacijenta Normana?''

''Šta je s njim?'' Rouz se zapitala.

''On je jebeno jeziv,''Mikejla je rekla. '' Samo se pojavio ispred mene i pričao sa mnom na terapiji malopre.''

''Šta je rekao?'' Pitala je Rouz.

''On je valjda pokušavao,kao da me muva,pretpostavljam. Non stop mi je pričao da sam lepa i dodirivao me je.''

''Da,on je jebeno odvratan. Drži se dalje od njega.'' Upozorio sam.

''Ne brini,hoću'' rekla je odmahivajući glavom, verovatno zbog lošeg sećanja na njega. ''Ali,uh-rekao je nešto  o tebi.''

Moje oči su prasnule u Mikejlino lice. Ali,shvativši gde gleda, bilo je očigledno da ne priča o meni.''

''Meni?'' Rouz je rekla u isto vreme kada sam rekao ''Šta je jebeno rekao?''

''Pa,jedino ako nema još jedna Rouz na ovom mestu,onda si definitivno ti. Sve što je rekao je 'reci Rouz da nisam zaboravio oko završavanja tamo gde smo stali' šta god prekleto da je značilo to.''

Šta dođavola?

''Mislio sam da Norman nije pričao s tobom posle njegove kome,'' rekao sam.  Kunem se, ako je pričao s njom, prišao joj ili je samo pogledao,ubiću ga. Nisam bio raspoložen za ovaj način sranja i da je sada ovde, jebeno bih ga ubio.

Rouzine oči nisu srele moje sada.  Blago su treperile i držale su malo krivice. Dakle,Norman je pričao s njom.

Izgleda da nisam jedini koji je čuvao tajnu.


ANONIMNI POV

Rouz nije znala šta je Hari uradio. G. Helmen nije znala iako je bila blizu da otkrije. Nije čak ni Kelsi znala. Jedini koji su znali sam su Alis,sam Hari i ja. Niko nije verovao Alis,Hari nije želeo da neko zna, i ja sam rešio/la da držim usta zatvorena. Ali sada sam se borio/la sa svojim moralima i obećanjima.

Nije samo o tome šta je uradio i šta nije, već o tome ko je on. On je dečak koji je ostvario taj savršen plan pre mnogo godina,dečak sa briljantnim,briljantnim umom. I sada je zaljubljen u Rouz. I Rouz je volela njega. To je bila prelepa stvar. I to će procvetati i postati još lepše ako uspeju da pobegnu. Nisam želeo/la da stanem na put njihovim šansama i mogućnostima.

Ako kažem Rouz to će možda biti prepreka. Možda će otrgnuti njenu neospornu ljubav. Tako da je najlakša stvar bila da nastavim da 'prekrivam' tu stvar i pustim ih da budu to što jesu.

Ali ako ispunim svoje obećanje i odlučim se za lakši put,činiću loše. Dozvoliću da ona pobegne s njim, a nije u potpunosti shvatila ko je on. Dozvoliću da to prođe i možda na početku to bude dobro,ali on će se opet vratiti onome kakav jeste. On neće biti Hari sa romantičnnim poljupcima  i neće imati to razigrano hvalisanje i optimistična opažanja. Pretvoriće se u drugačiju verziju sebe. I moram da upozorim Rouz ko on zapravo može da bude.

_______________________________________

Imam osećaj da je ovo anonimno stvorenje Lori. Bila je tu kad je Hari bio klinac,a opet im pomaže u bekstvu i voli što ih vidi zaljubljene. Pff. Prevod by me xD Jelena* 

Sry zbog grešaka,ne da mi se da ispravljam,skontaćete valjda :'D