Psychotic (Serbian Translation)

Chapter 41.

KELSIN POV

Činilo se kao da su  stotine zaposlenih i pacijenata bili skeptični što se tiče Harija. Svi oko njega su zabrinuti ali s dobrim razlogom. On je činio neke loše stvari. Lagao je, ubijao,krao i kompletno uništio zapovesti. Nije oderao nijednu ženu,ali to nije značilo da je sasvim nevin. Iz mnogo njegovih neplodnih terapija, naučila sam ovo; nisam mu verovala. Negde u njegovom kompleksnom umu ima nešto mračno i bez  obtira da li je on dobra ili loša osoba, to je bilo sumnjivo. I tu je bila razlika između dobre osobe i dobre osobe za Rouz.

I vrebanje u njemu je bila velika strast. Nekad je to bio jak nalet besa i mržnje u njemu ali ponekad je bio dobar, kao kada je usadio ljubav prema Rouz. I zbog ovog razloga i samo njega,odlučila sam da pomognm oboma. Dozvoliću da moja najbolja drugarice izbegne ovo msto sa čovekom koji je bio deo svega toliko dugo, sa malom nadom da će Hari voditi računa o njoj.

''Neće biti lako,'' rekla sam.

''Ne seri,'' Hari je mumlao u beznadežnom sporazumu.

''Treba nam način da vas izvedemo iz ćelija,onda morate da prođete čuvare,onda kroz odelenje C i onda kroz tunel. Nikad pre nije učinjeno.''

''Da,ali to je zato što te niko nije imao pre,zar ne?'' Rouz je pitala. ''Mislim, ljudi koji su pokušali da pobegnu nisu imali pomoć zaposlenih i pacijenata.''

''Istina,'' složila sam se.

Lori je upala u reč pre nego što sam nastaviila. ''Možemo vam nabaviti ključeve i pribor.''

Rouzine oči se ozarile. ''I možete isključiti struju.''

''I da nam nabavite oružje,'' Hari je dodao.

Svaki dodatak mom i Lorinom udelu je bio još jedan teg stresa na mojim ramenima. Morak nekako da provučem Rouz I Harija sa svim neophodnim materijalima ali da me niko ne uhvati ili otpusti, što stavlja mnogo pritiska na mene. Mislim,ovo malo okupljanje koje smo održali je dovoljno rizično. Ne bismo mogli ni da ga organizujemo da nije odsustva g. Helmen. Nema šanse da Lori,Rouz, Hari i ja održimo sastanak u mojoj kancelariji pod njenim nadzorom. Ali izgleda da i đavo ima bolesne dane.

I pošto je otišla,evo nas ovde. Pa,delom jer je ona otišla i zbog mnogo Harijevih zahteva.  Nema šanse da Rouz ode na tu operaciju uskoro, ali se činilo kao da ideja o njoj da bude operisana izvlači veći bes iz njega. Nakon njegovog 20og pitanja kako pobeći,Lori i ja smo smislili kako da ih izbavimo odavde.

''Da li neko ima beležnicu ili tako nešto?'' Rouz se zapitala.

Pomerila sam se nazad do stola,otvarajući fioku. Zgrabila sam bločić i olovku. Rodala sam ga  Rouz i brzo mi se zahvalila,otvarajući ga.

''Prvo nam treba plan,'' mumlala je za sebe, stavljajući pramen kose iza uveta dok je pisala. Moj pogled pomerio se do Harija i videla sam kakao je brižno posmatra, njegove oči ne napuštaju njeno lice. I shvatila sam da iza naših neduglasica,Hari i ja imamo nešto zajedničko. Oboje smo znali Rouzinu sudbinu ako ostane ovde i oboje smo se plašili da se ta sudbina ostvari. Oboje smo paničili da izbavimo onoga koga volimo odavde. Iako je Harijeva panika i i briga bila veća od moje, oboje smo to osetili. Bilo je očigledno zbog brzih  i zabrinutih pogleda koji su se pojavili tokom sastanka.

''Prvo ću ja ugasiti struju,'' Lori je progovorila. Stajala je naslonjena na drveni sto, sedela sam odmah pored nje, dok su Hari i Rouz sedeli jedno pored drugog na dve stolice ispred nas.

''Okej,'' Rouz se složila,dodavajući to na papir. ''Ali to je samo ometanje,zar ne? oni zaključavaju sve ćelije ručno nakon onoga što se desilo poslednji put,pa kako ćemo da izađemo?''