Psychotic (Serbian Translation)

chapter 27

sry zbog grešaka

______________

James nas je vodio kroz hodnike dok smo se mi vukli iza njega i samo sam se nadala da će nas odvesti u ćelije i ništa više; iako sam se dvoumila. Kada smo prošli kroz treći hodniik,svetla su postala tamnija i Harry i ja smo pogledali jedno u drugo,zbunjeni.

''Uh,nijedna naša ćelija nije ovde,'' rekao mu je Harry i bila sam ponosna na njega jer je kontrolisao svoj bes. Bar do sada.

Bila sam odana svakom malom delu nade koji sam mogla da prikupim,nadu da James neće rizikovati  da nam nanese neku bol. Ali ta nada se raspala kada je stao kao ukopan u mestu,terajući i nas da stanemo iza njega. Polako se okrenuo i njegovo lice je konačno bilo vidljivo pod tamnim svetlom,videla sam taj đavolski zloban osmeh na njegovom licu.

''Znam,'' rekao je. I moje srce je zapretilo da će pobeći iz grudi zbog straha koji dolazi. Bilo je ludo zaista,koliko malo sam znaa Jamesa. Brzo sam mu poverovala,bila sam naivna prethodnih meseci. I mogla sam samo da se zapitam, da li bi mi I dalje bili u opasnosti,da li bi Harry I dalje mrzeo Jamesa toliko,da ja nisam postal ‘’prijatelj’’ s njim? Pretpostavljam da nema načina da saznam,ali ono što sam znala da James za kojeg sam ja mislila da postoji,zapravo ne postoji. Sve što sam pre videla je bio potpuno drugačiji muškarac,oličena verzija đavola.

Kao da je neko pretisnuo prekidač,tako je i Jamesova maska neoprezno pača I otkrila njegovo pravo lice. Cela njegova aura je promenjena; on nekako zrači opasnošću. Možda je to bila iznenadna tama u njegovim očima,lukav osmeh na njegovim usnama,ili superiorno samopuzdanje koje je obično noslila njegova majka. Na početku je bilo teško videti,jer je licem bio udaljen od nas. Ali kada se polako okrenuo-kao da uživa u momentu gledajući tamne I prazne zidove hodnika oko njega- iznenadna promena je bila zaslepljujuće jasna. Njegove oči nisu srele moje ili Harryev na početku kada je gledao pored nas,kao da nismo vredni njegovog pogleda.

Njegov uobražen osmeh je rastao kao I moj strah I Harryev bes. Ali bez obzira koliko besan Harry može postati,I dalje sam mu zahvalna jer je sa mnom. .

Konačno je James pogledao prema Harry I meni I onda dole prema našim ispreplitanim prstima.
‘’Aw,’’ prede podrugljivo. ‘’ Zar niste slatki vas dvoje.’’

‘’Šta dođavola hoćeš,James?’’ upitala sam. Nisam želelda da idem daleko s ovim; bolje je da završi svoje,šta god to bilo.

‘’Samo želim da pričamo’’ slegao je ramenima,ali njegov obmanjiv osmeh jjoš nije izbledeo.

‘’O čemu?’’ Zapovedno je pitao Harry,verovatno želeći više od mene da se ovo okonča.

‘’O vama,’’ jednostavno je odgovorio. ‘’Mislim iskreno,vas dvoje ste smešni. Dvoje ljubavnika koji su zaključani u mentalnoj ustanovi,drže se za ruke I pričaju za ručkom dao da ste pravi par. Zaista,vi ste divni.’’

Pogledala sam u Harrya,očekivajući da će nešto reći,ali samo je buljio u čuvara.

‘’Šta bi Emily mislila?’’ James je tiho pitao,njegov osmeh I dalje raste.  Od svih stvari koje bi mogao reći,ovo nisam očekivala. Ali kada su reči već bile izrečene,moje telo je napunjeno strahom; ovo nije bio dobar put.

‘’Šta si,jebote,upravo rekao?’’ Harry je pitao,njegov glas je dublji kada je pustio moju ruku I zakoračio napred.

‘’Harry,’’ urgirala sam,reči dolaze kao molba a ne zahtev. Molila sam se da James ne kaže više ništa,ali ponovo su moje molitve ostale neuslišene.

‘’Čuo si me. Pitam se šta bi ona mislila o vama dvoma.’’ Čini se da on ovo shvala kao šalu,osmeh mu je širok kao da pokušava da se uzdrži od smeha.

Znala sam da će bilo kakva priča o Emily učiniti samo da Harry poludi. On je već želeo da ubije Jamesa,ali iskorenjivanje ove teme je bila loša ideja. Prišla sam mu I čvrsto mu zgrabila ruku,pokušavajući da ga nateram da me sluša. ‘’Ne slušaj ga,Harry. On je sin g. Hellman,ako uradiš nešto ona će biti ljuta,’’ šaputala sam mu.

Bilo je nemoguće da mu nešto kažem,bez obzira da li će me čuti ili ne; jedino što sam mogla je bilo da se nadam I čekam dok James ode. Tačno je znao šta radi. Nisam znala zašto,ali iz nekog razloga je želeo ljutog Harrya.

‘’Mislim da to ne bi volela,da budem iskren.’’

Harry je ostao tih. Ako može da se kontroliše još malo,možda bi to bilo dobro. Samo dok James ne završi sa svojom malom igrom. Ali skoro sam mogla videti da mu se um tetura,loše uspomene na Emily I Jamesove postupke verovatno samo doliva na njegovu pucajuću mržnju; I mogu reći da neće još dugo izdržati.

Ali naravno,James je nastavio. ‘’Kladim se da ne bi volela da ponovo bude napuštena.’’

I tada je Harry progovorio. ‘’ O čemu ti pričaš?’’

James je zakikotao,odmahivajući glavom.čekao je odgovor ali ga nije bilo.
‘’James,šta,do vraga, pričaš?’’ naredio je,gurajući Jamesova ramena. Jednom ga je gurnuo; pretpostavljam da to neće biti loše,dozvoljeno mu je makar to.

James se samo dublje zakikotao I duže nego pre. ‘’To je bila tvoja krivica,Harry. Ti si nju zaboravio I ona je vriskala za tobom,Bože,vriskala je,ali ti nikad nisi došao. Plakala je I vriskala,svake sekunde se pitala što nisi bio tamo da je spaseš. ‘’

‘’Harry,ne slušaj ga,’’ odmah sam rekla,podizajući prst na njegovo ramne,nadajući se da će maker pogledati u mom smeru; ali ništa nije bilo. Oči su mu bile fiksirane na Jamesa. Vilica mu je postala zategnuta I pesnice stisnute,mišići mu postaju napetiji ispod mog dodira. Ovo se desilo I pre,videla sam Harrya besnog više puta. Ali sada je bilo drugačije. Bilo je nešto izvan njegove kontrole. Njegovo telo se streslo I zatvorio je oči,pokušavajući da udahne duboko ali nije uspeo kada je postao hrapav. Bila je bitka u njegovom umu koja je zaustavljala onu koja dolazi.

Čak I tada,kada je Harry mogao eksplodirati zbog gneva kojeg sam se I ja plašila,James nije završio.  ‘’Bila je lepa devojka,Harry. Bila je jedna od mojih najznimljivijih žrtvi, I zapravo sam želeo da ti se zahvalim. Drago mi što si bio dovoljnno bezdušan da napustiš Emily dok sam je ja silovao I oderao je živu. ‘’


I tada čak nisam ni pokušala da ga zaustavim. Nije bilo ništa što bih mogla da uradim. Harry je  viknuo u besu I bacio se na Jamesa,grabeći da za zglob I gurajući ga uz zid sa tolikom snagom da se pod zatresao ispod mene. Izmakao se tek toliko da brzo zgrabi Jamesovu kragnu sa obe ruke,zalupivši ga ponovo uz zid. ‘’Jebeno ću te ubiti!’’ Viknuo je,njegov bučan glas odzvanja hodnikom. Ljudi će čuti,ljudi će doći I Harry će biti kažnjen ekstremno iznad mašte. Ali dook on tretira Jamesa kao lutku,bacajući ga na zemlju,znam dag a ništa neće sprečiti. Ovo je čovek koji je zapalio oca živog,čovek koji je nekoga stavio u komu samo udarajući njegovu glavu o zid. Ovo je čovek čiju skrivenu tamu nikad neću razumeti u potpunosti. Takođe je bio čovek od strasti I ljubavi,ali sada je ljubav zamenjena mržnjom.

Pesnica mu je došla do Jamesove vilice dok je bespomoćno ležao. I ponovo I ponovo I ponovo,jedna pesnica za drugom. Sa svakim mučnim udarcem krv je izlazila iz njegovih usta. Potrčala sam prema Harryu dag a zaustavim, pokušavajući da zadržim njegovu ruku ili brzo je ukonjena. Na dnu hodnika sam videla dvojicu čuvara kako trče prema nama. Ne,ipak trojica.

Uspaničila sam se I sa svakim Harryevim udarcem sam vriskala. Vikala sam da stane  I vikala das u tamo ljudi koji dolaze ali niti je slušao ili ga nije zanimalo. Bili su zvuci koraka,Harryevih udaraca I moje vriske. Bio je haos.

Uskoro su čuvari bili nekoliko koraka od nas ali Harry  nije stao. Morali su fizički da ga razdvoje od Jamesovog tela,I onda su Harryeve krvave,posečene pesnice stale. Pre nego što je mogao da protestuje,zaboli su iglu u njegovu ruku.  Udahnuo je kada su sedative ušli u njegov organizam,ali se nije opirao. Mislim,mrdao se malo na početku ali je brzo odustao,zanajući da je to izgubljen slučaj. Šta je učinjeno-učinjeno je,I sada slede posledice.

‘’Nemojte ga povrediti!’’ Uzviknula sam,ali oni ne slušaju. Da bude još gore,na dnu hodnika je g. Hellman. Hodnik koji je jedom bio prazan,na stanu nekoliko soba I mračna svetla sa je popunjen upravnicom,sa dvoje pacijenata I trojicom čuvara-jedan od njih je krvav,modar I ne pomera se.

Došla je brzo do nas I pogledala svog sina. Umesto da se naljuti,plače I čak da požuri prema njemu da vidi da li je živ,g. Hellman je ostala mirna. Nejna kameno-hladna faca nije sadržala nijednu emociju.
‘’Vodite ga u sobu 204,tamo ću se nagoditi s njim. Ne počinjite bez mene.’’

‘’Šta je u sobi 204? Šta ćeš da mu uradiš?’’ Pitala sam se,moj glas je mnogo više uplašeniji nego što sam želela.

‘’Vodite I nju takođe,vodite je odavde,’’ g. Hellman je rekla,ignorisajući moje pitanje. Jedan čuvar je zgrabio mju desnu ruku,a drugi Harryevu levu dok sun as vukli kroz hodnik ostavljajući g. Hellman I jednog čuvara. Nisam ulazila u svađu,niti se žalila dok smo išli niz hodnik.

Haryevo telo se pogrbilo,a kapci se malo spustili zbog lekova koje su mu dali,I dalje teško diše zbog prethodne akcije. Izgleda da dosta bilo potrebno da bi podigao glavu I pogledao me. ‘’Žao mi je Rose,’’ dahtao je,šaputajući reči. ‘’Tako mi je žao.’’

‘’U redu je Harry,’’ rekla sam mu,iako nije. Nije da sam bila uznemirena zbog njega ili tako nešto,mislim,većina ljudi bi se osvetila nekome kao što je James ako on uradi voljenim osobama ono što je on uradio Harryevoj. Ali ja nisam bila dobro,jer sam bila prestravljena šta g. Hellman može da uradi Harryu. Bičevanje je bilo previše za izdržati I sve ostalo je bilo nezamislivo.

‘’Gde ga vodite?’’ Ponovo sam pitala. Nema odgovora. ‘’Šta je u sobi 204?’’

Ništa. Ja očigledno ne postižem ništa s njima. Tako das am nastavla hodati, moja tišina je jer nemam ništa da kažem,a Harryeva jer je skoro zaspao dok su ga bukvalno nosili kroz hodnik.

Ali nakon nekoliko skretanja svi smo prerano stali. Bili smo negde blizu gde se nalaze operacione sale I ordinacije za sestre,rekla bih. Ispred nas se nalaze bela vrata da malim crnim znakom na vrhu. 204.

‘’Gde smo mi?’’ Pitala sam,ali ponovo moji napori da dobijem odgovor od čuvara su bili neuspešni. Drugom rukom čuvar me gurnuo I pokucao na vrata I pomerio se nazad. Osoba sa druge strane je otvorila,otkrivajući tamnokosog muškarca koji nosi labaratorijski mantil. Ovo neće biti dobro. Htela sam u sekundi da povratim. ‘’Ovde,g. hellman je želela da vam da dovedemo. Ali ona želi da ga zbrine,rekla je da ne počinjemo bez nje. ‘’

Čovek u mantilu je klimnuo glavom kada su Harrya uvukli,držeći njegovo mlitavo telo. Pre nego što sam mogla pogledati poslednji put u njegovo lice,vrata su se zatvorila,prazno bela vrata I crni natpis menjaju njegovu sliku. ‘’neka mi neko,molim vas,kaže šta će kog đavola da urade s njim! Za šta služi ta soba?’’

KOnačno se jdan od čuvara okrenuo prema meni,rekavši reči koje su bila poslednja stvar koju sam želela da čujem.
‘’Elektrošok terapija.’’

Baš se tada g. Hellman pojavila,ignorisajući nas I brzo ulazeći u sobu. Obično ovo ne bio bio problem. Normalno bi ovaj tretman bio od pomoći pacijentu sa nečim poput depresije ili šizofrenije. Ali Harry nije imao nijednu od tih stvari,što znači da g. Hellman  očigledno ne koristi to da mu pomogne. I dešavalo se da nešto krene po zlu. Ako je previše korišteno ili nije urađeno dobro moglo bi biti užasno, veoma loše.

I kada sam čula Harryev upropašten plač zbog bola iza zatvorenih vrata,imala sam loš osećaj da će biti.