Psychotic (Serbian Translation)

Chapter 38.

HARRY'S POV

Nisam tačno znao što mi je Džejn bila. Prijatelj? Saveznik? Samo još jedan pacijent? Ne,definitivno nije treća opcija. Pacijenti ovde mi nisu ništa,a ona ja bila makar više od toga. Ona je bila neko. Bila je čudna,tiha žena sa mnogo problema. Bila je zanimljiva i lepa. Imala je sina.

Ali činjenica da on postoji je sve šo smo znali o njemu. Možda je taj momak mlad,možda je star. Možda je brinuo o svojoj majci,a možda i nije. Ali sada taj sin nije imao majku. Nije više mogao iščekivati dan kada će biti slobodna, nije više mogao biti sklon posetama, nije mogao više kontaktirati sa ženom koja više nije ovde. I iz nekog razloga, osetio sam ogromnu krivicu zbog toga.

''Moja je krivca.'' Reči su tiho došle,ali Rouz je čula. Instinktivno je stavila ruku preko moje,kako bi me opustila. ''Ne, nije. Ti nisi-''

''Da,da,jeste,'' prekinuo sam. ''Kada sam otišao kod gospođe Helmen da kažem da ti zameni čuvara,pitala je zašto to želim.'' Rouzin zbunjen izraz lica je očekivao dalje,tako da sam nastavio. ''Tako da sam joj rekao za Džejn.'' Pogledao sam u svoje krilo, ne želeći da gledam njene oči.

''Šta?'' Mikejla je pitala.

''Da,rekao sam da Kevin ne treba da bude Rouzin čuvar jer je silovao Džejn. I ne znam zašto,ali to je ono što je nateralo g. Helmen da je odvedu na operaciju.''

''To nema smisla,'' suprotstavila se Rouz. ''Zašto bi to uradila?''

''Ko zna,'' slagao sam ramenima. ''To je g. Helmen. Možda je uradila to samo da nas iznrvira. Ili nije želela da Džejn priča,nije želela dokaz da njeni čuvari siluju žene ovde. U krajnjoj granici; da nisam ništa rekao,Džejn bi sada bila ovde.''

''Ti ne znaš šta je g. Helmen htela dauradi. Samo si pokušao da me zaštitiš,Hari. Uradio si ispravnu stvar.''  Rouzine reči su plakšale neku unemirenost na mojim ramenima i ja sam klimnuo ,iako nisam u potpunosti verovao sebi. ''Plus,'' Rouz je nastavila, ''Nismo sasvim sigurni da je mrtva.'' Ali njen glas nije zvučao uverljivo.

''Sačekaj,mrtva?'' Mikejla je malo glasnije pitala i za trenutak sam zaboravio da je ovde.  Ali bila je ignorisana.

''Nije bila tu dva dana,gde bi drugo mogla biti?'' Pitao sam.

''Možda je još u toj sobi,'' Rouz je rekla. ''Možda je živa.''

Uzeo sam težak udah. ''Ne,Rouz,ne mislim tako. '' Ona je imala neku nadu i poverenje u dobro u ljudima i tome sam se divio,ali zbog toga je mogla biti razočarana. Ona nije znala bolje, ja sam bio  skeptično svestan đavola koji je bio skriven ispod ljudske kože. Nisu imali prblema u eliminisanju Sintije Porter i sasvim sam siguran da ne bi imali problem da urade isto i Džejn.

''Da li misliš da su to uradili jer su znali da pokušavamo da pobegnemo?'' Rouz je šaputala.  Njene duboke oči su bile uplašene i kao da su tražile moje kao utočište. I očajno sam želeo da joj budem to,da budem ono što joj treba. Mogao sam je zaštititi da nije prokletih šipki koje nas dele svake noći.

Ali, ''Ne mislim tako,'' je bilo najbolje što sam učinio da je uverim, za sada. ''Sigurno ne žele da se normalni ljudi udruže,to je sve. Mislim da ne znaju šta planiramo.''

Klimnula je i odahnula u olakšanju. Ali njena ramena su opala i naslonila je kao da je nešto brine.

''Šta je?'' Pitao sam.

''Ništa,'' Rouz je rekla i dalje ometena.

''Rouz, reci mi,'' naredio sam.

''Ja samo... '' počela je. ''Ovo je zbog Džejn,ne nas. Nisam je trebala dovoditi ovome.''

''Reci više,'' zahtevao sam. Te velike oči su gledale u mene ponovo, i video sam u njima da zna da neću popustiti.

''Pa... Mislim, zašto g. Hellman n bi uradila nama što je uradila Džejn? Mi smo ti koji prave probleme. Zašto nas nije odvela u operacionu salu?''

Mislio sam o ideji da budem izbrisan iz Wickendaleovih papira još od kad je Sintija nestala, pitajući sebe istu stvar toliko puta.

''Ne brini oko toga,'' uveravao sam. ''G. Hellman nas ne može samo tako ubiti.''  Bar ne na taj način. ''Mi smo široko poznati. Svi znaju ko sam ja. Ja sam ozloglašen Hari Stajls koji je poznat po skidanju kože ženama. I ti, svi u ovoj ustanov znaju ko si ti. Svi radnici i pacijenti. I ako mi magično nestanemo jednog dana kao Sintija i Džejn,mnogo ljudi će posumnjati.''

Rouz je klimnula i ponovo se opustila,zadovoljena idejom. Mikejla,međutim, nije izgledala zadovoljno.

''Okej,đao mi je što moram da uništim vaše Šerlok Holms momente,ali šta,kog đavola, vi pričate?'' Pitala nas je. ''Hoćete reći da je upravnica zapravo ubila Džejn? I da hoće vas da ubije?''

Pogledao sam u Rouz sa iščekivanjem. Ali gurnula me laktom,što je bilo očigledno da ću ja biti taj koji će objasniti. Tako da sam joj objasnio našu teoriju o testovima mozga i operacijama,ilegalnim,opasnim koje su bile sprovođene u Wickendaleu. Nije  bila baš tajna,ali tiho sam govorio da nas ne bi ipak čuli.

Nisam joj rekao za sina g. Helmen ili o našim nezgodama sa tom opakom porodicom. Objasnio sam joj sve što sam mogao,izostavljajući sve što sam mogao. Otkrivanje mnogo toga može biti opasno.

''Sranje!'' Udahnula je kada sam završio. ''To je ludo, oni ne mogu to da rade!''

''Da,mogu,'' nisam se složio. ''Mislim, šta mi možemo da uradimo da bi to zaustavili?''

''Ne znam, ali moramo nešto. Otići u policiju. Čuvarima,možda?''

''Oni su zli skoro koliko i g. Helmen sama. Neće uraditi ništa dobro.''

Mikejla se naljutila i naslonila nazad na stolicu,i po njenom izrazu lica bih rekao da se još dvoumi. Ali znao sam da će ona uskoro otkriti neizbežno; nema tu ništa što možemo da uradimo. Samo smo sedeli sa svojim porazom i  tugom i žalošću dok smo mislili na Džejn. Ali nije bilo plakanja. Nema poslatih molitvi i nema sličnosti nekoj sahrani. Jer niko od nas nije toliko dobro znao Džejn.  I niko od nas se ne može ponašati kao da ništa nije bilo. Jer mi smo znali Džejn, makar i na kratko. I nije bilo u redu zbijati sarkastične šale i pokušavati da podignemo raspoloženje ili promenimo temu, ali nismo mogli da se prisećamo uspomena i tugujemo zajedno o nepostojećim uspomenama o njoj. Mogli smo samo da sedimo.

Nosio sam se idejom da je ona možda i živa,ali dva dana nakon što je napustila ''operaciju'' nije dalo mnogo nade. Ali u svakom slučaju, jedina nada koja mi je ostala,usmerena je u moj i Rouzin beg.  Pogledao sam dole u njenu malu ruku koja je i dalje na mojoj, i pokušao sam da se fokusiram na to. Možda Džejn nije uspela,učinilo je da  Sintija nestne, možda bi nekoliko njoh ostalo ovde zauvek. Ali Rouz i ja smo drugačiji. Možemo uspeti. Moramo.

Iako su to bile pozitivne misli,atmosfera i raspoloženje ovog sata je bilo sve sem pozitivnog. Tako da mi je laknulo kada je ručak završen nakon nekoliko miuta sedenja u tišini.

Mikejla je otišla bez reči i rekao sam svoje čeo Rouz u obliku poljubaca. Molio sam Boga da će ručak sutra proći bez želenja za smrću.

ROSES  POV

Ovo je bila činjenica koju sa priznala sa velikim sažalenjem,ali Hari je navikao da gubi ljude. Slomilo mi je srce ako je to istina, ali svi koji su trebali da ga vole,on je njih izgubio.Tako i Džejnina smrt,iako je preuzeo odgovornost i krivicu na svoja ramen, nije bilo baš potresno za njega kao što bi smrt trebala biti.

Ali ja,međutim, nisam navikla na to. Imala sam sreće da ne vidim mnosgo smrti oko mene tokom života. Tako Džejn,iako je nisam znala dovoljno,ostavila je bes i tugu unutar mene što me je ostavilo u užasnom raspoloženju. Čak i sada kada bojimo da oslobodimo emocije na nekoj smešnoj terapiji,aktivnost koju sam čekala od prvog dana kada sam primljena ovde,sve što sam mogla bilo je da sedim i buljim u belo platno. Ostali pacijenti raštrkani su po sobi, bezumno ili energično  su vukli četkice preko papira. Ali ja nisam imala inspiraciju,imajući u vidu današnja dešavanja.

To je bilo sve dok nisam čula hrapav,dubok glas na nekoko inča od mog uveta. ''To izgleda neverovatno,ljubavi.''

Iznenađeno sam poskočila,okretajući se prema Harijevom licu koje lebdi preko mojih ramena. Nasmejala sam se kada mi se šašavo osmehnuo. ''Zar nije?'' Sarkastično sam pitala. Onda,mnogo ozbiljnije sam dodala. ''Nisam mogla ništa da smislim.''

''Ne,ja sam ozbiljan,'' izložio je,hodajući prema praznom belom papiru. ''Fascinirajuće je. Ovaj komad zaista priča sa mnom.''

''Umukni,'' smejala sam se. ''Hajde ti probaj i nacrtaj nešto.''

''Okej,'' složio se,prihvatajući izazov. Bio je sto pored mene pun boja i četkica. Bezopasne stvari za grupu pacijenata s kojima boje. Hari je izabrao tamno plavu i veliku,gustu četkicu. Mešao je boju i gledao kako se kovitla u maloj šolji, pre nego što je povukao četkicu i lako uario zglobom o papir. To je stvorilo mrlje preko cele prazne površine.

Ponovio je akciju,ali pre nego što je spustio zglob on se okrenuo prema meni. Ispustila sam mali uzvik kada se tečnos razlila preko mog obraza. Hari se počeo smejati i ja sam pokušala da suzbijem moj rastući osmeh. ''Šta to radiš?'' Pitala sam,smejajući se.

''Ne znam. Samo popravljam raspoloženje,pretpostavljam. '' Iskoračio je prema meni sa obojenom četkicom ali sam uhvatila njegov zglob pre nego što je bio previše blizu. Mora da j eprimetio kako mi osmeh pada,jer je i on izdahnuo i osmeh mu je takođe nestao.

''Čuj, ručak je bio težak,'' rekao je Hari i smestio šaku na moj obraz. ''nemoj da misliš previše o stvarima koje su se desile tamo. Odvešću te što dalje od ovog mesta jednog dana. Obećavam ti da neće biti više smrti ili operacije ali mučenja. Mi ćemo pobeći i ja ću te čuvati,u redu?''

''Okej,'' klimnula sam glavom uz njegovu ruku kada me je povukao sebi ,stavljajući svoje usne na moje. Razdvojili smo se nakon nekoliko dragocenih sekundi dok nismo počeli privlačiti pažnju,tako da je se poljubac završio pre nego što je počeo.

Ali kada sam pogledala u njega videla sam nešto čuno na izrazu njegovog lica. Pokušao je a sastavi usne u tanku liniju,ali nije mogao da potisne osmeh. Bila sam malo zbunjena,ali kada je pomerio šaku osetila sam veliku vlažnu mrlju na obrazu za koji me je držao. Moje oči su se pomerile do njegove šake da bih je zatekla obojenu plavom bojom.

''Hari,'' bunila sam se i udarila ga u grudi. Čim je moja ruka dotakla njegovu tkaninu on je prasnuo u smeh.

''Zaista sam to mislio,'' rekao je kroz smeh. ''Mislio sam šta sam rekao,ali morao sam to da uradim.''

Odgovorila sam mu samo sa kezom i odmahnula sam glavom. Brzo sam umočila ruku u posudu sa crvenom bojom na stolu. Pre nego što je Hari mogao reagovati, iskoristila sam prste da bacim male crvene kapljine. Pokušao je da pobegne ali bila sam brža.

''Hah!'' Pobedonosno sam rekla kada je boja pogodila njegovu uniformu.

hari je zagrizao usnu kada je pogledao dole prema neredu. '' Oh,sada si u ovome,'' rekao je sa nevaljalim osmehom. Uzeo je plavu boju četkicom sa te pozicije sa stalka. Moje oči su se raširile kada sam shvatila njegove namere. Pomerila sam se i pobegla,prolazeći kroz more ljudi koji zaista boje papir pre nego nego jedni druge. Vriskala sam i smejala se dok mi je prilazio, ali glasna soba nije marila za buku sve do čuvara.

Bio je mali prostor u pozadini,jedva van vidika. Bio je to produžetak sobe, skoro mali hodnik. Možda je odeljak za magacin i kupatila. Bio je samo nekoliko pregrada od sobe,hvatajući mrtav ugao zida.

Trčala sam tuda i stala leđima o zid, i pribila sam sebe uz njega. Ali Hari je bio pažljiv i pronašao me je minut kasnije. ''Imam te.'' Njegova visoka figura je polako prilazila,uzima svoje vreme sada kad zna da me ima. Bila sam zaglavljena u ćošku i milila sam, ''Ne! Ne,Hari,nemoj!''

Ali moj smeh je učionio da rečenica zvuči manje kao molba a više kao provociranje. Hari je prilazio dok nije bio samo nekoliko koraka udaljen, i iako sam se povukla nazad, mogao je da skliznuti bojom duž mog vrata dok smo se kikotali i prigušeno smejali i smejali. Guranje njega pozadi nema efekta,tako da sam pokušala da zgrabim boju iz njegovih ruku. Nakon nekoliko pokušaja da mu pomerim ruku, iščupala sam to što je držao. Nisam trošila vreme da mu saspem u lice. Plava boja ostavila je trag na njegovom obrazu i sve niz vilicu dok nisam došla do njegovog vrata. ''Imam te,'' rugala sam se zbog njega od malopre.

Jednim lakim pokretom,Hari je razbarušio moju punđu, zakačio moje zglobove uz zid, pritisnuo svoje grudi uz moje,obrušio usne na moje. Pljubac je bio dubok i gladan ali takođe sladak i sa osmesima koji ne blede. Moje disanje se ubrzalo sa iznenadnom promenom i osetila sam kako su moje grudi spljoštile (prilepile) uz njega sa svakim dahom. Bio mi je tako blizui još su te proklete uniforme bile na mestu. Moramo da budemo bliži.

Hari je onda potegao. ''Moram da te izvučem iz ove uniforme,'' rekao je kao da čita moje misli. ''Moram da te vidim,celu.''

Povukao je moju glavu na stranu nosem tako da je mogao ostavljati poljupce na mojoj koži niz vrat. Pa,taj deo nije bio pokriven bojom. ''Kladim se da si prelepa ispod te pacovske uniforme,'' šaputao je. '' sve tvoje obline i tvoja nežna, meka koža.''

Navijala sam prste kroz njegovu kosu i povukla ga tako da su njegove usne ponovo bile na mojim ljubila sam ga puno puta,ali i dalje sam osetila sve te leptiriće i uzbuđenje kao u njegovoj ćeliji jako davno. ''Volim te,'' rekla sam kada je bila pauza između poljupca.

''Volim te,'' Hari je dahtao.

Koraci su odjekivali preko kratkog hodnika gde smo bili. Odjednom sam shvatila da nisamo bili u izolovanom delu. Mogli su nas uhvatiti svake sekunde. Hari je to takođe shvatio i povukao nas tako da nas nisu primetili. ''Hajde,'' nasmejao se i zgrabio moju ruku i povukao me od naših nekoliko kratkih momenata privatnosti.

Kada smo zakoračili u civilizaciju ostalih pacijenata,zapravo smo pokušali da bojimo na papiru. Hari je i dalje giraomoja ramena kako bih zabrljala i ja sam nastavila da trljam četkicu reko njegovog stalka tako da nijedna naša slika nije bila dobra.  Ali sačuvala sam moju od dalje katastrofe tako što sam je stavila u ostavu pored zida.  Našla sam svoje ime napisano blizu dna  i okliznula sam se niz hodnik da ostavim svoj rad.

Kada sam se povratila iz posramljenog i pogrdnog ćoška, bila sam iznenađena što vidim ženu da stoji direktno ispred mene. Imala je zamršenu,pacovski tamnu sivu kosu. Ispod njenih očiju su bile tamne vreće koje su padale i bore koje su se ocrtale po njenom licu. Ali nije imala više od 40 godina.

''Pomozi mi,'' jedva je šaputala. Bila sam upozorena njenim deprimetnim dolaskom i malo napadnim. Pogledala sam u Harija,ali on je i dalje radio, pogrbljen preko svog rada i neupućen.

''Oko čega?'' Pitala sam lepo koliko sam uspela.

''Čovek se vratio. Bio je ovde pre nekoliko godina i sada se vratio i ja sam preplašena,'' oštro je pričala,brz šapat koji sam jedva razumela.

''Smiri se,'' pomagala sam. ''Samo diši.''

''Čovek je strašan.  Najgori od svih i on je sada sa nama u ovoj sobi. On je strašan i mi moramo ostati udaljeni. On je tada uradio nešto strašno. I ovde je ponovo.  Morala sam da te upozorim. Moraš se držati podalje.'' Postajala je očajna i mahnita. Telo joj se treslo i izgledala je neverovatno uplašeno.

''Ko je taj čovek?'' Pitala sam. Očekivala sam da će pokazati Prema Kevinu ili Džejmsu,možda. Ili da pokaže prema Normanu. Ali uradla je ono što nisam očekivala. I sa tom drhtavom rukom podigla je prst i pokazala prema Hariju. 


______________________________

U daljim nastavcima ću pisati Rouz,Hari,Džejms... Ipak je ovo srpski prevod. +lakše je xD 

Prrevod: Jelena*