Psychotic (Serbian Translation)

Chapter 28.

!!

Važno je napomenuti da opisi elektrošok terapije nisu zaista ovakvi,ovo je fikcija; preuveličano je.  Samo je izmišljeno zbog radnje u priči. 

Cura koja piše Psychotic je ovako nešto rekla,pa i ja vas obaveštavam. 

ROSE'S POV

Probula sam se se sa osećajem umora i iscrpljenosti,kapci su mi teški. Kada su se moji snovi raštrkali shvatila sam da ležim u krevetu koji nije moj,uvidevši da je ovj mnogo udobniji. Neodlučno sam bila potpuno budna (o.O), oči mi drhte dok ih otvaram i hvatam odsjaj belog plafona. Kada je zamorna prepreka sna izbledela, ustala sam,gledajući po poznatoj sobi. Bila je to Lorina kancelarija. I sa tom mišlju došlo je i sećanje... kako god,davno je Harry odveden u sobu 204. Elektrošok terapija. Bilo mi je muka od te misli. Nekako se nadam da je to samo grozan košmar,da je on u svojoj ćeliji sada i da sam ja samo nešto propustila. Ali ne, ovo je bilo stvarno. I bilo je frustrirajuće. Mislim,mi nismo mogli imati jedan dobar dan,Harry i ja nisamo mogli imati samo jedan dan da budemo na neki način srećni? To je bila jedna stvar posle sledeće, i Wickendale je više ličio na neko neprijatno i loše mesto nego na mentalnu ustanovu.

 

Umesto toga,naš dan se pretvorio u moj najveći strah,sa Harryem koji tuče Jamesa verovatno do smrti,bude odvučen od stane čuvara i bude bačen na elektošok ''terapiju''. Kada sam čula jedan prigušen vrisak od mnogo,udarila sam u vrata,šutirala ih,udarala ih ramenima,bilo šta samo da ih otvorim dok sam vikala da me puste unutra. I poslednje čega se sećam je igla koja je gurnuta u moje rame dok sam se ja bacila i okrenula u rukama čuvara.

''Oh,budna si,'' Lori je rekla,odvlačeći me iz misli. Nisam ni shvatila da je u sobi. Jednino što sam mogla je da klimnem glavom kao potvrdu.

Dok je koračala prema meni nisam videla nikakvo iznenađenje u njenim očima,nikakav šok što sam ja sada pacijent u Wickendaleu. Nakon našeg poslednjeg razgovora mora da je shvatila šta se desilo,jer nije pitala.  Sve što mi je dala je bio pogled sažalenja i još nečega... možda krivice.

''Koliko dugo sam bila odsutna? Šta su uradili Harryu? Da li je on dobro? '' Odmah sam pitala.

''Opusti se,Rose. Bila si odsutna od juče popodne. Sada je oko 9 sati ujutru,nije tako dugo. ''

''I Harry?'' Podsticala sam. Njen pogled izaziva težinu u mom već teškom srcu. Polako mi je prišla i sela pored mene na ivicu kreveta.

''On je okej... većim delom. '' Uputila sam joj zbunjen osmeh i ona je nastavila. ''On je fizički ali g. Hellam... Ona je uključila eliktricitet veoma visoko na njega. ''

''Šta to znači?'' Zahtevala sam.

''To znači da je njegov um... zbrkan. Šok je doneo talase elekticiteta kroz njega,zaista jake talase. Mnogo njih. Bilo je dovoljno da na neki način prodrma njegov mozak. Sve će biti pomalo pomućeno za njega,neko vreme.''

''Kako to misliš,pomućeno? Da li je izgubio pamćenje?'' Bila sam sve zabrinutija i bila sam nervozna da čujem odgovor.

''Ne,ne baš. Samo je izgubio vezu između sećanja i osećaja,na neki način. Možda će se setiti Jamesa ali neće osetiti mržnju  i možda se neće baš sećati šta je uradio. I možda će se sećati tebe,ali će možda zaboraviti šta je osećao  prema tebi. Teško je objasniti,ali kad ga vidiš razumećeš. Samo polako nastavi sa vašim razgovorima i budi strpljiva s njim. Pitaće te mnogo pitanja,biće zbunjen zbog mnogo stvari i možda neće biti isti. ''

Zatvorila sam oči u frustraciji i porazu,suze su počele da se razvijaju. Nisam čak ni dala vremena mislima da potonu pre nego što sam pitala svoje sledeće uplašeno pitanje. ''Neće biti isti? Da li će se on uopšte oporaviti?''