Psychotic (Serbian Translation)

Chapter 18.

KELSEY'S POV

Probudio me je neki udarac,zvuk uradarnja vratima me razdremao. Oči su mi širom otvorene dok mi glava klima prema vratima,još uvek pospana i jedva svesna. Slušala sam sve veću buku dok sam pokušavala da dešifrujem da li je zvuk stvaran ili je deo mog sna.  Ništa. Bio je san,odlučila sam i okrenula se,pokušavajući da ponovo zaspim.

Udarac.

Sela sam uspravno,buljeći u vrata sobe. Ovog puta sam definitivno čula. Neko je bio u kući. Prebacila sam noge na stranu mog kreveta,napuštajući topao jorgan. Prestrašeno sam koračala prema vratima,tiho ih otvarajući da bih se mogla snaći. '' Hej?'' Povikala sam.

Nema odgovora.

Zakoračila sam dalje u tamu,jedva sam ušla u kuhinju pre nego što sam čula zvuk disanja,ko što bi riba disala van vode. Okrenula sam se ka prekidaču sa leve strane,otkrivajući izvor misterioznog zvuka.

''Da li je neko tamo- O Bože,Rose! Jesi li dobro?'' Kada je svetlost obasjala prostor u mojoj kuhinji,viknula sam zbog onog što je ispred mene. Rose je ležala ispred ulaznih vrata kao da ne može da stoji,njeno telo je očigledno premoreno. Požurila sam prema njoj,spuštajući se na kolena pored nje. ''Šta se desilo?''

Jedva je odmahnula glavom kao odgovor kao da nema energije da uradi nešto više,u njenom grlu ima samo mesta za teško i hrapavo disanje. Uobičajena punđa koju je nosila je spala i zapetljane kovrđe su oko njenog nežnog lica i njena uniforma je bila obojena prljavštinom kao i njeno oznojeno lice. Koleno joj je ogrebano  i krv je kapljala sa rane na moj tepih.

Šta se dođavola desilo?

''Da li te je neko povredio?'' zapovedno sam pitala,njeno telo koje drhti i obrazi natopljeni suzama dokazuju da je izvršilac umešan. Umorno klimanje glavom dalo mi je dalju potvrdu. Još više bih je pitala,ali rekla bih da nije baš sposobna za razgovor u ovom momentu.

''Uredu,'' rekla sam. ''Hajde da te stavim na kauč.'' Ruku sam zakačila za njen kuk,podizajući je iz ove pozicije,prevlačeći je preko otirača. Malo je pomogla,vukla je noge preko poda kada sam je dovela do dnevne sobe. Spustila sam njeno telo na jastuke i pojurila u kuhinju po čašu vode koja joj je preko potrebna. Oh,trebala bih donetii flaster za njeno koleno.

Hodala sam prema njoj sa stvarima u rukama i ostavila ih na sto za kafu pored kauča. Jedino se Roseino disanje stabilozovalo,ali joj se i telo manje trese. Dodala sam joj čašu s vodom i ona ih je uzela iz mojih ruku. Veoma čujno je progutala sadržaj iz čaše za sekundu,ispuštajući glasan uzdah kada je završila.

''Hvala,'' jasno je rekla iako je njen glas slabo promukao. Klimnula sam i pažljivo sačekala dok sam sedala na tepih pored nje. Pogledala me je,osnovni šok zarobljen je u njenim uplašenim očima. ''Nikad nećeš poverovati šta mi se desilo.''

ROSE'S POV

Sve sam rekla Kelsey. Rekla sam joj za Jamesovu krivicu,za moj podmukao beg kroz mračnu šumu koje je sadržalo povraćenje i saplitanje zbog mog dezorjentisanog stanja. I rekla sam joj kako je jebeno strašno biti ispred lica ubice. Nije kao u filmovima i knjigama,gde si bio suočen sa smrću i gde si mogao da budeš pribran pred policijom nekoliko minuta kasnije. Nije bilo tako da si dobro kad konačno pobegneš i da potresi prestanu. Uopšte nije bilo tako.

Prvo je bio šok. Bilo smo prijatelji,mislila sam da je bio simpatičan. Smejala sam se njegovim šalama,držala sam njegovu ruku,čak sam ga i poljubila. Ali ništa od toga nije bilo stvarno.  Verovatno da sam sve to sanjala. Jer su te ruke  korištene za ubistvo,i te usne su pričale preteće reći pred žrtvama. Ali njemu čak nije bio ni šok da je on suprotnost od onoga što sam mislila,zaista, ali više je bio strah. Kada me je podigao uz zid,njegov stisak je ostavio modrice na mojoj koži ali ja sam bile previše ometena strahom da to primetim.  Proticao je kroz moje vene i naterao da osetim  lupanje pulsa u ušima.(misli na strah) bio je sposoban da mi oduzme život baš tada i tamo. Mogao me je silovati ili oderati me,čak i oboje. Mogao je da uradi šta hoće sa mnom i ja nisam mogla da se odbranim. U jednoj sekundi to je trebala biti samo lepa topla čokolada sa dobrim prijateljem,a onda se to okrenulo u opasno suočenje sa serijskim ubicom. Jeza je prošla mojim telom i knedla  je porasla u mom grlu. Ali srećom sam mogla jasno da razmišljam da bih se oslobodila. U tom momentu  kada sam pobegla iz njegove kuće osetila sam veliko olakšanje,tračak nada proklijao je u mom umu. I tada sam samo trčala.

Moj prvi instinkt je bio da odem kod Harrya. Da odem njemu i zarijem glavu u njegove grudi dok me njegove snažne ruke drže,velika šaka ide niz moja leđa dok mi njegovim dubokim glasom kaže da će sve biti u redu. Sačuvao bi me od Jamesa kao od Normana pre par nedelja. Ali nisam mogla to da uradim. Nisam mogla da uđem ako nisam u smeni i da dobijem ključ bez dobrog razloga i nisam mogla samo otići u Harryevu ćeliju i sve mu ispričati.  Jer nisam znala koliko je gospođa Hellman umešana u Jamesove aktivnosti. Kelsey je rekla da ona već  sumnja na Harrya i mene,pa čak iako ne zna za Jamesova ubistva to nije dobra ideja.

Umesto toga sam došla pravo ovde,mesto za koje James ne zna. Jedva je poznavao Kelsey  i ne bi nastavio sa ubilačkim potragama ovde. I dalje sam bila iznurena i nervozna do kraja priče iako horor prethodnog događaja nejenjava.  I dalje sam bila umorna,takođe. Samo sam trčala do kraja,ne usuđujući se da pogledam iza. Jedina stvar koja mi je davala snagu je bio adrenalin i sa tim sam jedva držala oči otvorene.

Ali sam ostala svesna dovoljno dugo da ispričam Kelsey svoju priču. Ja tek treba u potpunosti da shvatim da je James bio ubica sve vreme. Ta misao je polako počela da tone iako je bila popunjena šokom i terorom. Ali nažalost,ova novootkrivena istina nije mogla zatvoriti poglavlje o Jamesu u mojoj priči i nisam mogla samo da okrenem stranicu. Jer je on i dalje radio u Wickendaleu. Kao i ja.

''Moramo reći policiji!'' Kelsey je uzviknula. ''Ne možemo dozvoliti da se bolesni skot izvuče s ovim!''

Imala je dobru ideju,ali već sam razmišlajla o tome. ''Kelsey,stražari su postavljeni od strane šefa policije. Praktično,on je policajac. Plus,mi nemamo nikakav dokaz.''

''Pa,šta onda treba da uradimo?! Samo da ga pustimo? '' Vikala je,glas joj dolazi do najviše tačke.

''Ne,nisam to rekla. Gledaj,želim da ga uhapse više nego ti,ali želim da to urade ispravno. Ako odemo sada u policiju bez dokaza,oni nam neće verovati , i ako kasnije nađemo dokaze i tada ponovo odemo,oni nas čak neće ni slušati. Ali ako sačekamo do nekog solidnog dokaza onda će on biti sigurno osuđen. Ne možemo im dati neki razlog da nam ne veruju. Ne želim da zabrljam s ovim i pustim ga da se izvuče,'' objasnila sam.

Kelsey je uzdahnula i onda klimnula glavom,znajući da sam ja u pravu. ''Sranje,'' rekla je. '' Znači,Harry je stvarno nevin.''

Zajedno sa pominjanjem Harrya vratilo se je moje ubrzano lupanje srca,i klimnula sam glavom. On je bio u pravu. Dok se James pretvarao da je nevin ali je zapravo bio opasan zlikovac,Harry je bio suprotno od toga. Njegova prošlost je učinila da nosi nekoliko ožiljaka na duši,to je bilo sigurno,ali on je bio dobar. Harry,ispod svoje mračne strane, je bio dobar čovek. Znala sam da moram da mu kažem za Jamesa i šta je on uradio,ali sam se dvoumila. Jer znam kada mu jednom kažem,njegova nevinost će biti uništena. I on će postati ubica,takođe.

Ako mu kažem istinu,nema sumnje da će pretući Jamesa na smrt.

HARRY'S POV

Teška vrata ćelije su se otvorila,pokazivajući Briana sa izrazom na licu koji mi nije naklonjen. ''Vreme je za ručak,'' rekao je. Uglavnom sam se plašio da ga vidim u sobi jer me je on vodio na bezbroj onih grupnih terapija koje uključuju humanost za nas pacijente. Ali ta iritacija se raspadala svakim danom koji je prolazio,a najveći deo sam provodio u svojoj ćeliji. U ćeliji sa samim sobom,samo udaljeni uzvici i zvuci u mojoj glavi su čujni. Ista soba,isti zidovi,ista prljavština i smrad. Nije bilo variranja sem u mom umu,gde su mi misli sve više postajale raštrkane i izbezumljene. Kunem se da sam gubio razum na ovom mestu,i ako već nisam bio lud,sigurno bih se u to pretvorio što duže budem bio zatvoren u ovoj odvratnoj zgradi.

Dalje oklevanje je izbledelo kada je Brian stigao,jer misao da ću videti Rose ublažila je moje shvatanje.  Čini se kako svakog dana polako idem ka prelomnoj tački,sve jasnije su ostajale misli o njoj. Služila je kao terapeut,ali ona to nije bila. Pričala je sa mnom bez analiziranja mog mentalnog stanja dok sam pričao.

I ovo je bila moja slabost što priznajem da nisam jak pojedinac,ali iskreno,ona mi je bila potrebna. Ona je bila običan čovek i mene je tako tretirala. Osećao sam kao da zaista sluša šta ja pričam bez izvinjenja za svoje reči. Nije to morala da bude Rose,mogao je biti bilo ko,samo da imam normalan razgovor. Sa nekim takvim bio bih primoran da samo pričam o sebi  kao i većina ovde I to definitivno ne bi pomoglo da budem normalan.  Iako bi slušalac mogao biti bilo ko,drago mi je što je to ona. Neverovatan sam srećnik što je taj anonimni slušalac Rose. Zaista mi se sviđala. Uvek je bila radoznala i na neki način provokativna. Takođe je marila i bila je razumna,tako što je prihvatila što sam joj rekao za mog oca i Wickendale i Emily . Posle tog razgovora,moja naklonost prema njoj je porasla.

''Harry,'' Brian je uzviknuo i ja sam ustao sa kreveta i ušao u hodnik. Hodnici su nekako puni danas,stražari i pacijenti raštrkani po holu. U tišini sam ušao u sobu za ručak,nisam raspoložen da zbijam šale zbog Brianovog troška kao i inače. Konačno smo stigli do kafeterije  i tamo je bila ona,igrajući se noktima dok me je čekala.

Brian je stao na vratima kao i obično,kao da mi je on otac i doveo me u park i gleda kako se igram.  Pomerio sam stolicu pored Rose i ona je pogledala prema meni i nasmejala se,ali to nije bio njen uobičajeni osmeh,činio se malo...  isključen.

''Koje je tvoje prezime? '' Pitao sam pre nego što je nešto rekla,sedajući dole i povlačeći stolicu.

''Moje prezime?'' Ponovila je kao da je to čudno pitanje. Klimnuo sam glavom.

''Winters,'' rekla je.

''Rose Winters,'' rekao sam sebi,klimajući glavom u  prihvatanju. (ako me razumete xD) Pristaje joj.

Čini se da joj je osmeh iskreno porastao kada sam to rekao. ''Hej Harry?'' pitala je.

''Da?''

''Mogu li nešto da te pitam?''

''Naravno.''

Očima je skrnirala moje lice pre nego što je progovorila,glas joj je postajao tiši.
''Zašto jednostavno nisi rekao na početku da si nevin?''

Nije to pitala na neprijateljski način,već je izgledala iskreno znatiželjna. Morao sam da razmislim na trenutak ,skupljajući raštrkane misli pre nego što sam odgovorio.
''Pa,video sam kakvi su ljudi ovde kad sam imao 12 godina. Naučio sam da kada kažeš da si nevin samo te čini još luđim. Ako plačeš,vičeš da si nevin,galamiš da želiš da ideš napolje,samo si još više ograničen. Ostala deca su te smatrala slabim,smatrali su te metom.  Jedini koji nisu bili izudarani/prebijeni ili mučeni od strane druge psihotične dece bili su oni magarci. Oni koji su prigrlili svoju ludost,koristili kao svoju prednost i prepadali sve ostale. Nikad nisu rekli da su nevini i niko nije pretpostavljao; oni su odigrali svoje i to veoma dobro i svi su ih se plašili. Bili su nedodirljivi. Tako da je to ono što ja radim i ne budem povređen od stane ljudi kao što je Norman, ja igram svoj deo.



Fascinantno je slušala dok sam pričao i voleo sam to, veoleo sam to kako je zainteresovana za sve što imam da kažem.  Ali njeno lice je 'palo' na kraju.

''Ne,nisam mislio da se ja pretvaram,'' brzo sam rekao,pokušavajući da je ponovo uverim. ''Sve je bilo istina,sve što sam ti rekao od kako smo se upoznali. '' Termin 'igram svoj deo' nije bio baš najbolji izbor,ona sada misli da je celo moje predstvljanje bio samo šou.

Klimnula je,ali nisam u potpunosti sreo njen pogled. ''Rose,pogledaj me,'' izjasnio sam se i ona je pogledala. ''Nemoj ni na sekundu da pomisliš da nisam bio svoj oko tebe,nisam tako milslio. Samo kažem da pokušavam da budem malo više zastrašujući nego obično oko ostalih pacijenata,to je sve. '' Mrzeo sam očajan ton u svom glasu,i možda je to moje ludilo raslo,ali bilo mi je potrebno da mi ona u potpunosti veruje. Ona je bila jedina kojoj sam mogao da se poverim i jedina koja je znala istinu.

Gledala je u mene na trenutak i ja nisam mogao da rastumačim njen izraz. Strpljivo sam čekao,plašeći se njenog odgovora sve više i više. ''Znači,ti si zaista provakativni,sarkastični seronja?'' Konačno je odgovorila. Na sekundu sam gledao u nju kada se osmeh prelomio na njenom licu i onda sam zabacio glavu u nazad,smejajući se. Tako glasno sam se smejao da sam privukao nekoliko pogleda koji su izgleda bili veoma česti,ali zaista me nije bilo briga. Onda se i Rose nasmejala,oboje se zajedno kikoćemo i to je bio slavan zvuk.

''Samo se šalim,'' zakikotala se. Smeh je polako slabio i soba je postala tiša. Kez nam je izbledio i njen izraz lica je postao ozbiljan,gledajući me pravo u oči.

''Izbaviću te odavde,Harry. Obećavam ti.''

Klimnuo sam na njene reči koje su bile skoro šapat,znajući da ne želim ništa više od toga da izađem odavde. Zauvek. I deo mene se nadao,sa malom željom da će ona biti sa mnom. To je bila samo mala pomisao,ja bih otišao sa ili bez nje ali bi đavolski bilo dobro  da odem s njom. Potegnuo sam za njenom rukom ispod stola,koliko god sam diskretnije mogao. Sa njom pored sebe pogledao sam dole da stavim svoje ruke u njene ali dok sam ih tražio moje oči su pronašle nešto drugo. Modrice. Modrice na njenim zglobovima. Svi moji pokreti su zaustavljeni kada sam pregledao užasne oznake. ''Šta je kog đavola ovo?''

ROSE'S POV

Sranje. Ovo je trenutak kojeg sam se plašila od kako sam došla od Kelsey. Ali znala sam da je neizbežno,morala bih mu reći pre ili kasnije. Samo sam se nadala da će biti kasnije. Ne znam samo koliko  snažno će reagovati,ne znam šta će uraditi.  Da je to bilo negde drugo,rekla bih Harryu da ide za tim i ja bih navijala za njega,gledajući kako James dobija ono što je zaslužio. Ali ovo nije bilo gde,ovo je Wickendale. I ovde,ako Harry načini bilo kakav udarac,biće bičevan  ili čak otići na elektošok terapiju. Ne mogu dozvoliti da se to desi. Ne mogu dozvoliti da ponovo bude kažnjen zbog Jamesa. Dobra stvar je da nisam videla bolesno kopile danas,verovatno nije na poslu.

''Rose,ko je ovo uradio?''  Harry je zapovedno pitao. Već je bio besan; ovo nije dobar početak.

''Okej,Harry,slušaj me. Nemoj da paničiš. Ako to uradiš,oni će me naterati da te smirim i ona će te kazniti. Šta god da... samo molim te ostani miran.''

Klimnuo je,ali ne bih rekla da zaista sluša. ''Ovo je od... Pa,on.. On me podigao uz zid i zgrabio moje zglobove,ali ja sam pobegla-''

''Ko?'' Harry naređuje,glas mu je taman dok tutnji kroz grudi.

Trgla sam se pre nego što sam rekla reči,skrivajući se u sebe dok sam se pripremala za ono što dolazi. ''To je.. Bio je to James. Pokušao je da me ubije; on je ubica.''

Harryeve šake su  odmah zahvatile sto,držeći ga tako čvrsto da su mu zglobovi pobeleli. Disanje mu je postalo duboko i teško. Vilica mu je bila zategnuta i zabrinula sam se da mu ne napravi neku fizičku bol,i vene na njegovom vratu su porasle pod kožom. On se dimio,skoro se tresao od besa.

I znala sam da će eksplodirati svake sekunde. 

_____________________________

18.deo prevela ja xD 
Pa,kako vam se čini? Mada,nije bilo ništa spektakularno,ali sledeći deo će biti veoma zanimljiv. Možda dobar,možda loš. :D Jelena*

Btw. ako neko voli/sluša The Vamps,pogledajte link u komentaru. :P