Psychotic (Serbian Translation)

Chapter 24.

VOTE! ♥

MS. HELLMAN'S POV

James Robert Hellman je bio moj otac. Imao je 23 godine kad me je majka rodila,a ona 20 godina.

Kada sam napunila 16,moja majka je počela drugačije da se ponaša. Pričala je stvari koje nisu razumne. Ponašala se agresivno iz razloga koji nejasni mom ocu i meni. Pričaja je o stvarima koje nisu postojale i zaboravljala je skorije/bliske događaje. U početku je bilo teško da se primeti; čudna rečenica ovde,neočekivan ispad tamo. Ali uskoro je postao gore i ja sam pobegla.  Sa 17 godina sam ostavila poruku ocu i otišla sam,tražeći drgo mesto za život.

Vratila sam se kući sa 19 godina u sred očevog 'projekta'. Nije pronašao nigde neki lokal ta moju majku da joj se ukaže pomoć,tako da je napravio sopstveni. Wickendale-mentalna bolnica za kriminalno poremećene.  Njegov cilj je bio da obezbedi mesto da mentalno oboleli dobiju pomoć. Zašto je to baš za prestupnike,nikad nisam bila sigurna.

10 godina kasnije je umro u užasnoj nesreći i moja majka je ubrzo izvršila samoubistvo. Pošto nije bilo mog oca,ja sam morala da preuzmem ulogu pripravnika. Volela sam moć i autoritet svog posla; cela ustanova je bila u mojim rukama. Ali sa tom pozicijom došao je i pritisak. Osetila sam kao da moram da učinim oca ponosnim. Zbog tog razloga,nastavila sam da strogim naredbama. Postala sam i oči i uši ovog mesta. Znala sam svaki ćošak,svakog pacijenta,svakog radnika. Uverila sam se da nema novinara,nema posetilaca koji nisu fmilija,ništa iz spoljnog sveta što bi moglo da utiče na stvari kako sam ih ja odredila.

Ali u ovom praktičnom čuvanju Wickendalea,neke stvari su iskliznule i neke sumnje su porasle. Uglavnom su sumnjivi bili oni ranici koji nemaju pojma,ali njih je bilo lako tretirati i naterati ih da stoje u redu. Ali Rose je bila drugačija priiča. Bičevala sam njenog malog dečka i dala joj do znanja moguće posledice zbog loših postupaka. Ali ona je nastavila izigravati detektiva,još je u Harryu videla 'dobro osobu' i dalje je želela da James bude uhapšen i da istraži Wickendale zbog izdaje. U u našim prethodnim diskusijama,nagoveštaj je za mene razarajuća budućnost.
Sa iznenadnom povećanom znatiželjom  reportera i radnika,znala sam da su zaštitnički slojevi koji su smeštni u zidovima ustane,jedan po jedan polako padali. I ako Rose od u policiju sve će se slomiti. Shvatiće šta smo radili ovde i to će biti poslednja slamčica. (Slamčica-Kod nas se kaže kap koja koja je prelila čašu); san mog oca će biti srušen i ja ću snositi krivicu.

Jedini način da sprečim da se to desi jeste da je držim na oku i dalje od policajaca,stavljajući je u instituciju. Veoma sam svesna da će to samo povećati sumnje i podstaći još pitanaj,ali bar jr odložen strašan dan da moj sin bude uhapšen.

On je sve što mi je ostalo. Od dana kada je rođen sam znala da nešto nije u redu s njim. Uvek je bio nevaljao,čak i kao dete. Njegova aktivna krivična dela su bila odvratna,znala sam to. Samo nikad nisam želela da se součim s tim,tako da sam jednostavno ignorisala problem. Naravno,nisam opraštala njegova dela,ali ja neću biti ta koja će ga strpati u zatvor. Moram da ga držim što dalje odavde. Ubica ili ne,zatvor ili mentalni azil nije mesto za mog dečaka.
To je precizan razlog zašto ću reći svima da je Rose bila puki radnik. Uvek je izgledala isključeno i posebno od kada je počela pričati sa Harryem. Čuvari su takođe videli,da slika radnika i pacijenta nije dobra. Nijedna normalna osoba se ne može zaljubiti u psihotičnog čoveka koji je oderao 3 žene. Ona je luda,to je jedino objašnjenje. Radeći ovde,samo je produbila lusilo koje je ležalo u njoj i konačno je doživela slom. Kada sam pokušala da pričam s njom u hodniku vikala je,ne o otkrivanju Wickendalea,već o ubistvu. Čak je pokušala i da me ogrebe,ali bila je samo jedna ogrebotina. Mislim da je najbolje da je zaključam;  ovo je bolo najbolje mesto za nju,nije bilo smisla da je šaljem negde drugde. Ako drugi poveruju u moju priču, a ne vidim zašto ne bi,onda da devojka treba da bude zatvorena u instituciji na dugo vremena.

Dobrodošla u Wickendale,Rose Winters.

HARRY'S POV

Moja prva reakcija nije bila jedna od tužnih,nijedna od uplašenih,nijedna od besnih. Psesnice mi se nisu stegle i lupanje srca nije bilo čujno u trenutnom stanju. Na početku nisam osetio apsolutno ništa.

Možda pogled pre me samo nije još škljocnuo ili je moje srce stalo. Ali bio sam previše iznenađen i šokiran da bih primetio. Bilo mi je potrebno malo duže da shvatim šta vidim,kao da je slika tu,ali ja još nisam povezan sa njom. Ona ne može biti ovde,to je halucinacija,to je san. Užasan košmar kao i oni što su me mučili moje nemirne snove svake noći. Uskoro ću se probuditi i ona će i dalje biti u toj groznoj uniformi sa kosom podignutom u punđu,sedeći za stolom sa špilom karata ii igrom Clue kao i svaki dan.

Trepnuo sam i okrenuo se,stiskajući oči i ponovo ih otvarajući; ali Rose je ostala. Stajala je tamo sa donjom usnom zarobljenom među zubima,njena šaka nervozno drži levu ruku. Sa velikim zabrinutim očima,skenirala je sobu. Bila je uplašena,rekao bih. Sećam se osećaja kada sam prvi put stigao ovde. Koačno su njene uplašene oči srele moje,bile su širom otvorene i zabrinute kao da mole pomozi mi.

I tada sam osetio. Realnost me udarila u stomak,kao da te je vetar zakucao više nego što si očekivao. Grlo mi se osušilo pluća su se borila da udahnu vazduh. Stomak mi je poludeo,pesnice su se zategle,vilica se učvrstila. Soba se počela vrteti i beskonačan broj pitanja je poplavio moj um. Ona nije mogla biti ovde kao pacijent,nije mogla. Rose nije luda.

Ali ipak je bila ovde. Nisam znao kada,nisam znao zašto,nisam znao kako i nisam znao zbog čega. Ali sam znao da sam bio uplašen zbog nje. Nije me briga što Rose sada neće moći da me izbavi odavde ili što moram ostati u Wickendaleu ko zna koliko dugo.to što me plašilo jeste činjenica da horori koji se kriju u ćiškovimaove zgrade,sada će ih i Rose iskusiti. Bila je više ranjivija od mene,mnogo manja i mnogo više naivnija. Nema šanse da će izdržati na ovom mestu.

Zajedno sa strahom je rastao i bes,takođe. Nemaju jebeno pravo da je stave ovde. Ona nije kriminalac niti je luda; ona je čista,ona je bila nevina. Ovo nije fer prema njoj,sve je ovo moje krivica. Da nije mene ona ne bi bila ovde. Ali bila je,i ja tu nisam mogao ništa da uradim. Samo sam morao da gledam kako njena uniforma označava njeno 'ludilo' zajedno sa svima u sobi,kada je sela za jedini prazan sto u udaljenom ćošku. Ali pomisao da je ona zaista pacijent i dalje nije bila određena i povezanost između nje i Wickendale još nije sasvim uspostavljena. I dalje osećam kao da treba da bude halucinacija,iako sam znao da nije. Izgleda kao da ne pripada ovde,kao anđeo koji je sleteo u pakao. Možda je to bio kontrast između nje i ostatka sobe. Njena lepa koža i nežne karakteristike stajale su izvan tame, prljavih zidova iza nje. Takođe je bila čistija nego ostali ovde,mnogo lepša. I izgleda da nisam jedini koji je to primetio. Nekoliko muških pacijenata buljili su u iznenađujuće atraktivnu novu devojku.

Bože,kunem se ako je neko dotakne jebeno ću ga ubiću od batina. Sa svakom osobom koja je skenirala njeno telo postajao sam sve više nervozniji. Samo je sedela tamo sama,izgledajući zabrinuto i ranjivo. Svako joj može prići i spustiti svoju šaku na njene butine kao što sam i ja malo kasnije nakon što smo se upoznali.  Bilo ko od ovih ljudi može lako joj priđe.

Jebiga,nisam mogao više da izdržim; neka me g. Hellman bičuje,ne zanima me. Odgurnuo sam se od stola sa malom škripom i przo otišao prema Rose,skliznuo sam na stolicu pored nje pre nego što je mogla nešto da kaže. ''Rose,pta se kog šavola tebi desilo?'' Pitao sam pre nego što je podigla pogled. ''Zašto se ovde?''

''Harry,'' skoro je šaputala.'' Ne smeš biti viđen kako pričaš sa mnom,ne želim da te ponovo povrede. G. Hellman će-''

''Zabole me šta g. Hellman radi. Samo mi reci šta se desilo.''

Nervozno je pogledala okolo,kao da je se plaši nečega što ne bih mogao identifikovati. Oči su joj bile fiksirane negde u daljinu. ''Rose,'' nežno sam rekao. ''Rose,pogledaj me.'' Uhvatio sam njenu šaku ispod stola i kada mi je kožda jednom dodirnula njenu njene oči su konačno došle do mojih. Bile su neka mešavina između plave i zelene,nijedna boja nije dominantnija od druge. Bile su ispunjene brigom,ali bile su više uverenije nego kada su prvi put bile fokusirane na mene. ''Biće dobro,obećavam. Samo mi kaži šta se desilo.'' Uprkos mom besu i strahu pokušao sam da budem smiren zbog nje,jer sam znao da oseća istu stvar kao i ja ali samo 100 puta gore. Ako odlepi to će samo biti dodato njenom stresu.

''Lori je videla mordice na mom zglobu od Jamesa i pitala je za njih... bile smo samo nas dve u sobi tako da sam joj rekla šta se desilo pre par noći i pretpostavljam da je g. Hellman slučajno čula. Upala je u sobu i pitala da pričamo nasamo. Tako da smo izašle u hodnik i ja... I rekla sam joj šta se desilo sa jamesom i rekla sam da idem u policiju.''

''Jebiga,Rose,'' izdahnuo sam.

''Znam,znam. Bilo je glupo. Ali mislila sam da će biti malo više ugroženija ili barem da razmisli o onome što pričam,nisam znala da će me strpati u jebenu mentalnu ustanovu zbog toga!''

Odmahnuo sam glavom u neodobravanju,slažući se sa Rose. Nije samo g. Hellman branila sina jer jje oderao 3 žene,već je otišla tako daleko i nekog zatvorila u ludnicu zbog toga jer je pokušao da ode u policiju zbog toga. ''Sranje. Šta ćemo da radimo sada?'' Pitao sam,prvenstveno sebe.

''Ne znam,'' rekla je Rose,njen glas se promenio,zvučalo je kao poraz. ''Žao mi je Harry. Ja sam toliki idiot. Trebala sam da te izvučem odavde i sada vidi gde sam ja. Nema šanse da mogu da ti pomognem i to nije fer prema tebi jer zaslužuješ ,nogo više od ovoga...''

Prekinuo sam je kada joj se glas slomio i suze počele da pune njene oči. ''U redu je,nije tvoja krivica nisi mogla da znaš da će ona to da uradi.''

Rose je klimnula glavom i onda je trepnula i jedna suza je pala na njen obraz. Ona je uvek plakala tokom svega,ali i dalje sam mislio da je jaka u smislu da je izdržala emotivne situacije bez ijedne žalbe,gurajući se kroz sve iako je bila uplašena.

''Dođi ovde,'' mrmljao sam,sklanjajući ruku iz njenih samo da bih ih stavio oko njenog malog tela. Ovog puta nije bilo nikakvog oklevanja kada se okrenula i naslonila se na mene,lice joj se priljubilo uz moje grudi dok su joj ruke odmarale preko mog torzoa. Pogledao sam okolo da vidim da čuvari ne obraćaju pažnju toliko,i da jesu nije se činilo da ih zanima. Verovatno nije velika stvar što smo sada zajedno,imajući u vidu da smo oboje pacijenti i nije smetalo šta smo uradili; svi svakako misle da smo ludi.

''Harry?'' Pitala je.

''Da?''

Glas joj je tih,jedva viši od šapata. ''Plašim se.''

To je sve što sam osećao ali nisam hteo da priznam je stalo u te dve reči. ''nemoj biti. Obećavam da ćemo naći način da izađemo. Ali do tada ću te braniti sopstvenim životom,Rose. Izgubio sam Emily jednom; neću  izgubiti i tebe.'' Osetio sam njeno klimanje glavom uz tkaninu uniforme ali ništa nije rekla; znajući je verovatno i dalje plače.

Konačno smo se razdvojili,ne želeći da nas čuvari uhvate,i dalje sam držao njenu ruku ispod stola. Ali sam primetio da Rose ne nosi lisice; uglavnom u prvoj sedmici ili dve,pacijenti nose lisice u svakom slučaju. Ali Rose nije. Verovatno jer je g. Hellman znala da je bezopasna i da neće načiniti neku štetu.

Nema šanse da će samo odustati od ovoga. Rose i ja ćemo otići iz Wickendalea na jedan ili drugi način. I strpaćemo njeno dupe u zatvor čim izađemo.

Vrata kafeterije su se otvorila,vraćajući me u sadašnjost kada je jedan čuvar ušao unutra. Uglavnom ne bih ni razmišljao o tome,ali ova posebna osoba je bila drugačija. Nije to samo čuvar,to je James.

I kada je stao uz zid,odmeravajući Rose,shvatio sam koliko će zapravo teško biti štititi je.

____________

Prevod by Jelena*