Psychotic (Serbian Translation)

Chapter 20.

Nastavak ranije jer neću biti kući narednih dana,pa ne bih stigla da objavim. Nemam vremena da pregledam greške,tako da ne zamerite. Prevodila sam noćas i jutros. :) Jelena*

_________________________________________________________________

Harryev poslužavnik leži napušten na podukada sam se ja pridružila paukovoj mreži u ćošku sobe. Pod ispod je betonski,hladan i siv. Zidovi su napravljeni od tamne cigle i plafon je bio slične boje. Elastičan dušek je prekriven naboranim belim čaršavima,koji su u drugim ćelijama smeteni nepoznatim mrljama. Bio je i jedan tanak jastuk koji je smešen na kraju kreveta. I to je bilo to. Jastuk,čaršavi i uniforma; to su jedine nekretnine koje je Harry stekao tokom svog boravka u Wickendaleu.

Dosta pacijenata,na osnovu zahteva,mogli su da traže knjigu ili dodatnu posteljinu ili čak neku sliku/poster ako su želeli.  On je još morao da pita za te stvari,ostavljajući sobu skoro praznom. Nekoliko trenutaka pre nisam bila svesna da li se činenica da se svet topi oko mene dok sam uživala u Harryevom poljupcu. Ali sada kada je poljubac prekinut,sva ta poplava se vratila. Svaki detalj zgrade,svaka pukotina i hodnik u građevini,svaki sloj vidljive prašine. Jer ovo nije bio život  koji bi Harry i ja delili kontaktom naših usana; to je mentalna ustanova za poremeće kriminalce.

Iako je bilo lepo zaboraviti preobilne brige i misteriozna dešavanja koja su zauzimala mesto u mom životu na samo nekoliko kratkih,prelepih momenata,toliko sam bila izgubljena u njemu da nisam primetila Rosemary. I onda se sve vratilo u moj um sa eksplozivnim pritiskom. Šta će biti sa mnom i šta će biti sa Harryem ako gospođa hellman sazna? Srce mi je lupalo kao ludo,nervi su još jednom dali sve od mene.

''Sranje,'' opsovao je Harry,prva reč koju je izgovorio u cela dva minuta.
''To je bio jedan pakao od poljupca,Rose Winters.''

Okrenula sam se prema njemu i on se zaista smejao. Smejao se.

''Harry,zar ne shvataš u kolikoj ćemo nevolji biti?'' Pitala sam.

''Oh,ne. Shvatam. Mi smo sjebani.''

Pogledala sam u njega,zbunjana. ''Zašto se onda smeješ?''

''Šta'' Nevino je pitao. ''Samo zato što ćemo upasti u ogromnu nevolju ne mora da znači da ne mogu da uživam u onome što se sada desilo.''

Protresla sam glavom,zadivljena njegovom ravnodušnosti. Mislim,uživala sam u poljupcu,takođe. Verovatno i više nego što je trebalo. Ali ne mogu dozvoliti da me zaslepi činjenica da je Rosemary posvedočila našoj aferi. Videla je šta smo radili,videla je Harryevo telo kako leži na meni. I sudeći po onome koliko je znam,sigurno će reći upravnici. To je kao da smo u školi i ona je profesoreva ljubimica. Uvek je pokušavala da bude kao gospođa Hellman,naređivajući ljudima okolo samo zato što je bila od najstarijih ovde. Iali nisam je mogla kriviti. Ovo nije njena krivica,već moja.

Ne mogu da verujem da sam bila toliko glupa. Nisam planirala da se taj poljubac desi. To je bilo zbog Harryevih punih usana,tutnjave u njegovom bogatom glasu,nežnosti njegove kože. To je sve što je bilo prisutno u mojim mislima,činjenica da nas neko vidi čak mi nije ni pala napamet.  Da nisam toliko impresionirana njima,možda bih imala pristojnosti da povučem liniju. Bez obzira koli sam brinula za njega,znala sam da ljubljenje s njim nije dozvoljeno. Barem ne ovde.

Ali uloge i moral su se rastvorili pod Harryevim očaravajućim otrovom. Sada što je ostalo od moje nemarnosti je briga na pomolu njegove moguće kazne i starh od onogau čemu ću možda biti. Ko zna šta će gospođa Hellman uraditi,ili šta če reći Jamesu da uradi. Najviše sam se obradova zaključku da neće otići tako daleko zbog poljupca. Ali nikad nisi mogao biti siguran i sama mogućnost je bila dovoljna da me natera da zadrhtim. Samo se nadam da Harry još nije došao zbog ovog zaključka,ali po njegovom nemarnom,zlobnom osmehu,nije.

Izraz lica mu je rastao u smehkada me je pogledao. I,uprkos svemu,i ja sam se nasmejala. Možda je to zbog našeg toplog poljupca ili Harrya uopšte.  Još jednom sam pogledala u njegove smaragde pre nego što se sve srušilo na nas.

''Moram da idem pre nego što gospođa Hellman dođe ovde,okej? Ponašaj se kao da sam ti samo donela hranu i onda otišla. Ništa se nije desilo.''

''Razumeo,'' klimnuo je. Konačno sam skrenula pogled sa njegovih očiju i okrenula se,izlazeži iz ćelije i zaključavajući je za sobom.

HARRY'S POV

Ležim na svom elastičnom dušeku gledajući u ispucali plafon dok sam ducao dimne prstenove u vazduh. Prošlo je pola sata odkako je Rose otišla. I da,tnam da će me gospođa Hellman verovatno ubiti/zaklati ,i da,verovatno ludim, ali srećan sam. Bar nekako. Naravno da  briga i strah i bes leže ispod te sreće,ali i dalje je tu.

Jer konačno,posle nekoliko meseci,desila se neka akcija. Ili barem je to razlog što sam očaran. Zaista,nije to činjenica što sam samo nekoga poljubio. To je zato jer je to Rose. I u tom poljupcu,bez obzira koliko kliše zvuči,bilo je nešto. Nisam čak ni siguran šta,ali osetio sam nešto što nisam dugo vremena. Nije bilo samo fizički već nešto dublje.

Glava mi se u grču pomerila na stranu,slika Roseinih usana nestala je iz mojih misli kada sam čuo zvuk. Mislio sam da je ponovo Rosemary,sećanje nje njen skorašnji dolazak se vratilo.  Ali ne,bio je to Brian. ''Odlazi,'' tražio sam,izritiran jer je prekinuo moje sočne misli.

''Ustaj,gospođa Hellman želi da te vidi.''

Sranje. Poslušao sam odmah,uspaničeno sedajući uspravno kada sam ispustio cigaretu na pod,ne mareći za nju. Stomak mi je potonuo od staha kada sam progutao knedlu i nevoljno ustao. Znači,Rosemary nas je odala,ta kučka. Brian je iskoristio svoj ključ i otključao kada su se mtalne šipke pomerile u stanu,prepreka između menei ostatka Wickendale je nestala. Zakoračao sam na betonski pod i polako vikao stopala niz hodnik  kojim je Rose prolazila ne  tako davno. Moja prethodna sreća je polako počela da se suši kao da je zamenjena olovom,čineći svaki korak težim nego prethodni.  Ali konačno,kroz niz velikih hodnika,stiglis mo do ''kancelarije'' gospođe Hellman. Ušao sam kroz dupla vrata u prostranu sobu dok mi je srce brže lupalo.

Uglavnom sam bio smiren,ravnodušnost mi je pomogla da ne brinem toliko i da shvatim stvari. Ali sada,nepoznaja emocija,strah,je zauzela mesto pre mene. Neprijateljski nastrojena upravnica je sedela za svojim stolom na dnu sobe,njeno lice se zauzelo cinično zabavan izraz dok je Rosemary stajala pored nje.  Hrpa papira je bila na mahagoni stolu na kojem su izgravirani neki apstraktni dizajni. Jedan zid je bio obložen fikama sa bezimenim stavkama,a drugi sa ormanom ispred. I tu su konačno bile dve stolice ispred njenog stola. Kestenasti jastuci su bili pričvršćeni za njih za one koji dolaze u posetu. Zamislio sam majku i njenog poremećenog sina moleći za pomoć i ulazak,zamislio sam čoveka i njegovu voljenu ženu kako sede u tim stolicama koji su oplakivali nad njom dok su polako gubili razum. Toliko je slučajeva prošlo kroz ovu kancelariju,toliko borba je pokušavano da se reši dok su umešani pacijenti sedeli ispred gospođe Hellman. Ali sada je bil samo jedna osoba sa moje leve strane. Rose.

''Zauzmi mesto,Harry,'' gospođa Hellman je rekla,Brian stoji po strani sobe zajedno sa drugim čuvarom. Kada sam se smestio u stolicu,usudio sam se da pogledam prema Rose,kosa joj je i dalje spuštena dok pada oko njenog lica u opuštenim valovima.  Gledala je dole u svoje krilo, njene crvene usne i uplašeno lice imaju neki izraz koji ne mogu da pročitam.

''Pa,'' počela je gospođa Hellman,nakon što je pročistila grlo. '' Rosemary mi je rekla da ste se vas dvoje zavaravali okolo.'' (Može i šalili se)

Nijedno od nas se nije usudilo da progovori,istina je bila očigledna.  I nije se činili da je gospođa Hellman završila. ''Sada,ajedno sa još nekoliko zaposlenih,sam primetila daste  vas dvoje razvili odnos više od radnik-pacijent veze. Da ne pominjem,upravo si bila u Hayyevoj ćeliji,zar ne Rose?''

'' Samo sam mu odnela hranu i otišla,'' Rose je tiho rekla.''To je to. Nisam sigurna šta je Rosemary videla.

Bila je tišina dok je gospođa Hellman gledala u nas dvoje,napućila je usne dok je razmišljala.

''Ne pokušavaj da lažeš.'' Rekla je. 'Rosemary je veoma odan radnik i verujem njenim rečima,a ne tebi. Provodili ste odvratno vreme zajedno od kako si ovde.bili ste u istoj ćeliji pre nego što mi je Rosemary rekla šta se desilo,i tvoja kosa je spuštena,Rose,a Harryeva je u neredu. Ja sam upravnik,ja znam šta se sve dešava ovde.

Jebiga,mi smo idioti.

''Ti znaš šta će se desiti s tobom,zar ne?'' G. Hellman se zapitala.
''Sa svim ostalim kaznama,ti ćeš očigledno biti otpuštena,Rose.''

I tada je strah došao.

Rose me ne može ostaviti,ne mogu ovde biti sam. Kako ja da znam šta ona radi,kako da vidim njeno lice svaki dan ako ode? I šta ako joj g. Hellamn i James nešto urade? Ne bih to znao jer bih i dalje bio zaključan ovde. Rose je obećela da će me izbaviti odavde,ali kako ako ode?

Nisam je mogao pustiti. Morao sam učiniti sve kako ne bi bila otpuštena,moram preuzeti svu krivicu. Imao sam neku ideju  i znao sam da će me uvaliti u neko gadno sranje. Ali to je bilo sve što sam mogao da smislim.

ROSE'S POV

Tišina u sobi je bila očigledna kao i tenzija. G. Hellman je upravo predložila činjenicu za koju sam ynala da je neizbežna,ali i dalje nisam htela da verujem. Moraću da idem. Izgubiću posao,tu dolazi i moj budući auto,moja stanarina,moj novac. Tu ide i Harry. Podigla sam oči ka njemu,gledajući njegovu reakciju. Naboranost između njegovih obrva se vratila,ali ne zajedno sam izrazom straha i tuge. Izgledao je zamišljeno. Gledao je dole u ruke na trenutak,disanje mu je stabilno. Umorno je podigao pogled kao da je uplašen šta će uraditi. I dalje sam mogla videti smaragde u njegovim očima iako nije gledao u mene,pogled je podigao do upravnice.

''Gospođo Hellman,'' rekao je,njegov šljukovit glas je ispunio sobu. ''Nemojte otpustiti Rose. Nije bila njena greška,moja je. Ja.. Ja sam je uvredio. Na silu sam je poljubio,nije uradila ništa loše.''

Kao da soba može biti tiša,nisam čula ni jedan jedini zvuk. Ili je možda biti neki,a ja sam samo bila šokirana da bi ih čula. Vilica mi je bukvalno pala do poda dok sam buljila u njega. Znala sam da je Harry strastven,ali nikad nisam znala da je brižan. Nisam mogla da dozvolim da nosi svu  težinu ovoga jer je uglavnom moja krivica. Nisam mogla. Ali njegove oči su se razdvojile od g. Hellman i pogledale u moje.  I primetila sam svaki detalj. Način kako su njegove duge trepavice uramljene oko prelepij očiju,jedva didirivajući obraze kada bi trepnuo. Te očo mogu otkriti svašta,ako sam želela da znam šta oseća samo sam trebala jednom da pogledam.  Njegove snažne jagodice i vilica savrženo su uokvirile njegovo lice. Vene su istaknute na njegovim rukama dok odmaraju na krilu,toliko jake da bi mogao udariti čovekovu glavu u zid od cigle ali delikatne toliko da prave krugove po mojim kukovima dok smo se ljubili. Podigla sam pogled do njegovog lica,njegov izraz je nežan. Zagrizao je unutrašnjost svoje donje usne,pogled mu je nervozan dok je gledao u mene. Izgledao je dosta mlađe nego inače kao da je mali izgubljeni dečak koji priznaje da je radio loše stvari ispred svoje majke.

Ali nije prekinuo pogled i ja nisam uspela da pomerim svoje oči dalje. Ako su oči mogle biti moćne,onda su to Harryeve. Tu je bio mali pokret glavom,tako diskretan da se dvoumim da li je g. Hellman videla. Ali ja jesam. To je bilo kao da mi je rekao da je sve u redu,da treba da bude u redu.  
Kao da je rekao,pusti me da uradim ovo.

''Pa,u tom slučaju,verujem da je drugačija kazna na redu.'' G. Hellman je progovorila. Sedela sam dole u nagađanju,pitajući se šta bi,kog vraga,mogla da mu uradi. Pogledala sam u Harrya,ali on je već gledao u g. Hellman i moj pogled je pratio njegov. Buljila je između nas dvoje kao da je svesna naše anksioznosti,držeći njegovu sudbinu ispred nas koliko duže je mogla. Konačno je progovorila. ''Spojite mu ruke sa stolom. (misli na lisice)


Stražari su verovatno navikli na ovu proceduru,znajući šta da urade. Brian i drugi čovek su prišli Harryu i zgrabili njegove ruke. Zabrinuto je pogledao prema njima,dečiji strah je još uvek na njegovom licu. Raskopčali su njegovu iniformu,otkrivajući sve iznad njegovog struka. Srce mi je lupalo jače kada su ga gurnuli dalje prema podu tako da bude na kolenima. Gospođa Hellman je stajala i moje disanje se ubrzalo kada su uzeli lisice,stavljajući ih na njegove ruke i zakačili sa krajem stola.

''Šta to radite s njim?!'' Pitala sam,iako se čini da me niko ne čuje.sve se brzo dešavalo,g. Hellman je otvorila orman sa druge strane sobe. Gledala je unutra na trenutak pre nego što je pružila ruku. Kada je zatvorila orman,u rukama je držala dugačak štap iako se kraj činio savitljiv. O,sranje.

''Ti ćeš njega da bičuješ?'' Uzviknula sam,glas mi je bučan i piskaviji nego što sam nameravala. Samo pre par sekundi je sedeo pored mene,siguran. I sada nije mogao da se odbrani i uzdržan je,uskoro će pretrpeti najbolniju kaznu.

''Neću ja da ga bičujem,'' g. Hellman je rekla,prelazeći na moju stranu dok je ostatak sobe tih. ''Ti ćeš.''

Širok sam otvorila oči dok mi je srce udaralo u grudima- htela sam da povraćam. Nisam mogla to da uradim. Znam da g. Hellman to radi da me testira.ali bez obzira koliko oboje želeli da ostanemo,nisam mogla da ga povredim tako.

''Uradi to,Rose. Zaslužio sam. '' Harry je rekao sa druge strane sobe,pogled g. Hellman šalje jezu niz moju kičmu. Mogla bih imati sa harryem neku lažnu priču,ali ovo ne mogu.

''Ne, Ja... ja ne mogu nekoga da bičujem,gospođo Hellman. '' Posebno Harrya.

Oči su joj postale tamnije kada sam odbila njenu naredbu. Sigurno nije navikla da je ljudi odbijaju.Bila sam ja sad u pitanju,znala sam to. Ali to me nije zanimalo u ovom momentu. ''Uredu,'' rekla je monotonim glasom. ''Stražari-sklonite je iz kancelarije.''

Dva čoveka su vukla noge od Harrya i pre nego što sam mogla da shvatim šta se dešava,zgrabili su moje ruke. ''Pustite me.'' Naredila sam.

Harry se okrenuo koliko je mogao zbog svojih ograničenja,jedna strana njegovog lica mi je vidljiva. Nemoj je jebeno dirati!'' Vikao je,mišići na njegovim rukama su ispupčeni kako je pokušao da se oslobodi. Prethodna tišina u sobi je zamenjena haotičnom bukom. Harry je vikao,a čuvari si+u mene vukli napolje,njihov uzak stisak i strah od Harryevog povređivanja teralo me da vrištim. ''Pustite me! Nemoj da povrediš Harrya,moja je krivica; ja sam njega poljubila. '' Reči su pobegle iz mojih sa mojih usana,ali g. Hellman ih nije primećivala. Harry je vikao,ja sam vriskala,i čuvari su groktali  dok su pokušavali da meteraju da sarađujem dok sam se ja gurala.

Ali g. Hellman je bila tiha. Nisam to sada primetila,jer svaki inč koji sam se pomerala iz kancelarije iako je više bilo kao mučenje-gledala sam Harrya. Mogla sam da vidim glatkost na njegovim leđima i rukama,napete mišiće ispod njegove kože,njegova glava je okrenuta na stranu dok je pokušavao da vidi moje lice. Njegova slika se udaljavala kako sam bila udaljavana od sobe,uskoro sam prošla ulaz i otišla od vrata. Ali i dalje sam mogla da ga vidim. Pogled mi je bio zaključan na njegova leđa,tako glatka i ranjivo izložena. Ali odjednom,tanka crna linija projurila je kroz moj vid,stvar je došla do Harrya sa velikom snagom. Njegova leđa su se savila u bolu kada je ispustio uzvik. Zamenjaena lino+ijom biča je bila Harryeva krv.


I to je bila poslednja stvar koju sam videla pre nego što su zalupili drvena vrata.