Psychotic (Serbian Translation)

Chapter 31.

Soba je bila tiha. Ali prestrašeno tiho,tišina čekajućeg zvuka,u vazduhu je strujao momenat čekanja,dok sam ja čekao Rose. Osim njenih grudi moje su rasle i padale zbog njenog mekog disanja,soba je bila mirna. Lori je stajala na udaljenom zidu,nije se pomerala niti pričala. Čekala je ali ne pored mene već sa mnom u toj strpljivoj,dubokoj tišini.

Ali Rose će se uskoro probuditi i ona će prekinuti tišinu. Ili sam se bar nadao i molio da hoće. Ali moje nade su bile ogromne gde su sumnje bile male,jer sam mogao osetiti njeno sporo buđenje.  U njenoj ruci koju sam drćao u ovom momentu dok sam sedeo na maloj plastičnoj stolici pored njenog kreveta,njeni prsti su se često trzali. Oči su joj se pokazivale ispod kapaka i usne su joj se pomerale kao da je sanjala.

Možda sam preterivao,jer sam je gledao sa velikom brigom dok je ležala tamo. Jer znam da da nije ni jela ni pila mnogo poslednjih dana i Lori mi je rekla da je ovo precizan razlog što je pala u nesvest. Nisam primetio da nije puno jela za ručkom,a nisam video ni tokom doručka i večere. Tako da nema mnogo načina da kažem da li je jela ili nije. Očigledno da nije.

Ja sam bio previše povučen u sebe pokušavajući da saberem  izgubljene misli da bih makar pitao šta ona radi. Ovo je za nju verovatno bilo teško,trebao sam pitati kako je,treba sam obratiti više pažnje. Bilo je tu puno stvari koje sam trebao i koje nisam trebao uraditi.

I zbog nedostatka moje brige bio je osećaj da me Rose neće želeti ovde kada se probudi. Da će se vratiti nazad u posteljinu i da će se trzati zbog mog dodira. Ne bih je krivio. Moji izlivi su bili nepotrebni i nisu trebali da se dese. Ali nisam imao kontrolu,to nisam bio ja. Pa,bio sam ja,neću odbaciti krivicu,ali nisam to mislio. Nešto strano je ušlo u moje misli,nešto tuđe je olakšalo put unutra. Veliki talas energije i imulsivnosti i svog tog besa koji se krio u meni nisam mogao uzdržati usred mog nejasnog stanja. Tako da,bila je moja krivica,ali nije bilo u mojoj kontroli.

Ali videvši Roseino užasnuto lice,kada je pala na pod i plakala od staha zbog mog ponašanja,naneo je neki bol koji je gori od bičevanja i elektrošok terapije. Psihički bol je bio dublji nego fizički. Jer moje telo je bilo jako i moglo je izdržati bol,a um ne me može.

Ali bar su moji postupci imali jedan dobar ishod. U mom šoku onoga što sam uradio,vratilo se. Počeo sam sa jednostavnim osećanjima,briga pomešana sa teškom krivicom. I onda se proširilo kao hrana u vodi. Setio sam se Roseinog značaja i setio sam se zašto sam ovde. Duh starog mene se vratio zajedno sa teškim stahom jer sam skoro povredio Rose. Odjednom se vratio svaki osećaj koji sam imao prema njoj i ostalima. Setio sam se osećaja bola i mržnje i strasti i ljubavi.

Šok me je vratio iz živog peska i slika je konačno bila jasna. Ponovo sam osetio sebe; ali sa više krivice.

Vrata su se otvorila,ali nisam gledao prema njima.'' Ćao,Grace,'' Lori je rekla.

Druga žena, Grace, je imala glas koji je bio nizak i kao šapat kao da se plaši da priča. ''Ćao,'' rekla je. Video sam je nekoliko minuta ranije tako da nisam morao da se okrećem i prepoznam ko je iza te reči. Izgledala je sasvim obično,kao da može biti u svojim dvadesetim ili tridesetim. Imala je tanku,ravnu plavu kosu i bledo lice. Bila je novi asistent medicinske sestre koja je došla na Roseino mesto,ali se nije mogla porediti sa lepotom pored koja leži pored mene.

Čuo sam kada je poslužavnik spušten na sto u ćošku,što znači da nam  je Grace donela hranu i vodu.  Bože,to će biti potrebno Rose kad se probudi,što bi trebalo da bude svakog minuta.

Tokom tih minuta svi smo ;ekali. Ja jer sam brinuo,a oni jer nisu imali ništa drugo da rade.


Samo tri minuta kasnije Roseine oči su se otvorile. Pre nego što je bilo gde pogledala njene oči se zakolutale i povukla je svoju ruku iz moje da protrlja kapke. ''Mmm'' mumlala je. Njene velike plavo-zelene oči su se širom otvorile i pogledala je prema Lori,onda Grace i prema meni.

Gledao sam u nju i posmatrao kako moji strahovi dolaze u život kada je pomerila svoje telo dalje od mene,koliko god je krevet to mogao dozvoliti.

''Kako se osećš Rose?'' Lori je pitala,hodajući prema njoj dok ju je Grace pratila sa hranom. Pomerio sam se i pustio ih da urade svoj posao.

''Dobro,'' Rose je odgovorila. '' Samo mi se malo vrti,to je sve.''

''Evo,ovo će pomoći,'' Lori joj je rekla,davajući joj malu posudu sa plavog poslužavnika koji je Grace nosila. Rose je klimnula i pojela nešto od nedefinisanog obroka,praveći grimase zbok ukusa,ali dalje jede.

''Šta se desilo?'' Pitala je rose,između zalogaja.

''Izgleda da si pala u nesvest u kafeteriji zbog nedostataka hrane i vode. Jesi jela nešto u poslednje vreme?''

Rose je razmišljala o ovme na trenutak. ''Mislim da nisam. Nisam to mislila,samo... Zbog svega što se dešava samo sam... zaboravila,pretpostavljem.'' Zbunjeno je rekla,bockajući se u lice kao da ne razume sopsteni odgovor.

''Uredu,samo završi ovo i jedi redovno. Znam da ovde hrana nije baš dobra,ponovo ćeš se onesvestiti ako ne jedeš. Ozbiljno to mislim,ovo je već drugi put u dve nedelje.''

Očajno sam želela da pričam,da nešto kažem,ali nisam ništa mogla smisliti. Bar ne dok je Lori i Grace ovde.

Moje prisustvo je bilo jedva primetno u narednih 7  minuta dok je Lori pričala sa Rose dok je ona jela i pila vodu. I nekako sam bio zahvalan što  iko nije postavljao pitanja ili gledao u  mom pravcu. Ali nisam bio sasvim ostavljen u mraku. Jer svakog časa Rose bi pogledala u mene na trenutak i brzo pogledala negde drugo. Možda je samo želela nešto da mi kaže kao i ja njoj,ali oboje smo to odbijali zbog prisustva društva.

Tako da bih joj dao šansu,konačno sam progovorio kada je poslužavnik bio prazan.
''Lori?''

Svi su iznenađeno pogledali u mene kao da su zaboravi da sam ovde.
''Da?'' Pitala je.

''Možemo li Rose i ja imati nekoliko minuta nasamo?''

Lori je pogledala u nju da je pita za dozvolu,ali Rose je gledala bezizražajno. Lori bolje da kaže da,zna da može da mi veruje.

''Naravno,'' neugodno je rekla gledajući u Rose još jednom. ''Grace,hajde.''

Grace je izgledala zbunjeno,verovatno se pitala kako Lori može da veruje dvoma psihopatama da budu sami u kancelariji med. sestre. Ali,ipak su napustile sobu. Nisam odlučio šta je dobro da pričam pre nego što vrata budu zatvorena,i čak tada nisam rekao ni reč.

ROSE'S POV

Sedeli smo u tišini i ja sam buljila u svoje krilo dok je Harry činio isto. Bila sam napeta i na ivici jer nisam bila sigurna za njegovo mentalno stanje i nisam znala da li može ponovo da odglumi. U tih par poslednjih momenata pre nego što sam pala mogu se setiti šoka na njegovom licu,brige i zabune koju je imao zbog svojih dela. Mogu samo da se nadam da je bio svestan onoga što je učinio. Možda i jeste; možda se vratio. Ali nisam dozvolila sebi da ponovo verujem u to, želela sam da budem sigurna pre nego što bude neka lažna nada.

''Osećam se mnogo bolje,'' tiho sam rekla,i dalje ne gledam u njega. Tako da bih verovatno trebao ići.''

Umorno sam ustala sa kreveta i tako je i on. ''Ne,'' rekao je. ''Sačekaj,ja samo-''

''Vidimo se sutra,'' prekinula sam ga. Bila sam umorna i želela sam da legnem u svojoj ćeliji,pričala bih s njim kasnije. Počela sam hodati oko kreveta  prema vratima ali on je bio odmah do mene.

''Rose,sačekaj,'' nežno je uhvatio moju ruku i povukao me prema sebi. Nisam se protivila ali nisam srela ni njegov pogled. Leđa su mi bila uz hladan zid i on je bio samo inačama udaljen tako da nije bilo drugog mesta da gledam sem njegovog vrata,ruku i grudi. ''Pogledaj me,molim te.''

Konačno sam poslušao i videla sam njegove nežne zelene oči, pomalo drhtave zbog napetosti. ''Žao mi je,''rekao je. ''Jebeno mi je žao zbog svega. Žao mi je što su nas uhvatili,zbog kazne,jer se nisam sećao. Zbog svega. Ove prethodne nedelje su bile usrane za oboje i to je moja krivica. Ali vratio sam se,kunem se Bogom. Sećam se svega.''

Njegove oči su tražilemoje za odgovor. ''Kako mogu biti sigurna? '' Pitala sam. Želela sam neko ubeđenje da je sve izbledelo i da neće poludeti kao što je već bio.

''Ne znam,'' iskreno je rekao. ''Ali videvši tebe takvu,uplašenu od mene,na neki način me je udarilo. Ne znam kako da ti dokažem,ali moraš da mi veruješ

Ali nisam uspela da se izrazim jer je Harry nastavio.

''Potrebno mi je da mi veruješ,Rose,jer sam pogrešio.'' Rekao je. ''U vezi Emily,da je onda devojka koju volim. I ne znam,možda je zato jer sam usamljen,možda jer sam uplašen,možda jer zaista trebam nekoga sada ili možda jer si ti jedina koja je mislila da sam vredan da bi marila za mene. Ali to si bila ti,Rose. Ja sam zaljubljen u tebe.'' (Jooj,amoreees *-*)

Nisam mogla,a da ne buljim zbog potpunog iznenađenja i strahopoštovanja. Ljubav. Harry,dečko koji je povredio oca,tinejdžer koji je izgubio devojku koju je voleo,čovek kojeg su se svi plašili,je bio zaljubljen u mene. I dok sam buljila u njegove oči uprkos zamagljenom pogledu koji je najavljivao suze,znala sam da i ja osećam isto.

''Volim te,'' drhtavo sam rekla i nikad nisam bila sigurnija u u celom životu. I to nije bilo ono ''Volim i ja njega takođe.'' Nisam ja takođe bila zaljubljena i nije misao došla zajedno sa njegovom ljubavlju. Ali to je činjenica sama od sebe, bez obzira koja su njegova osećanja,ja volim Harrya.

Sklopio je oči i naslonio čelo na moje u olakšanju. Njegove šake su na mojoj vilici i moje ruke su odmarale na njegovim. Usne su nam se polako dodirnule,nežan, delikatan poljubac je podeljen između njih. I onda još jedan. Moje ruke su same našle put do njegove kose i povukla sam ga bliže dok su njegove usne počele da se kreću brže i strastvenije zajedno sa mojim.

Osećaj je ispunio moju unutrašnjost i obuhvatio je svaki inč mog tela stvarnošću. Od ove tačke,on je bio moj i ja sam bila njegova.

Kada se Harry odmakao,smejao  je sa mnogo ushićenosti i sreće i ja nisam mogla da poisnem moj osmeh. Umotao je ruke oko mene i zagrlili smko se,prisno. Moja glava je odmarala na njegovom vratu,njegove glava je na mojoj. Bilo je mnovo ugodnije nego poljubac. Oboje smo zaista čeznuli jedno za drugim,da budemo još bliži,ali bilo je jako teško jer je Rose bila ispred vrata.

PA umesto toga,harry se spustio,stavljajući svoju ruku ispod mog kolena i tad me je podigao. ''Harry,šta to radiš? ''Kikotala sam se. Ništa niej odgovorio samo se nasmejao dok je koračao prema krevetu,spuštajući me na posteljinu.

Pre nego što sam mogla postaviti dalja pitanja,dopuzio je ispod jorgana pored mene. Oboje smo se skupili na malom dušeku,licem u lice dok smo ležali na našim stranama. Harry je spustio usne na moje i polako me ljubio,uživajući u dragocenom momentu. ''Želeo bih da vodim ljubav s tobom sada,'' šaputao je. ''Ali verovatno bi nas uhvatili.''

Polako se iskezio,ali ovo je bilo manje razigrano i više ozbiljno nego pre par dana tokom pečenja. ''U redu je. Izaći ćemo odavde uskoro,'' rekla sam dok sam gledala u njegove svetlucave oči.

''Moramo,'' klimnuo je. ''Ali do tada,pretpostavljam da smo zaglavljeni ovde.''

''Rekla bih.'' Lica su nam jednva nekoliko inča udaljeni,tako da smo oboje šaputali reči.

''Ali ovog puta će biti drugačije,'' rekao mi je. ''Ovog puta ću dati sve od sebe da nas učinim srećnim ovde. Znam da ovde nije baš raj,ali možemo stvoriti svoj.''

Klimnula sam,osmehivajući se na nejgove reči.

''Sklopi oči,'' odjednom je prošaputao,kikotajući se kao dete. Zažmurio je i nisam dalje pitala,uradila sam isto. ''Želim da zamisliš nešto,uredu?''

Klimnula sam iako sam znala da ne može videti. ''Zamisli da čežiš na mekaom,toplom pesku. Tamo je prelepo plavo nebo iznad tebe ispunjeno pufnastim belim oblacima.''

Skoro sam mogla čuti smeh u njegovom glasu dok on boji udaljenu sliku. Oduševljava me kako nego može i dalje biti toliki optimista i srećan u momentu kao što je ovaj.

''Sunce čini da ti obrazi budu topli. I možeš čuti talase uz plažu koji idu whoosh,whoosh,'' rekao je i nasmejao se malo dok priča. ''Ti si na prelepoj plaži na prelepom danu. Sve je savršeno.  Iako od toga ništa nije važno. Ono što jeste važno da sam ja sada pored tebe,i da smo jedno pored drugog. Imaš me i imam te ,i to je pravi raj.''

Otvorila sam oči i on je. I shvatila sam da su se njegove reči sada zadržale. Nisamo morali da bojimo nerealnu sliku budućnosti da bi pokušali biti srećni. Sve što smo mogli da uradimo jeste da budemo srećni sada. ''Volim te,'' imajući potrebu da to ponovo kažem,želeži da i on to kaže.

''Volim te,'' nežno je šaputao. Umesto na usne,spustio je poljubac na moje čelo. Najgori dani ovde su se pretvorili u najbolje,tako da sam odbacila loše i zadržale dobre dane. Nisam imala pojma koliko će trajati,ali sa našom srećom verovatno ne dugo. Ali kao što je Harry rekao,to nije bitno sada. Činjenica da je Harry dobro i da je zdrav i sa mnom je bitno.

Ali odjednom me je stvarnost  pogodila i pogledala sam u Harrya širom otvorenih očiju. Nešto smo zaboravili.

''Šta ?'' Zabrinuto je pitao Harry.

Pogledala sam prema vratima i ponovo u njega. ''Zar ne treba da vratimo Lori u kancelarijju sada?''

To je učinilo da oboje prasnemo u smeh i to je bio najsrećniji smeh  koji nisam imala  dugo vremena.

_________________

•Nastavak je trebao biti juče,ali nisam imala neta ceo dan,počela sam s prevodom danas oko pola 1,izvinjavam se. Sledeći sutra najverovatnije.  
•Pesma za Rose i Harry je 'We found love' ako se neko pitao,pročilala sam negde. xD
•Cura koja piše Psychotic mi odgovorila na tweetove,fav. ih i followed me. ^_^ Happy,happiest,meeeeh :D haha Jelena*