BIZNISMENI #1 🔛 TARA & NENA

2. Karlo

Peglam karticu, jednom, još jednom i još jednom. Sve je na moj račun. Sve!

Vip separe, seksi plesačice na stolu, dobre ribe oko nas, zanosne konobarice... Još jedna noć nalik na svaku prethodnu. Svaka žena koju startam, svaka se nudi bez greške. Jebeš sve to... Treba mi malo izazova, malo nečega što će me zainteresirati.

Trideset i prva godina samo što nije zakucala na vrata, a ja živim ko lord! Živim ja tako ko lord na tatin račun. Pa, jebi ga, život me nagradio, i nemam se na šta žaliti.

Završio sam fakultet, jer su starci sve nade polagali u sina jedinca. Ali se nisu nadali da će taj sin pronalaziti užitak u svemu što nije posao. Posljednje četiri godine otac financira sve moje prohtjeve, majka me kuje u zvijezde, i baš mi je fino i lijepo.

„Kreševiću, kamo ćemo sada?", pita me Davor.

„U pizdu materinu.", frknem.

Gledam u sve te prazne boce i čaše na stolovima, potom u hrpe stakla po podu, a onda lijeno podižem glavu i zurim u dvije djevojke koje još uvijek uvijaju svoja tijela, iako je muzika ugašena.

Na samom rubu separea, sjedi sitna brinetica. Noćas mi se nije ni jednom obratila, ali nisam propustio njene poglede upućene u mom smjeru. A, ja ne propuštam dobre prilike ni pod razno.

„Idemo k meni!", frflja Marko. „Idemo odmah!", ustaje i kreće.

Razmišljam da ih odbijem i krenem za Pulu, pa se odmorim i naspavam ko čovjek, ali, jedan je život. A kad i brinetica ustane i potvrdi da ide s nama, jebeno se oduševim. Idem i ja!

Orgije, jebene orgije. Stan se pretvorio u jebarnik, čim smo kročili unutra. Pomalo mi je muka od silnog alkohola i nespavanja, ali kad dohvatim onu djevojku, bez puno truda, vodim je u prvu praznu sobu.

„Čitavu te noć gledam", započinje. „Jako mi se sviđaš."

„Znam!'', kimnem i povlačim oskudne krpice s nje, pa kad je skinem do kraja, počastim se tim zamamnim tijelom.

Obzirom da sam do grla nakrcan Red Bullom, bilo je zadovoljstvo što je lutkica željna raznih akrobacija. Potrajalo je puno duže nego što sam mislio da ću izdržati, no kad se iscrpljen zavalim na leđa, ona glavu naslanja na moja prsa i... Ha! Ona se malo mazi! Krasno!

„Misliš li da ćemo uspjeti?", tiho pita.

„U čemu?", premišljam se što sam propustio.

„Pa, ti i ja, zajedno. Možemo ići polako... Ma možemo kako god tebi odgovara."

Aaaa!! Aha! Ha! Kud guram kurac, kurac ti jebem!

Ustajem momentalno i bez odgađanja. Obučen sam brže nego što sam se skinuo.

„Karlo, nisam htjela da bude ovako", nastavlja skoro plačnim glasom.

„Jesam li ja budan ili sanjam?", pitam sam sebe.

„Ne možeš samo tako otići!", vikne.

„Samo me gledaj!", vičem natrag i već sam na izlazu kad me neka plavuša zaustavlja.

„Mogu li s tobom do Pule?", polako podiže haljinicu i otkriva mi gola bedra. ''Obećavam ti da ti neće biti dosadno.''

Malo pogledam šta se nudi, odvažem svoje želje i krenem prema autu.

Uzdahnem, otključam svoj BMW, i jebi ga, pustim je unutra. Ma nisam ni došao do glavne ceste, a ova me već obuhvatila za kitu i prede mi na uho.

„Polako, srećo...", šištim kroz zube, pa malo podižem kukove i povlačim traperice kako bi plavuša mogla imati nesmetan pristup mojoj ajkuli.