BIZNISMENI #1 🔛 TARA & NENA

21. Kosta

Brutalno iskaljujem ljutnju čisteći Matein razjeban ivičnjak i žbunasto rastinje da ne bih koga počeo ujedati. Čujem kako Dora priča Karlu da su sve one odradile u firmi, jer smo mi skoro ceo dan prespavali!

„Gdje da ti stavim ovo?", Matea se stvori pored mene i maše nekim papirićima.

„Šta je to?", obrišem podlakticom znoj sa čela i piljim u nju.

„Vaši računi od kuće. Platila sam ih danas...", tiho kaže.

Otmem joj hartijice, pa sabiram... „Hiljadu evra, za štaaaa?", dreknem prema Karlu koji me izbečeno pogleda. „Troškovi kuće za jedan mesec!", mašem računima.

„Frende, nismo u Las Vegasu!", stiže on do mene u sedam koraka i uzima da gleda. „Struja... Voda... Porez... Auuuu!", pogleda me i beči se. „Znaš onu plažu ispod naše kuće što je bila prazna?"

„Ona privatna plaža?", setim se.

„Da! To je naša plažaaa!", otpuhne. „Mi smo mudonje koje imaju privatnu plažu!"

„Jovana i Josipa treba obesiti za primer ludih roditelja!", režim jer su nas zajebali i sa prokletom kućom!

„Ma, živa istina je onaj štos da se Srbin tri puta obraduje u životu!"

„Koji štos?", Karlo izdiže obrve i čeka.

„Srbin se tri puta obraduje u životu. Prvi put, kada se oženi, mada po meni tu sreće nema. Drugi put, kada mu žena rodi sina, ni u to ne verujem, mali sam ja da pravim decu. I, treći put kada mu umre otac. E sad, brate, u ovo treće verujem više od svega!!!"

„Da, da...", klima Karlo glavom. „Evo me, u tvom sam klubu! To treće ti je živa istina i kod nas!", ubedljivo kaže. „Tisuća eura, a ni ručak nismo skuhali! Zamisli još da imamo žene koje jašu štednjak i ostalo, pa dvije tisuće bi bile malo! A, da imamo i djecu, pa ne smijem ni zamisliti!!!"

„Ali zamisli da po dve hiljade evra dugujemo Teama", pokažem na cure koje nas streljaju pogledom.

„Odraditi ćemo, frende!", veselo klikne, pa ih pogleda. „Može u naturi?", pita ih.

„Ne... Ništa mi ne dugujete", Dora se nešto zabezeknula.

„Ni meni ne dugujete", Matea će gadljivo.

„Ma, daj bre, šta ste se pokočile!", prasnem. „Dobićete pare za dva dana! Tad nam ležu plate!"

„Vratit ćete kad budete imali", Matea pogleda u Doru. „Zaraditi ćemo vam mi plaće, samo vi opušteno to sređujte", pokaže na svoju ogradu.

„Neće nama žene zarađivati, pa makar...", i ne završim jer je neki sivonja legao na sirenu dok skreće u naše dvorište.

Gledamo u šlep kamiončić kako se parkira, a na njemu Krešin razjeban beli BMV X6, ili ono što je od njega ostalo...

„Aaaa, ahaaa, aaaaa, jaaaaaooooo!", Karlo se za glavu hvata i sve mislim kako će dobiti izliv krvi na mozak, pa mu priđem i stisnem ga za rame. „Frende, živ ti nisam!", zakuka dok dva momka izlaze iz kamiona i jedan sedne u polupanu bembaru pa je nežno spusti u dvorište, mahnu nam i odlaze.

Prilazimo bembari koja nijednog stakla ni fara nema, a parnica po beloj farbi ima...

„U, pičku materinu", tiho kažem, kad se crna Insignia parkira pred ulaz dvorišta i odvuče nam pažnju.

Izađe tatin sin, skida naočare i posmatra nas...

„Joj, majko sveta", prevrnem očima na gazdicu noćnog kluba. „Ooo, kud si poš'o sa rupom u glavi?", viknem mu.