BIZNISMENI #1 🔛 TARA & NENA

23. Kosta

           

Utorak nam se završio kako se završio... Niti smo šta popravili, niti smo mogli naći majstore po nekoj nama prihvatljivoj ceni da poprave kuću, a o našim polupanim vozilima ne smem ni da mislim... I, sve je to bila manja briga od brige gde su nam Tee završile sinoć. Jedino smo znali, dok pijemo jutarnju kafu, da nam Sisoje i Pipika još spavaju u kući.

„Filip Glavić...", izgovorim zamišljeno dok mu u mislima lomim kost po kost.

„Što sa njim?", Karlo srknu kafu i pogleda me.

„Guliću ga deo po deo dok od njega ne ostane samo glavić!"

„Tebi nije na taj način stalo do Matee, meni nije do Dorotee, pa zašto bismo oderali zaposlenike zbog njih?", ironično će magarčina.

„Tačno! Prokleto tačno!", vičem, jer me podseti da smo se brinuli za drugarice, a ne za ribe. ,,Jebat' ću mamu Vedranu zato što mi muva prijateljicu, i to najbolju prijateljicu!"

„Ja ću, frende, izrešetati Glavića, jer mi je frendicu zaveo na radnom mestu, a to je zabranjeno!"

„Misliš da ju je zaveo?", sve do ijedne crvene lampice mi se popale u glavi.

„U dva iza ponoći su se vratile kući!", vrisne. „Što su radili četiri sata? Što?"

„U dvaaaaa", zinem jer mi šlog preti.

„Da, u dva!", skoči na noge pa poravna belu košulju. „Ti si spavao kao klada, Lombardi je guzio Pipaču, a ja sam dežurao na balkonu!"

„Možda se ništa i nije desilo sa njima dvema", ustajem lagano, jer je vreme da krenemo. „Vidi, kod mene je tek oko tri iza ponoći počinjala akcija, muvanje i odvođenje, a one su se vratile u dva."

„Aha! Jedino što tada nas dvojica nismo imali posao i smenu od sedam ujutro, a Vedran i Filip rade kod nas."

,,Ili su radili kod nas", nakezim se.

„Ma, šupčinoooo!", zavrišti Karlo. „Ne smijemo im dati otkaz! Moramo ih držati na oku! Ako ih najurimo, tko će ih odlijepiti od naših... frendica!"

„Nema jebanja između zaposlenih u firmi i tačka!", viknem jer ukapiram da je Karlo u pravu.

„Što ćeš Vedranu reći za Doru, jer ona nije naša zaposlenica?"

„Reći ću mu da mi je sestra i da ću mu odseći muda ako joj se približi više od jednog metra!", saopštim kao brat, ali Karlov brat.

Nasmeje se moj Karlitos. „To mi se sviđa!"

„A, ti? Šta ćeš ti za Mateu?", pitam ga.

„Glavića ću obezglaviti jer je Matea naša tajnica i asistentica, i ima da se poštuje pravilo firme da nema jebavanja među zaposlenima!", viče kao pravi direktor, a ja se zadovoljno smeškam dok krećemo.

I, smeškao sam se dok nisam ugledao Cvrla...

„Moram nešto smisliti za auto jer će nas ovaj twingo ubiti", kukam dok se savijam i nekako sedam u malog crvenog.

„Parkirati ću se dva bloka prije firme da nas ne vide u čemu smo došli na posao", Karlo se mršti dok pali crvenu zverku koja preko šezdeset ne ide.

I, počnem da mozgam kako ćemo za naša vozila. Moj džip polupan kao stara kanta, a Karlov auto polupan kao nova kanta... I, sad... Zadatak glasi: Kako od dve kante napraviti jednu da valja, a ne potrošiti novce koje i nemamo! Pa, danas smo švorc, ali sutra će neke plate da legnu na račune... Onda se setim da smo u dugu 4000 evra ukupno, pa mi lađe tonu tom brzinom dok se treskam u Twingu i svako malo temenom udaram o krov.