BIZNISMENI #1 🔛 TARA & NENA

7. Kosta

Ni sam ne znam kako držim pravac pored Karla dok koračamo petim spratom firme, jer nam je noć bila dobra i malo je falilo da bude odlična! Da smo priveli cice, bila bi to odlična noć i ne bih završio pod jebenim krevetom. I, da me sad neko pita kako sam se zavukao pod krevet, ne bih mu znao odgovoriti.

„Dobro jutrooo", u duetu zacvrkući ženski glasovi.

Ukočim se iste sekunde i mahinalno ispružim ruku, tako da mi dlan završi na Karlovom tvrdom stomaku kako bih i njega zaustavio.

„Miran, frende", šapne i lagano mi skloni dlan. „Nemoj da i ove pomisle da smo homoseksualci", doda.

„O! Oho ho...", gledam u dve opake ribe kako stoje i smeškaju nam se. „Sekretarice, tajnice, naše cure?", pogledam u Karla.

„Prizovi se pameti, odmah!", zasikće, pa nastavi da korača. „Jutro, moje dame!", veselo će on njima.

A, nećeš Kreševiću! Nećeš, nećeš! More i ja im priđem, pa pružam dlan da se upoznamo, jer pojma nemam kako se zovu. Jeste sve o njima pisalo na CV-ju, ali nisam se time zamarao.

„Martina", crvenokosa će slatkasto i otpisujem je jer je Karlova.

„Barbara", riđokosa će mazno i TO JE TA! Moja SEKSTARICA!

„Martina, Vi ćete biti...", Karlo počne da sere.

„Maaa... ortak", tresnem Karlitosa po leđima. „Zašto se persiramo kad smo samo nas četvoro na petom spratu, je li tako?", pogledam i u cure koje crvene samo tako.

„Ne moramo se persirati.'", Martina će medeno, dok Karla skida pogledom. „Tajnice smo vam i ne smeta nam..."

„ETO!", pokažem na cure. „Naše tajnice", ponovim, jer me Karlo izbečeno gleda. „Pa, tajniceee", otegnem i klimam mu glavom, a on se mršti. „Tajnice čuvaju tajne! Niko ne mora znati da se ne persiramo kada smo sami", pojasnim malo.

Karlo prevrne očima i pogleda u svoju Crvenu tajnicu. „Donijeti ćete mi kavu", kaže joj i ode u svoju kancelariju.

„I, meni jedna, srce", nakezim se mojoj Riđoj, pa uletim u svoju kancelariju, pa iza ugla i nađem tajna vrata koja spajaju mene sa mojom poslovnom polovinom. Proletim i nađem mu se iza leđa. „Dobro bre, koji ti je?", pitam ga.

„O, jebem ti budalu!", uhvati se za srce dok skače iz fotelje. „Kako to ulećeš?", zasikće.

„Druže, imamo sekretarice, a ti tamo kenjaš li kenjaš", zarežim.

„Tko je jučer pričao da se voli potruditi oko djevojke?", zamlati rukom.

„Njih danas vodimo na ručak", kažem mu. „Moramo se bolje upoznati sa sekstaricama."

„Seks-tarice...?", razdvoji reč, pa se zasmeje. „Majke mi, jesi nedojeban!"

„Seks-tajnice", namignem mu.

„Bio si polu mrtav dok ih nisi ugledao, a onda si odjednom oživio", vikne. „Trebao sam te ostaviti ispod kreveta."

„Idem druže, jer će mi seks-kafica stići i ne želim to propustiti!", na peti se okrenem i zapalim u svoju kancelariju.

„Jebač!", čujem iza sebe, ali na marim. Brzo se vratim u svoju kancelariju, sednem za sto, još brže otvaram lap, pa hvatam i papire da Riđa misli kako sam opak, i... kuc-kuc-kuc- se čuje.

„Napred!", viknem.

„Evo kafica direktore", Riđa će umilno, a ja imena ne mogu da joj se setim. „Ovo je menadžer ostavio da pogledate", spusti neki katalog. „Ovo je šef transporta zamolio da odobrite", spusti i papire. „Zvao je gospodin Kolarev u vezi robe koja izgleda malo kasni iz Španjolske, a gospođa..."