BIZNISMENI #1 🔛 TARA & NENA

3. Kosta

,,Sjedajte tu!" Pokaza Josip rukom na stolice. „I, bez previše gluposti. Vrijeme je da saznate kako stvari stoje." Strogo dodaje dok ćućori sa mojim tatom.

Odmerim Karla dok sedamo i... pa, jebeni šmeker! Od žgolje dogurao do zgodnog tipa, ali kad vidim da nosi sive Lakostice, prevrnem očima, a onda ga pogledam ispod oka.

„Imaš problem?", pita me nadrkano.

„Da!", otresem. „Nešto smrdi", kažem mu i nakezim se.

„Manje otvaraj gubicu, pa neće smrdjeti.", hladno mi vrati magarac.

Suptilno mu pokažem srednjak i namignem, a on jezikom gura obraz i isto me napuši!!!

„MIR!", zagrme moj ćale, pa ga pogledam koji mu je kurac?

„Sad mi pričamo, a vi slušate!", Josip je još ljući od mog matorog. „Imali ste četiri godine fore da se sami pojavite ovdje i preuzmete posao. Pošto se to nije desilo, i pošto ste dvije iste barabe, idemo sve po kratkom postupku!"

„Šta?", Karlo zatrepće i mršti se.

„Zaveži!", Josip ga prostreli pogledom, a ja likujem.

„Jovane, hajd skrati, žuri mi se jer...", taman uhvatim zalet.

„Kosta da reč više nisam čuo!", opali moj matori šakom o sto tako jako da i Karlo i ja odskočimo.

„Koji kurac?", Karlo me izbečeno pogleda.

Odmahujem mu glavom jer pojma nemam šta nam je spičilo ćalce. „Poludeli", tiho mu dodam.

„Umuknite!", Josip drekne.

Ukočimo se, i ja, i šmekerčić. Ma, sedimo kao da nam je neko nabio po kolac u bulju.

„Izvolite ugovore 'gospodo'", Jovan stavi papire ispred nas dvojice, ali uopšte se ne trudimo da pogledamo šta piše. „Imate dve opcije!", naglasi moj matori i još podiže dva prsta kao da smo debili. „Prva je da preuzmete firmu i zarađujete za svoje cenjene guzice, a druge je da ove sekunde izađete bez ičega na ona vrata!", pokaza i gde su vrata.

„Daj, matori!", zabezeknem se.

„Striče Jovane, šta je Vama?", Karlo ga pita.

„Tišina!", nastavi Josip.

Ućutimo ponovo jer očigledno driblanje nije gotovo.

„Kao što je Jovan rekao, imate izbor", Josip se osmehne. „Ako potpišete ugovore možda od vas i bude nešto. Ako izaberete vrata, ostaje vam samo automobil i NIŠTA VIŠE!", naglasi. „Nema više novca, nemate krov nad glavama, pa se snalazite!" Pređe pogledom po nama. „Dakle?", pita.

Karlo i ja se pogledamo onako zblanuto, ali nijedan ne progovara, i nijedan ne uzima olovku da stavi potpis.

„Potpisujte ugovore ili izlazite na vrata i pasite travu pošto su vam obojici računi ugašeni!", Jovan vikne.

„Ma, ja bih ih obojicu sad istjerao!", Josip se iznervira. „Kako bi rekla tvoja Milica, nek' kopaju kanale!"

„Jebote...", Karlo otpuhne i pogledam ga.

„Strašno", kažem mu.

Jebi ga, nekad smo oba bili miljenici i mojima i njegovima, a sada... Prc!

„Pet...", Jovan poče odbrojavanje.

„Imate pet sekundi, momci", Josip se nasmeje. „Ili ste ostali sa vašim mezimcima pa glođite gume i farove!"

„Četiri!", Jovan se zlobno smeška.

„U, kurac!", grabim olovku.

„U, kurac krasni!", i Karlo zgrabi olovku.