BIZNISMENI #1 🔛 TARA & NENA

28. Karlo

Pizdarije se slažu jedna na drugu, a kad malo bolje promislim, mom Lakosti i meni se na svaku pizdariju slože još tri povrh...

Nije dosta što me Žaketa odvojila od Dorotee taman kad sam bio uvjeren da je stigao naš trenutak, nije dosta što nas onaj majmunčina želi sjebati i preuzeti naše direktorske stolice, nije dovoljno što mi je dan krenuo silaznom putanjom...

I kao šlag na kraju ovog dana, iz nosnica mi ne izlazi smrad one kokoške koja me počastila svojim izmetom. Sad, ne znam da li da se operem u onom Vanishu od kojeg mi je kosa izblijedila ili da kupim kiselinu pa se namočim u nju.

„Tako lako bih se navikla na život ovde, ali imam odličan posao." Zahihoće Dora i privuče moju pažnju.

„I ovdje ima dobrih poslova." Pepica joj se zavodljivo osmjehuje, pa kad još malo primakne stolicu do nje, nekako sam od volje da ga izbrišem iz knjige rođenih.

„Znam, znam", kimne ona par puta. „Možda kad bi postojao dobar razlog da ostanem...", ne dovrši rečenicu, već zagrize usnu, potom me iskosa pogleda.

Dočekam njen pogled podignutih obrva, jer, kako k vragu da znam jesam li ja taj razlog?

„Da ja nemam onu rospiju kod kuće, svaki bih mišić napeo da te osvojim!'' Usklikne Pepica.

Malo nakrivim glavu, malo stisnem šake, malo stegnem vilicu i malo progutam s mukom. Gleda on u nju kao u boginju. Hrci se cereka, a kradom škica prema Matei koja sjedi Kosti u krilu.

I svim se silama trudim obuzdati nagone da ne povučem silovito Doru k sebi, pa da kao i Kole seronjama dam do znanja kome ona pripada.

„Noć je prekrasna, na nebu zvijezde sijaju, muškarci se opijaju tebi u čast", zapjevuši idiot idiotski i još je proždire pogledom. „Ti si zanosna, tvoja ljepota opija, iz tebe noćas izbija ljubavna strast..."

„Oooo laskavče!" Pljesne Dora.

„Laskavac se glasa kao orangutan kad zove na parenje", promrmljam, ali nedovoljno tiho.

„Karlo, kompa, pa nećemo se vrijeđati!" Podiže mamlaz pivsku bocu da nazdravimo. „Ne pjevam lijepo, ali pjevam iz srca.''

„Pjevaš ko da ti se slon isprdio u oba uha!'' namignem mu, podižem čašu i ispijem sve do dna.

I tako dočekam večeru, pa iako se cijelo vrijeme rukama sudaram s Doroteom, nekako mi se čini da joj nisam dovoljno blizu, da nisam dovoljno blizu, pa da braća bez gaća shvate kako ni u najluđim snovima ne bih dozvolio da je jedan od njih dvojice dodirne.

„Nešto si mi tih", Dorotea položi dlan na moju podlakticu.

„Srećo moja, ako eksplodiram, netko će izgorjeti." Usiljeno se nasmijem, a usput streljam slatkorječivog mulca pogledom.

„Opusti se. Samo se malo šalimo'', zaigrano mi namigne.

„A da se ja i ti malo nasamo našalimo?'' Približim joj se licem. „Znaš onako kao jutros?''

„Oh, želiš li ti to Karlo Kreševiću opet Mateu u krevetu?'' Drsko podigne bradu.

,,Znaš ti dobro na koji dio ja mislim!''

„Umorna sam'', kaže, pa momentalno ustajem, shvaćajući da je to njen pristanak da odemo sami.

„Odosmo doma!'' Naglasim oduševljeno i još prstom pokazujem na našu kuću.

I Kole nešto drobi kako će ostati pomoći Matei, a ja povučem svoju dragu za ruku i pičim ka našem dvorištu.

„Polakše, Karlo. Gde ti se žuri?''