BIZNISMENI #1 🔛 TARA & NENA

15. Kosta

Silazim niz stepenice i kad čujem ženski glas, ubrzam. A, kad ugledam Doroteu, nasmejem se i odmah širim ruke. „Mala, jebote!", viknem od naleta sreće.

„O,ho!", Dorotea se zasmeje. „Vidi ti njega!", cikne, pa se zagrlimo kao rođeni brat i sestra. „Majčin sine u šta si se to uvalio?", ne prestaje da se smeje.

„U govna i to dovde!", prstima povučem po dnu brade.

„Uh, bre, Kosta", gadljivo otpuhne. „Reci mi ka..." Ali ortak uleće kao mlazni avion i prekida je.

„'Ajde, idemo ti pokazati novu sobu, šećeru!", Kreša zgrabio njen kofer, pa zgrabi i nju za ruku. „Sigurno si umorna od puta, sad će Kosta kavice skuhati", vuče on Doroteu, a ona ga samo gleda.

„Momak, lakše malo", izvuče svoj dlan iz njegovog. „Odnesi kofer u tu sobu, a posle ću videti gde je", odjeba ga hladno.

„Samo zato što sam kavalir prepustiti ću ti svoju sobu, jer ima pogled na more", ponosno će ludak.

„Onda, 'srećo' promeni i posteljinu", namigne mu.

„Sličim li ti ja na sobaricu?", Karlo se brecne.

„Ne", Dorotea prekrsti ruke ispod grudi i odmeri ga od glave do pete. „Ličiš mi na barabu kakvu svet nije video!", zasmeje se.

„Srećo, ja ću promijeniti posteljinu, a ti ćeš promijeniti mišljenje", zajedljivo doda dok odlazi sa koferom.

„Već menjam... mangup si Karlo, mangup samo takav!", kao će oduševljeno, da je ne poznajem sad bih pomislio da se zaljubila.

„Ona mene zajebava!?", Kreša me pogleda.

„Aham...", klimam mu i glavom. „Uspori, smanji gas, jer ako ti otkažu kočnice svi ćemo izginuti!", kažem mu.

„A, čuj tooo!", Karlo će zabavljeno. „Mala je opasna i zvat' ćemo je opasnica!"

„Karlo...", Dorotea mu lagano priđe i stane tik ispred njega. „Hajde da se dogovorimo nešto zarad mira u kući", kao mu skine neku trunku sa ramena. „Nemoj me 'srećo' muvati i sve će biti u redu."

Karlo je gleda jedan trenutak, onda glavu malo spusti i primakne do njenog uha. „Nikada nisam bio poslušan dečko...", hladno joj lizne uvo.

„Neee!", ciknem budali od čoveka.

„AAAAAAAAAAAAAAA!", urla Karlo, a Dorotea mu stegla jaja i ne pušta.

„Mudonja mi je preko glave!", vikne i pusti ga. „Sad lepo idi kud si pošao!"

„Točno nisi normalnaaa!", dere se kao lud. „Kosta, jebote!!!"

„Rek'o sam ti da je luda! Lepo sam ti rekao da se sa njom ne kačiš!", zarežim konjini.

„Nisi mi rekao da je ovoliko luda!", zakuka.

„Pošto smo se upoznali, je li sad jasnije koliko umem biti luda?", pita ga.

„Je! Je!", jadni Karlo krene na sprat opipavajući ajkulu. „No, nismo ti i ja još završili, tek smo počeli", mrmlja, ali ga čujemo. „Znam i ja biti LUD!", vikne da ga čujemo.

„Kuvam kafeee!", viknem u totlanoj ludnici i bacim se na posao.

Pričam sa Dorom o njenom poslu i ostajem bez teksta koliko radi i šta sve radi, zapravo koliko se trudi da opravda poziciju koju su joj poverili. U tom nam se pridruži Karlo, sav picnut i sedne za sto. Zvono na vratima se oglasi i nas dvojica se pogledamo.

„Frende, sad idi ti otvoriti vrata", kaže mi.

„Dobro", ustanem i pogledam ih. „Ti je ne provociraj, a ti mala drži ruke sebi", kažem im ko deci.