BIZNISMENI #1 🔛 TARA & NENA

20. Karlo

Pet sati! Pet sati popodne je otkucalo, a moj prijatelj Kosta Kecarević i ja tek smo se spustili u prizemlje.

Nelagodna se tišina nastanila u naš dom, a još nelagodnija bol se nastanila u moje biće. Sjedimo tako nas dvojica u tišini sa loncem kave ispred sebe i samo se pogledavamo.

„Strah me i da pitam!", tiho kaže.

„I, nemoj!", vrisnem. „I, nemoj!!! Znači, nisam sanjao akcijski triler?"

„Mislim da nisi! Pre bih to nazvao horor parodijom", polako odmahuje glavom. „Kad smo mi došli kući?"

Slegnem ramenima, jer pojma nemam. Znam samo da...

„Kosta!!!", hvatam se za glavu.

„Majko mila i jedina!", hvata se i on.

Iznenada, preplavi nas jebački adrenalin i skoro na glavu izlećemo u dvorište!

„Aaaaaa!!!!", skviči Kole, pa prekrije lice dlanovima.

„Nismo! Nismo!", šaram pogledom i ne znam da li da plačem ili se grohotom smijem. „Imaš pravo na posljednju želju! Hoćemo li se utopiti u bazenu ili napokon objesiti?"

„Karlo, idemo svako u svoju sobu da plačemo ili ćemo zajedno da kukamo nad sudbinom?"

„Mislim da bismo najprije trebali sklopiti noćašnji maraton!", kažem, jer sve mi je u nekoj magli, a na bljeskove mi se javljaju slike, jebene slike kojih se zapravo ne želim nikada sjetiti.

...

Počelo je s golim kurčevima, nastavilo se s našim starcima, pa malo Tee koje nam sjedaju na muku i onda lom... Doslovan LOM! Mila majčice... Sve jasno vidim...

„Idemo i mi u grad!", najavi Kosta, nakon što završi seksi pjesma.

„I, idemo! Noć je još mlada!", gledam na sat. „Ako one mogu bez nas u provod, mi možemo još bolje bez njih!", već sam na pola stepenica prema katu.

Rekordno se spremimo, jurimo u dvorište, u auto, pa pravac glavni klub u gradu.

„I, ne može nam ni'ko ništa, jači smo od sudbine!", ma baš sam nabrijan.

„Mogu samo da nam puše, oni što nas ne voleeeeeeeeee!!!!", nastavlja Kole.

Sve je krenulo s pjesmom! Aha! Zapravo s pjesmama koje dušu lome! Nakon toga, birali smo... Birali smo najbolje ribe u klubu i pozivali ih u naš separe! I, da smo jurili maraton, ni pola ih ne bismo stigli kresnuti koliko ih je bilo. I, sve su bile cvrkutave i vesele, i zabavne, i jaoooo, kakva noć, a mi glavni! I, tako smo mi bili glavne pijane guzice, ali bilo nam je vrhunski, sve na nivou, sve glatko, dok nije prestalo biti.

E, onda se desila pizdarija, jer zašto ne! Napeo se Kosta ko puška na tamnoputu tigricu, a mene je zapala njena prijateljica. O, da, da... Bile su one koje su se za mrvicu isticale u masi. Ili da ih jebemo, ili da odjebemo...

Znao sam ja da takve jašu samo visokofinancijske kurčeve, ali kad se malo zbrojim, mi i imamo visokofinancijske kite, samo što još te pare nismo onjušili.

„Sad ćemo mi orgijati! Ima da krešemo i kecamo dok zora ne svane!", odlučno mi naglasi Kosta. „I, nek one Tee crknu od ljubomore! Ima da ih izbacimo iz sistema još noćas!"

„Ooooo i hoćemo!", ma odmah se složim. „Ne vadim ga, dok ne zaboravim tko je Dorotea!"

Ali... Da ne bi bilo jednostavno, upravo su te dvije kurcojahačice bile usko povezane s vlasnikom kluba. Jedna zaručnica, druga sestra, a lake ribe, ma ko srdelice, pa krene veselo veče'...