BIZNISMENI #1 🔛 TARA & NENA

5. Kosta

Do kraja našeg zajedničkog prvog dana ništa se, ni pametno, ni normalno, nije dešavalo. Imali smo salate i Anđelku koja se nije micala sa svog mesta, tačno da čovek pomisli kako imamo prepariranu kokoš.

Želudci su nam odzvanjali, iako smo na svakih sat jeli salatu... I, sve nešto mislim da zelenu salatu nakon današnjeg dana više ni na slici neću želeti da vidim, a kamoli u tanjiru.

Treba li da vam kažem da smo Jovana i Josipa nabili na trista krasnih kuraca? Ne samo zbog života koje su nam unakazili, već i što smo oba propustili sjajne žurke!!! Mislim da ne treba dalje ništa da objašnjavam...

*****************

Zvuk alarma mi udara tačno u mali mozak, a ja nabijam glavu u jastuk i sikćem... Režim, pa skočim iz kreveta da dohvatim prokleti telefon. I, Božeeee, u ovo doba sam do pre dva dana odlazio u krevet, a sada ustajem.

„Ovo je jebeni prokleti pakao!", dreknem, pa odem na tuširanje.

Kada izađem sveže okupan, u svom garderoberu zateknem Karla kako prebira po mojoj garderobi koju sam juče SAM pakovao!

„Šta radiš, kog vraga?", zabrundam dok hvatam belu košulju.

„Pa, mogu ja i u gaćama u firmu?", promuklo pita i trlja oči.

„Uzimaj šta ti paše", odmahnem glavom i biram farmerke.

Oblačim se ja i kad pogledam, Karlo uzeo istu kombinaciju.

„Sva sreća da imaš kolekciju bijelih košulja", zajedljivo kaže.

„Sreća tvoja što si građen k'o i ja!", pljesnem ga po ramenu i krenem u prizemlje.

„Zgodniji sam od tebeeee!", čujem kretena.

Silazim niz stepenice, prilično sam nadrkan jer je jutro, a ja i jutro nismo baš bili u ljubavi i dok mislim kako ću se navići na ovo ustajanje ulazim u kuhinju...

„A, joj...", za glavu se uhvatim. „KARLOOOOO!", vrištim.

„Šta jeeee?", čujem ga kako trči i urla. „Nisu nam valjda maznuli aute?" Stiže do mene i koči. „Točno mi dođe da se sad momentalno ubijem!"

„Anđelka, gde si, majku ti jebem!", gledam gde je luda kokoš, jer nam je usrala celu kuhinju.

„Ovo je gore od minskog polja!", Karlo me pogleda. „Udavit' ću je!", vrisne.

„Šta udaviti?", ruknem besan „Kad je uhvatim glavu ću da joj otkinem!", krenem pazeći da ne ugazim u govanca.

Veseli Karlo kao balerina na prstima hoda sa druge strane otoka. „Aaa, tuuuu siiiii!", vikne.

Dok se ja okrenem, Anđelka kokodače i leti pravo na mene. Ma, leti kao jebena tomahavka!

„A, moja siiii!", viknem i uhvatim pernato kokodakalo!

Ma, u pet koraka stižem da otvorim balkonska vrata i bacam Anđelku da joj stvarno glavu ne bih otkinuo.

„Pa, paziiii! Paziii! NEEEE!", čujem Karla. „Kostaaa, jeboteeee!", otegne dok Anđelka leti i sve ti jebem upadne u bazen. „Nisi je bolje mogao baciti!", otrese.

„E, jebi ga...", gledam u ludu kokoš kako kreči i mlati krilima, voda pršti kao da imamo gliser u bazenu i sposobna Anđelka se dokopa ivice i izađe iz bazena. Otrese se, pogleda u nas i krete da šeta po dvorištu...

„Neka je tamo!", Karlo kaže. „Ja ću skuhat kavu, a ti...", počeše se po lepoj glavi.

„A, ja da čistim govna, jel'?"