BIZNISMENI #1 🔛 TARA & NENA

18. Karlo

           

Krenemo moj frend Kole i ja sami do plaže, jer seksi vagine trebaju vremena da se spreme. Pa, jebi ga i ženska posla, zato uvijek kasne.

I, nepuna četiri tjedna čekamo kad će nam naš način života doći glave, a sad pomalo uviđam da se to upravo dešava. Sustiže nas ko mlazni avion!

Posao i privatni život konstantno rade  preokret, pa kad nam ide na jednom polju, ono drugo polje kiksa i to vraški. A, sada pati naš privatni život i veća mi je muka... Počelo mi se dešavati ono što sam prezirao i cijelog života izbjegavao. I, to puta dva, jebote!!!!! Na tren si dozvolim pomisliti da me šiba ljubomora ali ta riječ jednostavno ne postoji u mom riječniku, kao uostalom ni riječ veza. Ma, sav se stresem na pomisao.

Rijetko, ma skoro nikada nije mi se desilo da me neka djevojka uporno odbija, pa još i pokazuje koliko nije zainteresirana. Sada, kada se desilo, ja ne mogu dalje od nje. Hoću nju, nju i nju. Žaklina mi je napeta do bola, ali Dorotea je neka druga priča. I više ne znam šta da mislim...

„Kole, koliko se tebi sviđa Matea?", bubnem.

Malo me iskosa pogledava, uzdahne, pa se naceri. „Dovoljno!"

„Dovoljno, kao kresnuo bih je? Dovoljno kao kresnuo bih je opet? Ili dovoljno kao kresao bih je do kraja života?"

Podigne naočale na vrh glave, malo zastane i škilji prema meni.

„Samo pitam... Onako...", slegnem ramenom i pičim dalje uskom cesticom.

„Mmmmm... Do kraja života? Jesi li ti normalan? Ko bi bio s jednom ženom do kraja života", vikne.

„Netko tko se zaljubi u tu ženu", marširam ja ispred njega dva koraka. „Valjda!" nadodam. „Na primjer Josip i Jovan. Oni su primjer muškaraca koji imaju jednu ženu."

„Ne tuci u stranu, života ti! Nisi se valjda zatreskao u... u... u koga, jebote? Žaketu ili Doru?"

„Nisam se zatreskao, samo pitam!", i poludim što sam ga uopće pitao nešto takvo.

„Dobro...", polako rastegne. „Recimo da biram odgovor broj dva. Kresnuo bih je par puta, jer mi je baš seksi."

„To sam i ja mislio", potvrdim, razmišljajući kako mi definitivno ne bi s Doroteom jednom bilo dovoljno.

„Šta si mislio? Kresnuti Mateu par puta?", zaurla na mene.

„Ne diram ti u Mateu. Pričam o... Ma, zaboravi da sam išta spominjao!", i taman pokraj nas projure dvije sisure samo takve.

Sreća naša i bog blagoslovio onoga tko je izmislio sunčane naočale, pa možemo piljiti koliko nas volja.

Kako šljapkamo prema plaži, tako susrećemo sve više i više naroda. Očekivao sam gužvu, ali na moje iznenađenje, uvala na koju smo stigli, brojala je svega dva mlada para s djecom, i tri grupice djevojaka, jer susjedna i puno veća uvala do ove, bila je glavna plaža i glavno okupljalište mase.

Stojimo na vrhu stepenica i gledamo u bijelu tablu na kojoj velikim slovima stoji ispisano ''PRIVATNA PLAŽA''. E, pa jebi ga... Moraš biti baš mudonja da zakupiš čitavu plažu za sebe.

„Onda da odemo tamo?", Kosta prstom pokazuje put ka gradskoj plaži. „Neću da nas teraju k'o neke balavce."

„Pretpostavljam da i ovi zadiru u nečiju privatnost, pa što ne bismo i mi?", krenem se spuštati, jer sva ona gomila na drugoj plaži stvara buku koju sada ne mogu slušati.

Malo mira i tišine nije na odmet, zato uredno siđem na plažicu, pa zadovoljno uzdahnem.

„Izgleda da smo prvi stigli", kaže Kosta, baci ručnik na sitan pijesak i sjedne.