BIZNISMENI #1 🔛 TARA & NENA

19. Kosta

Vrisak alarma me budi, a ja kako otvorim oči setim se da je nedelja ostala iza nas.

Pipikino kreštanje i karijes, Sisojev kurčić, jebeni ogroman flamingo, moja i frendova bolna kita, i dve Tee koje nam jebu majku uzduž i popreko. Još mogu videti kako ližu onaj sladoled meni pred očima, pa odmah poželim zapaliti cigaretu i trovati se nikotinom...

„Idemo frende, idemooo!", ispade Karlo iz mog kupatila. „Cure su spremne, skuhale su kavu i..."

„I, samo me zaobiđi!", dreknem besan dok opipavam jutarnju erekciju.

„Au... Nemoj Kole i ti ko Talijan. Idi u kupaonu i riješi se napetosti!", skviči magarčina.

„Idem prečicom u pakao!", režim dok skačem iz kreveta jer mi drkanje ne gine! „Drkaj pre spavanja, drkaj kad se probudiš, drkaj u moru da niko ne vidi i samo drkaj pobesnelog Radojicu!", grdim li grdim.

„Frende i ja sam jučer u moru... da nitko ne vidi", nakezi mi se ludak. „Ako ti je za utjehu", doda dok unazad korača u garderober.

„Ništa mi nije za utehu, ništa!!!", dreknem.

„Misli na babu i umjetno zubalo!", vikne.

„Misli na babu, misli na Sisojev kurčić, misli na usadno zubalo, misli na Pipikine kvarne zube... Joj, jebem ti život!", derem se kao lud, dok stajem pod tuš jer je Radojica postao imun na sve grozne misli.

Dvadeset minuta kasnije opušten silazim niz stepenice, idem i pravo u trpezariju...

„Opaaa", zinem na Mateu u uskoj suknji do kolena, beloj košulji i kosi začešljanoj u nisku punđu koju bih tako raspustio, pa joj dugme po dugme košulje otkopčavao, onda prstima klizio po njenoj blago preplanuloj koži...

„Kosta, bre!", prekine me Dorotea. „Gde ćeš takav?", odmeri me celog.

„Na posao", kažem izgubljen.

„Posao?", pogleda i u Karla. „Vi tako idete na posao? Uske bele košulje, fensi farmerke i patikice na stopalima, stvarno nemam reči!", vikne. „Halo, dva direktora ozbiljne firme pošli na posao kao da su vlasnici bordela, a ne šiping firme!"

Gledam u Karla koji se beči i guta cigle kao i ja.

„Oh, ne zamjeri im...", Matea će slatko. „Nema sirotinja za odijelo", kaže joj. „Nisu oni navikli preživjeti mjesec sa po tisuću eura."

„Joj, jebem ti...", Dora oštro izdahne i sedne za sto dlanom prekrivajući oči.

„Šećeru, nije smak sveta, u četvrtak nam sjedaju plaće i biti će za odjela, ma biti će..."

„Karlo, molim te", procedi kao jasan znak da joj ne šetamo po živcima.

„A, i ti ćeš sa nama?", pitam drugaricu.

„Naravno da hoću. Želim upoznati firmu, videti kako radite i poslujete", ozbiljno će.

„O, pa... dobroooo", otegnem i nekako se nakezim.

„Ja ću te upoznati sa poslovanjem!", Karlo će srećno.

„Jedva čekam!", ispali ona.

„Idemo!", Matea skoči na noge.

„Kuda bre? Ni kafu nisam popio!", viknem.

„Nitko ti nije kriv što kasniš", pogleda na sat. „Neću kasniti na posao zbog tebe", hladno će.

„Halo, ja sam ti direktor!", pojasnim malo.

„Radno vrijeme je od sedam i boook!", mahne rukicom, uzima tašnu i kreće.