Djevojka sa krilima |✓

30. dio

"Wow."

Dame i gospodo, Jake Štogodmujevećprezime je po prvi put od dana kad je naučio govoriti bez riječi.

Kao što su i ostali.

"Znači..praktički imamo nekog iznutra, zar ne?" Emma je pitala.

Emma se vratila malo nakon što sam ja otišla spavati. I od onda se svi ponašaju kao da se praktički ništa nije dogodilo.

Ali se vidi nekakva grimasa, pogotovo na Jakeu kad pogledamo u nju.

"Čini se." Rekla sam i ispuhala zrak.

"I veli da je u rodu s tobom?" Jay je pitao. "Wow. Čini se da sad znamo od kud ti krila."

"Da." Kimnula sam. "I to."

"Ali zašto su bjela?" Liam je pitao, po izgledu sam sebe.

"Tko zna." Mia je rekla umjesto mene.

"Znači." Jake je pauzirao. "Ti jesi jedna od njih. Samo..drugačija? Ovo je previše za moj mozak."

S tim Jake je ustao s poda gdje smo svi bili u krugu i bacio se na krevet.

Stresla sam glavom i vratila pogled na ostale na podu.

"I šta sad?" Pitala sam.

"Neznam. Moramo razgovarati s Majom." Liam je rekao i uzeo pismo. "Leah idemo. Siguran sam da će htjeti razgovarati i s tobom."

Kimnula sam i ustala.

"Bok ljudi. Donesite čokoladu kad se vratite." Čula sam Jakea iza nas. Liam je okrenuo očima i zatvorio vrata.

"Iiii.." rekla sam I pogledala ga. "Kako ste ti i Jake postali ono, naj prijatelji?" Pitala sam. Zanimalo me kako su dvije najrazličitije osobe postale tako dobri prijatelji.

"Rađe se nebi prisjetio tog nesretnog dana." Rekao je ne pogledavši me. Osmjeh mi je pao s lica.

Počela sam se udarati po trbuhu. Glupi. Leptirići. I. Ta. Sranja.

I naravno to je Liam morao primjetiti.

"Zašto se lupaš po trbuhu?" Pogledao me ko luđaka.

Prestala sam se lupati. Ah sranje. Shit shat shut.

"Uh..boli me trbuh malo. Pa ono, pokušavam napraviti da više ne boli." Rekla sam brzo i dodala osmjeh na kraju.

"I misliš da će lupanje pomoći?"

Pauzirala sam.

"Masirala sam ga."

Dao mi je pogled 'wtf' te nastavio hodati. Ostatak puta nismo ništa pričali na svu sreću. Netreba mi da ispadnem još veći idiot nego jesam.

Kako smo hodali zgradom većina ljudi se bavila svojim poslom. Odahnula sam kad više gotovo niko me nije pogledavao. Kako smo hodali pogledala sam na jedan od satova na zidu. Bilo je skoro pet.

Ispunio me zamoran osjećaj kad sam shvatila da ćemo uskoro opet trenirati.

Zašto?!

Kad smo došli do ureda Liam je pokucao. Pričekao je par sekundi prije nego je ušao.

"Liam? I Leah. Što vi radite ovdje?" Maja je pitala i pogledala nas. Liam je ušao onako elegantno i sjeo na stolicu na drugoj strani stola. Ja sam se nespretno dogegala za njim.

"Imamo nešto važno." Liam je započeo i umjesto da je rekao išta drugo samo joj je dao papir s porukom.

Maja ga je uzela u ruke i počela čitati.

Kako ga je čitala ja sam se počela fidlati s rukama nervozno. Liam je imao ravnu facu i samo gledao u Maju.

"Wow." Maja je napokon progovorila. Stavila je papir polagano na stol i pogledala nas. "Od kud vam ovo?"

"Uh.." započela sam nervozno. "Našla sam na svom krevetu to pismo. Kad sam došla doma s vježbanja."

Maja mi je dala dug pogled. Na kraju je ispustila nekakav zvuk i kimnula. "Dobro."

Bila sam zbunjena. Što je dobro?

"Dakle jedan od njih je na našoj strani. Naravno ako je jedan od onih glupih miniona bez mozga onda ovo ništa ne vrijedi. Ali sumnjam jer prema tome kako je pismo napisano očito je riječ o nekom s nekim većim značajem." Nakon toga je pauzirala i uzela pismo u ruke pažljivo. Preklopila ga je i stavila u ladicu svog stola. 

"Naravno, primjetila sam da u tom pismo piše nešto zanimljivo. Ali ne neočekivano." Maja je rekla i pogledala me. "Znaš na što mislim."

Kimnula sam.

"Mogu nešto zatražiti od tebe?" Pitala me.

Kimnula sam. Opet.

"Pero. Jedno pero. Da usporedimo DNK." Objasnila je.

"Može." Slegnula sam ramenima. I ja sam bila znatiželjna oko toga. "Samo nemam sad majcu s otvorenim leđima." Rekla sam.

"Danas se vraćaš tu zar ne? Za vježbanje sposobnosti?" Maja je pitala te sam kimnula, opet.

"Možeš onda. Sumnjam da netrebaš vježbati let."

Ouch.

"Može. Budem navratila onda." Rekla sam na što je Maja poprimila zadovoljan izraz lica.

"Dobro. Ako je to sve možete ići. Ionako ste me prekinuli u nečem." Rekla je te je mahnula dlanom prema nama, gestirajući nam da odemo.

Zajedno sa Liamom sam ustala s stolice i krenula prema vratima.

"Još nešto." Njen glas nas je zaustavio. "Ako kojim slučajem dobiješ još pisama znaj da očekujem da mi ih prijavite."

Oboje smo kimnuli.

Maja je još jednom napravila pokret dlanom te smo otišli van.