Do poslednjeg daha

3

Prevrnula sam ponovo sestrin stan, tri sata sam tražila dokaz Maksima Starka u njenom životu i nisam ga pronašla. Već počinjem da ludim ali podsećam se na sastanak a ne znam gde je taj restoran ili šta već.

Spremim se na brzinu i pronađem restoran Laso. Dobro, vreme je za prekid, nadam se da gospodin Stark nije osvetoljubiv.

Stižem na vreme i domaćica me uputi. Ugledala sam Maksima Starka i krenula ka njemu. Džentlmenski ustaje i izvlači mi stolicu.

- Hvala.

- Nema na čemu.

Konobar nam je uzeo narudžbine i povukao se.

- Kako ti je prošao vikend? – pita me.

- Dobro, tvoj?

- Radno, znaš već.

Dođavola o čemu da razgovaram sa njim? Jedva ga poznajem. Sastanak.

- Znači tvoj otac se povlači.

- Da. Vreme je da uživa u onome što je stekao.

- Sigurno je ponosan na vas.

- Misliš?

- Radite u njegovoj firmi svi očevi žele to.

- Da, oduvek je želeo da radimo zajedno.

Primećujem da govori bez emocija, ništa.

Ne znam zašto sam okrenula glavu ali dobro je što jesam jer sam ugledala poznato lice, detektiv Spot. Gledao je u mene kao da razmišlja odakle me poznaje. I prepoznao me je. Sranje, sranje. Detektiv ustaje i kreće ka meni. Ne, ne i ne.

- Izvini me, odmah se vraćam – obratim se Maksu i uzmem svoju torbu.

Hodam ka detektivu odlučno, on se mršti.

- Za mnom – prođem pored njega i molim se u sebi da me posluša.

. . .

Ugledala sam detektiva i odahnula.

- Gospođice Wotson, Elli Wotson – zaključio je.

- Detektive.

- Mislio sam da vidim duha.

- Pa . . . nisam duh.

- Šta radite gospođice Wotson? I zašto izgledate kao vaša pokojna sestra?

- Preuzela sam njen identitet – priznam.

- Molim? To je protiv zakona.

- Moja sestra se nije ubila i definitivno nije ubila dete u svom stomaku.

- Dokazi govore suprotno.

- Dokazi nisu poznavali moju sestru. Vidite, ne tražim ništa od vas, neću nikog povrediti samo moram da saznam šta se dogodilo mojoj sestri.

- Ubila se. Znam koz šta prolazite.

- Nije! Znam da nije – uporna sam.

- Gospođice Wotson . . .

- Molim vas detektive Spot nemojte. Alli je bila sve što sam imala i ona me nikad ne bi ostavila samu. Vidite - izvučem svoj medaljon i pokažem mu sliku nas dve

- Do poslednjeg daha – pročitao je posvetu.

- Tako je.

- Praviću se da vas nisam video ali . . . očekujem izveštaj – pruža mi svoju karticu.