Do poslednjeg daha

4

Spavala sam jedva tri sata. Nakon što sam ostavila Maksima u restoranu morala sam da odem  do Hane, krizirala je i bila sam joj potrebna. Mrzim kad odvikavam pacijente na suvo ali ponekad nemam mogućnost izbora.

Nakon što je Hana zaspala vratila sam se u sestrin stan i proverila svoj telefon. Svi moji prijatelji misle da sam na odmoru, i nagovestila sam da ću isključiti telefon, moram skroz da budem usredsređena na život moje sestre. Ali savladale su me emocije jer sam shvatila da nisam imala vremena da je oplačem kako treba, odmah sam se upustila u ovaj poduhvat tražanje ubice. Da, noć je bila duga.

Prateći rutinu od prethodnog dana, javljam se čuvar zgrade Stark kompanije i krećem ka liftu. Nije bilo nikoga osim mene ali na trećem spratu ugledala sam onog tipa od juče, Greg beše.

Ušao je i čim su se vrata zatvorila zgrabio me i zalepio usne za moje.

- Ma šta . . . – odgurnem ga iz sve snage ali on ne reaguje.

- Prestani! – viknem i opalim mu šamar.

Uhvatio se za obraz kao da ne veruje da sam ovo uradila.

- Zašto si . . . .

- Oženjen si – setim se te informacije.

Pritisnuo je dugme i zaustavio lift.

- Alli koliko puta moram da ti kažem da ne volim Gledis, ostaviću je samo mi treba vremena – umiljava mi se ali ja podižem ruku. Ne mogu verovati da je moja sestra pala na ovo. Dođavola Alli.

- Žao mi je ali donela sam odluku, među nama ne može biti ničeg.

- Alli . . . medena . . . znaš koliko te volim.

- Da me voliš naša veza ne bi bila tajna.

- Ali koliko puta ti . . .

- Ne želim da slušam – okrenem se i ponovo pokrenem lift.

- Predomislićeš se, uvek se predomisliš, mi ne možemo jedno bez drugog – kaže samouvereno.

- Ne ovaj put – izađem iz lifta ostavljajući gada iza sebe

Jao Alli šta si radila? I ko je bio otac tvoje bebe? Ovaj tip ili Maksim? Šta ako je jedan saznao za dugog i zato te ubio? Ili ljubomorna žena ovog Grega? Isuse, šta sve neću saznati.

- Opa - neko izusti nakon što ga udarim.

- Izvinjavam se ne gledam kuda idem – podignem glavu i ugledam Maksima Starka.

- U redu je – sklanja ruke sa mojih nadlaktica.

- Sve u redu? – ponovo taj sveznajući pogled. Biće bolje da se držim što dalje od ovog lika.

- Da – nasmešim se.

- Prijatno.

- Prijatno.

. . .

Ulazim u kancelariju i vadim telefon. Vidim poruku sa nepoznatog broja.

Pozovi me kad vidiš poruku. Detektiv Hari Spot.

Ne razmišlajm već odmah pritiskam slušalicu.

- Gospođice Wotson.

- Detektive.

- Moramo da razgovaramo.

- O čemu?

- O tvojoj sestri, šta kažeš u jedan?