Do poslednjeg daha

12

- Jeste li se zabavili?

Okrenem se i ugledam Elli.

- Jesmo.

- Još si tu? – smeška mi se.

- Psihopate i hiperaktivna deca me neće oterati – ustanem.

- Jesi li ozbiljno mislio ono za teren? – pita me Neimar.

- Nego šta, sutra ću se pobrinuti za to.

- Kakav teren? – pita Elli.

- Maksim nam je obećao pravi teren za fudbal – Mesi joj objšnjava.

- To je jako lepo od njega.

Slegenem ramenima, nije to ništa.

- Gladan? - pita me.

- Napokon, pomislio sam da hrana ne postoji u tvom danu.

- Postoji. Vidimo se deco.

Pozdravili smo se sa klincima i krenuli u restoran.

. . .

Posmatram olupinu od restorna u koji me je dovela. Očigledno se ovde nešto renovira ali ipak je jadan. Možda ona ne zarađuje puno, mada gledajući njenu garderobu, sat i torbu ne bih rekao to.

- Doktorka – izlazi neki rmpalija sav istetoviran i grli je. Hm.

- Bart kako si?

- Nikad bolje.

- Jesam li ja to čuo doktorka? – pojavljuje se još jedan rmpalija isto istetoviran, jebote blizanci. Koliki su . . .

- Barni – zarlila je i njega.

- Čuli smo za Alli – rekao je nežno a ona je klimnula glavom.

- Momci ovo je Maksim Stark moj prijatelj, dovela sam ga da proba vaša pileća krilca, Maksime ovo su Bart i Barni.

- Bivši zatvorenici i uspešno rehabilitovani od stane ove cure – onaj prvi mi pruža ruku. Kakav stisak, ja sam veliki čovek ali ovi su zajebani.

- Drago mi je.

- Smestite se, stiže klopa.

- U redu.

. . .

- Znači družiš se sa bivšim zatvorenicima – zaključim. Ne znam šta da mislim o ovome.

- Nisu oni loši samo im je bio potreban neko ko će im pokazati pravi put. Stvarno se trude – osvrnula se oko sebe.

- Bolje nego zatvor.

- Kuvaju bogovski, ne obraćaj pažnju na enterijer.

- Pokušaću.

- Kakve obaveze imamo nakon ručka?

- Idem u ordinaciju, imam nekoliko terapija. Ovi klijenti plaćaju i neće im biti drago da i ti sediš tamo, zato . . . slobodan si.

- A ne, posle ćeš reći da nisam izdržao ni dan sa tobom. Želim pošteno da osvojim nagradu – čak sam i telefon isključio.

- Bće ti dosadno, završavam u osam, onda mi se možeš pridružiti.

- Može – taman mogu da isplaniram veče.

- Da li radiš vikend?

- Subotu ukoliko moram ali izbegavam, tokom radne nedelje radim po ceo dan, vikend je uglavnom bio rezervisan za moju sestru.