Do poslednjeg daha

27

Maksim

Na brzinu sam osmislio ovaj plan, cveće, večera i vino, nadam se da će joj se dopasti i da će pristati da postane moje žena.

Stigla je kasnije nego što sam očekivao i iznenadila se kada je ugledala postavljen sto.

- Šta je ovo?

- Naše veče, sedi.

Oprezna je, znam da je umorna i da je imala naporan dan ali želim da poslednji datum u mesecu za nju predstavlja nešto drugo, ne razgovor sa psihopatom već početak nečeg novog.

- Vino?

- Da, hvala. Jesi li sam . . .

- Da, naručio sam večeru ali postavio sam sto.

- Izgleda prelepo – pohvalila me je.

- Znam. Želim da obeležimo ovaj dan nečim značajnim – izvadio sam kutiju sa prstenom i njen pogled mi se nije dopao.

- Molim te, nemoj.

- Šta?

- Nemoj da postaviš pitanje.

- Elliu redu je, ne moramo odmah obaviti ovo ali želim da znaš kako stoje stvari.

- Mi ne možemo . . . ja . . . – zastala je i zaćutala.

- Ne mogu da se udam za tebe.

E ovo nisam očekivao.

- Ti si predložila brak – podsetim je.

- Da, ranije.

- Šta se promenilo?

- Ja. Žao mi je ali ovo neće ići – ustala je ostavila me sa neizrečenim pitanjem.

Vrtim kutiju sa prstenom u ruci dok razmišljam. Glava me boli od pitanja koja imam i bojim se da odem kod njem jer ću izgubiti kontrolu i povrediću je, kad sam besan ne vodim računa o tome šta govorim, porodična crta, zato sam dao sebi vreme da se smirim.

. . .

Nakon što sam utvrdio da sam miran krenuo sam ka spavaćoj sobi, zatičem je na krevetu sa glavom u jastuku. Nešto je izjeda a to nešto izjeda i mene. Gde je nestala ona žena koja mi je naredila da je oženim?

- Elli znam da nešto nije u redu. Zašto ne razgovaraš sa mnom? – dodirnem je po ramenu. Okrenula se i video sam da je plakala, oči su joj toliko krvave da sam se na trenutak uplašio.

- Razgovaraj sa mnom.

- Volim te, ne želim da te izgubim.

- Volim i ja tebe, dozvoli mi da ti pomognem.

- Ti zaslužuješ da budeš srećan, divan si čovek i imaš toliko toga da pružiš.

- Ali samo tebi, za druge ljude ja nisam isto što i za tebe.

- Maksime . . . sa mnom nemaš budućnost.

- Naravno da imam, sve što vidim u budućnosti si ti.

- Ne, ja . . . postoji nešto što ti nisam rekla.

- Šta?

- Nož kojim sam ubodena je napravio mnogo štete, zato je operacija trajala dugo i . . . ne mogu da . . . ne mogu da imam decu.

Posmatram je jedan dug trenutak, a onda shvatim zašto se toliko udaljila od mene.

- Zašto mi nisi rekla?