Do poslednjeg daha

22

Maksim

Ima dva propuštena poziva od Elli. U početku sam se obradovao ali onda sam se setio da me je ostavila. Zato stegnem zube i ignorišem pozive.

Ali đavo mi ne da mira, nakon nekog vremena je stigla poruka od nje.

Moramo da razgovaramo, važno je.

Ne više – odgovorim i isključim jebeni telefon da ne bih kao poslednja pičkica otrčao kod nje.

Doneo sam odluku u vezi nas, ne ona je donela. Ako nemamo poverenje nemamo ništa. Otišla je pre dva dana a kao da je nema godinama, toliko mi ćurka nedostaje.

- Ne. Jesam li ja jebena pičkica? Koji mi je kurac?

- Ne bih znao – moj brat ulazi. Sigurno sam pričao naglas.

- Treba ti nešto?

- Da, večeras smo svi kod Demijena, otac, Evan, ja i ti.

- Doći ću – Demijan nam je kao stric.

- Sve u redu?

- Ne, izlazi napolje.

- Super žena te ohladila a? – kezi se.

- Odjebi.

- Izlazim - podigao je ruke i izašao sa osmehom. Kreten.

Elli

Ne mogu verovati da ne želi da mi se javi. To je toliko detinjasto da sam zaprepašćena. Trudna sam, nosim njegovu decu moram mu reći. Deca treba da imaju oba roditelja. Znam da sam ga u njegovim očima izdala ali u mojim uradila sam ono što sam morala, ali to nije razlog da ga lišim najvećeg poklona koji čovek može dobiti, deteta, i to dva jer u našoj porodicu očigledno blizanci su nasledni.

Ne želim da ga izgubim. U ova dva dana shvatila sam koliko mi zapravo nedostaje a to što sam saznala da sam trudna samo učvršćuje moju odluku.

Moram da ga vratim a u tome će i pomoći njegov brat.

- Elli.

- Ćao Džejsone kako si?

- Evo nije loše ti?

- Onako, treba mi usluga a ti mi duguješ jednu.

- Tako je, slušam?

- Gde je tvoj brat?

- Ne znam ali znam gde će biti večeras.

- Gde?

- Na otvaranju kockarnice očevog prijatelja.

- Odlično, moram da razgovaram sa njim a on me izbegava.

- Zašto?

- Ponaša se poput deteta.

- Mogu srediti da te večeras puste u kockarnicu.

- To bi bilo sjajno, i ni reč tvom bratu, duguješ mi – podsetim ga ponovo.

- Znam ne brini – nasmešio se.

- Hvala ti.

Dobro. A sad šta da obučem za kockarnicu?

Maksim

Čini mi se da su svi oko mene u dobrom raspoloženju moj otac, braća, žene koje se vrte oko nas . . . Stalno razmišljam da nazovem Elli ali ne, rešio sam i to je to. Ništa me neće naterati da je vidim. Ali ova odluka nije laka jer stalno mislim na njene noge koje su obmotane oko mojih kukova i verovao ja ili ne nedostaje mi naše nemo sporazumevanje, ja pomislim a ona zna šta da odgovori. Ona je savršena.