Do poslednjeg daha

19

Elli

Volela bih da budem sigurna u zajednički život sa Maksimom ali nisam. Znam odlično da se ovakve odluke ne donose na brzinu i sigurno ne nakon kratkog zabavljanja, ali ne mogu da nateram sebe da postupim ispravno, jednostavno želim da provodim vreme sa njim, stalno. Njegov uticaj na mene je ogroman, ne mogu dozvoliti da on to sazna, moram ostati bar malo svoja.

Odrasla sam sa uverenjem da žena mora biti hrabra i sposobna da se izbori za sebe. Majka je mojoj sestri i meni to stalno govorila. Naš otac se nije sam borio sa drogom, mama je bila njegov najveći oslonac, nikad mu nije dozvolila da posrne. Iako sam se divila ocu zbog njegove hrabrosti mama je bila moj heroj jer znam da bi otac posrnuo da nije bilo nje. Kada smo sestra i ja ostale same ja sam morala da budem odgovornija i razumnija, pretpostavljam da sam usvojila taj način života a stečenih navika se teško odričemo. Ali želim da pokušam, zbog Maksima, želim.

. . .

Spremala sam se da ranije krenem kući ali poziv advokata omeo me je u tome. Greg je želeo da razgovara sa mnom. Odbila sam njegovu molbu ali bacio mi je udicu, želeo je da razgovaramo u vezi bebe koju je čekala moja sestra. Ne znam šta bi mogao da mi kaže ali rešila sam da ga saslušam.

. . .

Smeštam se na stolicu i čekam da kroz staklo vidim lice čoveka zbog kojeg je moja sestra ubijena, Greg je osuđen na pet godine zatvora zbog napada na mene ali smatram ga krivim za sestrinu smert bar koliko i njegovu ženu.

Ugledam ga u narandžastom odelu, smestio se i podigao slušalicu. Da li želim uopšte da slušam ovo? Ovde sam zar ne?

Podignem slušalicu.

- Elli . . . toliko ličiš na sestru.

- Zašto sam ovde? – znam koliko ličimo.

- Ja . . . kao prvo žao mi je što sam te napao, moja veza sa tvojom sestrom je bila turbulentna.

- Ne želim da slušam o tome.

- Molim te. Mnogo sam razmišlajo nakon što sam saznao da je Alli ubijena a ovo mesto. . . utiče na čoveka – mršti se i vidim znakove depresije.

- To dete koje je Alli čekala . . . nije bilo moje.

- Spavala je sa tobom! – napadnem ga.

- Ja sam u braku preko deset godina, šta misliš zašto nemam decu?

- Postoji milion razloga.

- Sterilan sam, moja supruga to nije znala ali tvoja sestra jeste.

- Šta?

- Ja ne mogu da imam decu, verovatno mi Alli zbog toga nije rekla, znao bi da je bila sa drugim.

Procenjujem ga i deluje mi iskreno ali za svaki slučaj mogu da proverim.

- Recimo da ti hipotetički verujem . . . ko bi mogao da bude otac deteta?

- Onag dana u kancelariji, kada sam te napao?

- Da?

- Šta misliš zašto sam to uradio?

- Bio si ljubomoran na mene zbog . . . Maksima – kažem tiho i mračne misli počinju da me opsedaju.

- Alli je odlično znala koliko sam bio ljubomoran na Maksima.

- Zašto? – pitam ne želeći da saznam odgovor.

- Zato što je pre mene bila zaljubljena u njega, spavala je sa njim.

- Je li ti Alli rekla da je spavala sa njim? – ovo me može biti istina.

- Nije morala, znao sam.

- Kako? – umalo ne vrisnem.

- Tokom poslednjih dva meseca naše veze bila je često odsutna, stalno je imala neke izgovore, ostajala je na poslu do kasno, kao i Maksim.

- Rekao mi je da nije imao ništa sa njom – stisnem zube.

- Ako mi ne veruješ pitaj sekretarice i asistente u Starku šta je mislila o Maksimu. Tvoja sestra me je varala sa njim, znao sam to, samo nisam mogao da dokažem. Osim toga tu je i dete, treba li ti veći dokaz od toga? Maksim Stark je bio otac te bebe, ne ja.

. . .

Sedim u automobilu i grčevito stežem volan rukama. Premotavam u glavi sve što sam saznala o Maksimu. Rekao mi je da se moja sestra skinula gola u njegovoj kancelariji ali osim toga nismo razgovarali o njoj. Da li me je lagao? Koliko je on zapravo dobro poznavao Alli kada je shvatio da je umesto nje uljez u njegovoj kompaniji? Ali možda je lagao, možda Greg laže.

Cimnem se kada mi telefon zazvoni.

- Jone.

- Hej lutko u rukama karton tvog tipa.

- I?

- Istina je, tip je sterilan.

- Hvala ti Jone, dugujem ti.

- Nema problema.

Dete nije Gregovo. Rekao mi je istinu. A da li mi je Maksim rekao istinu?

. . .

Ne mogu nikoga optužiti bez dokaza a kako ne znam kome da verujem rešila sam da sama otkrijem istinu. Ovaj put neće biti lako, ovaj put sam umešana na više načina nego ranije i očajnički želim da verujem čoveku sa kojim sam započela zajednički život. Da li je taj čovek bio otac deteta moje sestre? Nadam se da nije, ako zbog ništa drugo bar zbog mog ličnog mira.

Držala sam Allin telefon prelistavajući poruke u kontakte po ko zna koji put kada je naišao Maksim. Živim u njegovoj kući ali sam zadržala svoj stan, sad shvatam koliko je to bila dobra ideja.

- Hej mala – ljubi me kratko i skida kravatu.

- Hej.

- Gladan sam.

- Naručila sam večeru.

- Kakv ti je bio dan? – pita me. Dan mi je bio užasan.

- Dobar, uobičajeno. Tvoj?

- Grozan, idem da se istuširam pa ću ti pričati – nestao je u pravcu spavaće sobe.

Sve je normalno, idealna slika dvoje ljudi koji se vole. Ili slika čoveka koji je spavao sa dve sestre? Ima li išta ljigavije od toga? Ako jeste kako je mogao? Jel ima neki fetiš? Model žena? Ne razumem. Isuse.

Vratim pogled na telefon i obratim pažnju na poruku od Majde. Komentarisale su nekog Hotija. Moižda ona zna nešto? Hm, nije bila sigurna u vezi Alli i Maksima ali moram opet da pokušam, ovaj put kao ja. Ukucam njen broj u svoj telefon i nazovem je.

- Molim?

- Majda, ovde Elli Wotson, sestra Alli Wotson.

- Hej . . . – zbunila se.

- Ćao.

- Ćao i tebi.

- Pitala sam se da li bi htela sutra da izađeš na ručak sa mnom?

- Ja . . . čudno.

- Samo bi htela da ti objasnim neke stvari, znaš kad sam glumila sestru.

- Spasila si mi život . . . zašto ne?

- Odlično, javi mi kada ti odgovara.

- Hoću, ćao.

- Ćao.

Trebalo bi da zakopam prošlost ali ne mogu, ne ovako i sigurno ne dok možda gradim budućnost na lažima.