Probudio je zvuk golubova koji su stajali na ogradi terase radoznalo vireći u sobu. Otvori oči i osmehnu se prelepim pticama posmatrajući ih kako se šepure izvodeći ples samo za nju. Protegnu se kao mačka i zadovoljno uzdahnu, spavala je kao beba u veženoj posteljini i krevetu dovoljnom za četvoro. Baldihin od teškog drveta ukrašen zavesama dominirao je sobom a kameni zidovi ukrašeni bakrorezom sa motivimima Mardina. Na mermernim pločama fotografije očevih roditelja, bake i deke koje nije imala priliku upoznati, starinski sat pokazivao je 10h uredno otkucavajući svaku sekundu remeteći tišinu. U uglu stari orman ukrašen duborezom sa najlepšim ružama od drveta koje je videla. Sa strane klupa prekrivena šarenim ćilimom i veliko ogledalo sa stolom i stolicom. Soba površine osrednje garsonjere u San Francisku. Svuče prekrivač i spusti noge na hladan pod...prođe rukom kroz gusto smeđe valove pokušavajući da ih ukroti. Podiže se i blesnuše vitke preplanule noge preko kojih pade tanka svila njene spavaćice. Uđe u kupatilo zadovoljno zagledajući starinsku kadu koja se presijavala na jutarnjem svetlu kao nova, osvežena belim emajlom. Obnovljeno kupatilo sa pločicama u boji kamena zadržalo je dah starih vremena. Sve je bilo drugačije i sviđalo joj se...pocvrene kada se seti koliko je bila ljuta zbog dolaska i korišćenja dragocenih dana od odmora u „nedođiji" gde nema ničega sem sirotinje. Istušira se na brzinu, navuče tanke pantalone i majcu, veza kosu u rep i strča niz stepenice.
-Dobro jutro šećeru! - Hafa se osmehnu milujući ćerkin obraz.
-Hajde...doručak je spreman. Kako si spavala?
-Hvala mama...spavala sam kao top. Ovde je fenomenalno...oduševljena sam Mardinom, jedva čekam prošvrljati okolicom. Gde je tata?
-Izašao je rano, odlazi uredno na jutarnju molitvu, kasnije obilazi prodavnice, ispija čaj sa meštanima i razmenjuje vesti...vraća se pred ručak. Dosta šeta i koliko vidim jako mu prija, preporodio se.
-Našli ste nekog lekara? Ipak je on srčani bolesnik. - uplašeno je pitala majku.
-Jesmo, živi dve kuće od naše. Efendi Halil inače radi u bolnici ali je uvek na raspolaganju, ne brini. Zaposlili smo jednog vozača i domara, popodne dolaze i dve žene koje pripremaju hranu i održavaju kuću. Živimo aginskim životom, provodimo vreme obilazeći okolinu i družimo se sa rođacima i komšilukom. Srećni smo ovde Nera.
-Drago mi je zbog vas ali ovo je na kraju sveta. Ja i Asis smo hiljadama kilometara daleko. Ne volim što je odlučio da živi ovde...u redu da bude par meseci ali ostati ovde, to me plaši.
-Kćeri, jednom se mora umreti...niko i ništa ne može sprečiti smrt gde god da jesi. Mislim da tvoj otac želi ostaviti kosti u zemlji u kojoj je rođen, to treba poštovati.
Popričala je sa majkom o poslu i Luisu a onda nestrpljivo ustala želeći da razgleda Mardin. Na majčino insistiranje presvukla se u zatvoreniju odevnu kombinaciju jer ovde su bila drugačija pravila od zapadnjačkog. Poštovao se kodeks oblačenja posebno kada se radilo o ženama. Izletela je kroz kapiju i krenula da se spušta prema glavnoj ulici Džumhurijet. Uživala je hodajući u hladovini uskih sokaka i oduševljavala se kućama koje su se uzdizale visoko iznad njene glave. Naiđe na mališane kako igraju lopte, njihova lica zaračila su srećom i dečijom radoznalošću prepoznavši u njoj strankinju. Jedan od njih joj požele dobar dan široko se osmehujući mahnu rukom i otrča za ostalima. Po neki prolaznik bi prošao ispod kamenih svodova lenjo vukući noge preko stepenika ne obraćajući pažnju na nju. U daljini začu žagor, bila je blizu glavne ulice. Iza ćoška se pojavi šarenilo boja i masa užurbanog sveta. Srce joj zaigra, upijala je svaku sitnicu nesvesna da stoji posmatrajući kako se odvija život pred njenim očima iz neke druge dimenzije. Žene su se dovikivale i zvale jedna drugu kada bi videle nešto jeftino ili interesantno. Muškarci su prodavali robu i oznojenog lica žurili da usluže svakog. Pažnju joj privuče par auta koji su odskakali svojom luksuznošću iz ove priče. Sleže ramenima, i ovde je bilo bogatih i siromašnih kao i svugde, ništa čudno. Šetala je lagano ne skidajući oči sa tezgi uživajući u raznolikosti i zastajala diveći se ručnom radu ovdašnjih žena i majstora. Predmeti od tkanina, preko srebra, posuđa, stolnjaka, zavesa i ćilima do komada nameštaja i predivnih tepiha. Najviše je stajala uživajući u mirisima začina i ručno pravljenih sapuna zapitkujući prodavca koji je proces izrade. Oduševljeno je čekala da zapakuju kesice i komade sapuna opojnog mirisa kada joj pažnju privuče zvuk automobilske sirene. Istog momenta masa ljudi se povuče u kraj praveći prolaz koloni vozila. Nera se skoro nasloni na zid posmatrajući šta se dešava. Grupa auta se zaustavi ispred jedne radnje. Iz crnog džipa izađe visok tamnokos mladić. Gipkim korakom obiđe auto prolazeći rukom kroz kosu sklanjajući nemirno pramenje sa čela. Bradat i oštrih crta lica odudarao je od okoline gospodskim držanjem. Bela košulja sa crnim prslukom i pantalonama činile su ga ozbiljnijim. Otvori vrata i pruži ruku mladoj ženi. Neri zastade dah od njene lepote...u dugoj haljini boje jorgovana i sa maramom na glavi, nežnog lica i tamnih očiju podsećala je na princezu. Zastala je za trenutak i osmehnula se muškarcu, on spusti ruku na njeno rame, na Suncu blesnu njegov ručni časovnik i prsten. Nešto joj reče i pređe vrhovima prstima po mekom obrazu gledajući u nju sa puno nežnosti. Nera je posmatrala scenu zadržavajući dah od naleta čudnog nemira, ovo dvoje mladih ljudi dirnuše je svojom ljubavlju. Samo je dotakao i probudio u nemom posmatraču strast, zadrhtala je pri pomisli koji je osećaj izazvao u ženi kada je osetila njegov dodir na svojoj koži. Okrenu se i povede je u radnju. Čarolija nestade i ona oseti kao da joj je neko otkinuo parče srca, začu šapat prodavca kako reče..."aga i aginica". Slabost u kolenima je zakova za mesto i preplavi je za trenutak mučnina. Vrtelo joj se u glavi misleći da su je jaki mirisi opili. Podiže glavu i srete par tamnih očiju sa druge strane ulice. Preseče je pogled kao oštrica sablje zasekavši srce željno ljubavi. Iznenađena tonula je u nepoznato suočavajući se sa iskonskom željom i porivom za beg. Dva različita osećanja koja je baciše za trenutak u stanje ushićenja žedno upijajući crte njegovog lica. Trenutak vredan hiljadu godina života, samo par sekundi je dovoljan da proživiš svu lepotu spoznaje koliko ljubavi nosiš u sebi. Puče joj je pred očima dok su joj očeve reči odzvanjale u glavi..."moć sadašnjeg trenutka", „nije važna prošlost niti budućnost, živi sad". Trže je uzvik.
