Sedela je na zadnjem sedištu skupljena u uglu stežući prste od nervoze. Posmatrala ga je ispod oka, namršten i tih gledao je kroz prozor, išli su na zabavu. Haljina od atlasa vežena koncem boje zlata na plamenoj tkanini presijavala se u raskoši. Dugi rukavi prekrivali su nežne ruke skrivajući nanizane narukvice. Blještala je u svili i nakitu...aginica. Jeza joj išla uz kičmu, osećala se kao maskota koju će u jednom trenutku zasuti grdnjama i razapeti na stub srama. Strah joj se uvukao u kosti od one večeri, bio je spreman pucati u nadstojnika. Znala je da će se osvetiti i bojala se za živote Asisa i Yasemin...on je bio spreman na sve jer više nije imao šta izgubiti. Iz misli je trže buka bubnjeva i ispred njih se stvori gomila ljudi pozdravljajući ih i blagosiljajući. Auto se zaustavi i neko otvori njena vrata, kolena su joj klecala ne znajući šta je čeka. Vratila se nakon godinu i više dana, dovoljno je bilo da neko od meštana uvrti sebi u glavu neku ludost i ubije je braneći aginu čast. Osećala je kako je hvata panika i priljubi se uz auto uplašeno gledajući u lica oko sebe. Oseti njegovu ruku kako je steže za mišicu i pođe za njim. Neko uzviknu iz gomile.
-Aginice dobro došla!
Klimnu glavom i jedva se osmehnu. Dovede je do mesta gde su sedele žene i okrete se prema divanima gde su ga čekale ostale age. Gutala je knedle pokušavajući da se smiri, žene su pričale uvodeći je u razgovor povremeno je dodirujući i ljubazno se osmehujući. Opuštala se polako shvatajući da su dobronamerne i neposredne, osećala je njihovu iskrenu očaranost, bila je jedna od njih. Uživala je gledajući program, dečica su recitovala, hor je izveo blok pesama a folklorne grupe su izazvale ovacije spletom igara jugoistoka Turske. Začu se aplauz i na binu izađe ona, jedan pogled je bio dovoljan da prepozna suparnicu. Vitka crnka u dugoj svečanoj haljini sa licem anđela preseče je kao oštrica noža. Srce joj ščepa ledena ruka pri pomisli da njene usne ljube Merdana u dugim zvezdanim noćima. Preplavi je nalet ljubomore, buknu u licu i potraži ga pogledom želeći da se uveri u svoju sumnju...srete njegove crne oči kako je nepomično posmatraju. Gledali su se odmeravajući snage...oseti poriv za osvetom, nije mogla podneti ni pomisao da pogleda drugu ženu. Prvi put se suočila sa stvarnošću, izgubila ga je i svojim očima gledala nemoćna bilo šta učiniti. Stisnu usne i okrenu se Sejdi, Ahmet aginoj ćerki.
-Sejda...ko je gospođica na bini?
-Nova učiteljica...došla je pre tri meseca u Mardin. Niko ništa o njoj ne zna, pojavila se kao ispomoć ministarstva prosvete. Uradila je dosta za kratko vreme i hvala joj na tome ali nije baš popularna kod nas ženskadije. Lepa je i mnogi su počeli gubiti glavu zbog nje. Nemojte zameriti, šuška se da su ona i aga vrlo bliski jer stalno odlazi u konak i otvoreno se hvali njegovom naklonošću. Iskreno, nama je laknulo kada ste se vratili sa lečenja, bojali smo se da vas nikada nećemo videti.
Nera je zapanjeno pogleda i izgovori.
-Lečenja??? – a onda se trže i u momentu shvati da je tako opravdao njen odlazak.
-Da...hvala Bogu, sada je sve u redu. – tiho izgovori.
-Aginice, molim vas nemojte me odati da sam vam bilo šta rekla. Ne želim za nešto biti kriva jer nisam videla svojim očima, prenela sam samo priče.
-Ne brini...nikom neću reći.
Veče je bojilo Mardin u plamenu boju pozdravljajući se sa Suncem lagano prelazeći u purpur. Slavlje je nastavljeno uz pesmu i igru meštana...veliki stolovi bili su prepuni đakonija privlačeći decu koja su sa oduševljenjem grabili kolače radosno uzvikujući. Nera je bila okružena devojkama slušajući njihove priče kada začu prijatan glas iza sebe. Okrete se i ugleda učiteljicu.
-Dobro veče...želala sam vas upoznati, ja sam Dilan.- pogleda je izazivački primećujući svaki detalj na njoj.
-Drago mi je gospođice...ja sam Nera. – uzvrati joj istom merom, podiže obrvu i pređe očima ispitivački po njenom licu.
