-Mardin su osnovali sirijsko-pravoslavni hrišćani u 3. veku, kasnije kroz vekove postao je muslimansko-arapsko uporište. Postaje glavni grad u 12 veku Artukidskih Turkmena koji bivaju pokoreni od Mongola. Stari spisi govore da ni onda vlast nad gradom niko drugi nije imao sem Turkmena. 1500 i neke godine potpada pod vlast Osmanskog carstva ali do dana današnjeg dom je potomaka asiraca, turaka i kurda. Najviše preovlađuju kurdi, i svi žive u miru poštujući jedni druge ne praveći razliku i ako su različitih veroispovesti. Da bi se održao mir i poštovao zakon i običaji svih, postoje age kao plemenske starešine. Oni čine plemensko veće kao najveći izvršni organ jugoistoka. Iznad njih ne postoji ni nebo sem ako nije pod njihovom vlašću. Tako je od davnina i vlast koju imaju niko nikada nije uzdrmao jer zasnovana je na surovom zakonu smrtne presude posebno ako se tiče časti. Aga je čast plemena i zbog njega će svaki podanik ako treba i život dati. Mnogo je ovde krvi proliveno zbog neuspelih mešovitih brakova i mešanja plemena. Mir i red je kada je svako na svom i sa svojim. Presedani postoje ali su vrlo retki...presuda plemenskog veća nikada ne zastareva. Dešava se da posle decenija biva neko ubijen iz osuđene porodice jer ih ima svugde. Od njih je teško ko uspeo pobeći. – Ismail je tiho pričao na krovu kuće zavaljen na divan gledajući u purpurni horizont.
Nera ga je pažljivo slušala zapanjena saznanjem da još uvek postoji robovlasničko društvo i da hiljade ljudi zavisi od reči šačice ljudi. Oseti jezu pri pomisli na surovost zakona vezano za smrt koju donose oni najmanje zaslužni da nekom oduzmu život. Verovala je u demokratiju pa joj se očeva priča činila nemoguće održiva u današnjem vremenu.
-Tata, zar ne postoji pravni sistem u Turskoj? Policija? Neko ko treba da radi svoj posao? – uzbuđeno je pitala.
-Postoji ali ovde nemaju nikakvu moć. Ne znam za nekog od Aga da je završio u zatvoru. Nadam se da su i oni popustili sa naletom novog doba...povinovali se tehnologiji i obrazovanju. Koliko vidim omladina je prilično naprednija od onog vremena koje ja pamtim. Od meštana čujem da je aga obrazovan čovek i pravedan. Hvale ga jer mnogo čini za svoje sunarodnike počev od obrazovanja preko lečenja i kvaliteta života uopšte. Tradicionalista je ali modernijih shvatanja od svojih prethodnika što je ipak pomak. Najvažnije i goruće pitanje je ostalo još uvek u ćorsokaku – ugovoreni brakovi. Tu pogodbe nema, pravila su jasna jer za njih je svako žensko čeljade čast. Žene nemaju pravo glasa, poštovane i zaštićene imaju obavezu održati porodicu na okupu, rađati i voditi brigu o kući. Njihova vernost se podrazumeva jer u suprotnom bivaju strogo kažnjene...često ubijane.
-To je životinjski i surovo! Pa i mi smo živa bića a ne robovi! Ne znam kako neko može toliko da se iživljava nad slabijim od sebe? Zar žene baš nemaju prava na izbor?
-Ne...njihov muž je njihov gospodar. Stvari su tu vrlo jasne.
Ćutala je gledajući u nebo osuto zvezdama, pitomo u tami pokrivalo je krovove kuća bacajući svetlost poput srme. Zamišljeno je vrtela film i oseti kako joj jeza ide niz kičmu pri pomisli na tamnokosog mladića i njegovog pogleda. Tek sada su joj neke stvari bile jasnije...on je gledao kao strankinju, uljeza koji hoda slobodno njegovim kraljestvom. Za njega je bila zanimljivost koja se našla slučajno na putu vredna par pogleda. Ipak onaj bljesak divljenja u uglu oka joj nije dao mira, osetila je skrivenu želju koju je za trenutak pokazao klizeći po njenom licu. „Nera, ne budali, ne sanjaj pri zdravoj pameti. On nije izazov koji ti treba...on je nečiji muškarac! Ti si devojka koja ne želi biti nečija zamena, niti druga...tebi pripada čovek daleko od ovog ludila, plemenskih zakona i bolesnih običaja!" trže je zvuk poruke...pogleda u ekran i pridiže se uzbuđenim glasom izgovori obraćajući se ocu.
-Asis stiže sutra! Održao je obećanje...idem po njega na aerodrom. – srce joj zaigra, brat je prava osoba koja će joj odvući misli od neznanca.
