Okupljene devojke su čavrljale u dvorištu čekajući da siđe i počne tradicionalno iscrtavanje kanom. Sišla je u dvorište smešeći se dok joj je srce lupalo u grudima od nakupljenog bola. Žalila je zbog truda ovih ljudi jer su se iskreno radovali aginom venčanju verujući da će ovog puta biti srećan. Nisu slutili da ona nije jedna od njih, okrenuće im leđa kada joj se pruži prva prilika. Nije mogla protiv sebe, ni za ljubav koja joj ne pripada na način na koji je želela i o kojoj je sanjala. Bila je iskrena i jasna u svojim stavovima, nikada nije bežala od odgovornosti ali ovog puta je bilo mnogo drugačije. Situacija je primoravala da učini ono što je najmanje želela, pobeći kao kukavica, okrenuti leđa i na sve pljunuti jer njeni snovi su bili važniji od njihovih. Borila se sa sobom gušeći poriv da im kaže, da objasni...ispravi ono što se nije moglo ispraviti. Ona nije bila prava osoba za njihovog agu, ona je živela drugačijim načinom života...sve ovo je bilo teško za nju i suviše bolno. Emotivna zrelost se sticala iskustvom koje nije uvek lepo, mnogo patnje i tuge zarad sreće merenom momentima je bila prevelika cena za koju nije bila spremna. Sela je na stolicu i pružila ruke strpljivo čekajući da devojka oslika prelepe motive...divila se kreativnosti i mašti ukrašavanja na kojoj bi joj pozavideli i svetski umetnici. Jedna od komšinica zapeva baršunastim glasom baladu koja zaplovi prostorom pretvarajući noć u priču o lepoti jedne ljubavi koja se čeka ustreptalog srca, o večnoj čežnji za savršenom polovinom. Grlo joj se stezalo pronalazeći se u pesmi, mislila je na život koji je hiljadama kilometara bio daleko u nekom drugom svetu bez mnogo topline i površnim osećanjima koja nikada ne mogu povrediti. Sigurna i zaštićena bez mnogo dilema kojim putem treba ići uljuljkivala se misleći da je to njena snaga kojom u svakom trenutku može upravljati. Mardin joj je pokazao da stvari nisu tako jednostavne...pokazao je koliko ima stvari koje te dotaknu i ostave snažan utisak veličinom emocije. Svaki kamen, svaki sokak, cvet...lice koje sretneš ima priču satkanu od najfinijih osećanja na koje ne možeš ostati hladan. Još jedna noć u roditeljskoj kući i završava se njen devojački život. Trenutci kada se mora oprostiti od svega o čemu je sanjala, ostaviti sve što je činilo srećnom i podariti sebe čoveku koji nosi teški pečat sudbine na duši.
-Nera, seko moja! – trže je Asisov glas.
-Prelepa si...najlepša nevesta koju je Mardin video. – nežno je govorio ljubeći je u obraz.
-Hvala na lepim rečima ali nemoj preterivati...svaka mlada je lepa. Posebno one koje se iz ljubavi udaju! – zajedljivo odgovori želeći da iskaže svoje negodovanje.
Asis je uhvati za mišicu i povede u stranu...naže se i šapnu.
-Obećao sam...izvući ću te odavde. Molim te ne pravi gluposti, oko kuće su njegovi čuvari, ni ptica ne može proleteti.
-Ne brini...pomirila sam se da ću pripasti čoveku koji ima ljubav svog života, sina i iza sebe već jedno venčanje zarad tvoje sreće. Ja nisam važna, navići ću se nadam se bar dok ne umrem i potrošim život zatvorena u ove zidine.
-Molim te, nemoj tako. Merdan je dobar čovek...neće ti faliti dlaka sa glave.
-Znam da je dobar čovek, zato me još više boli! On ne zaslužuje ovo...a ni ja! Oboje se žrtvujemo zbog glupih običaja, kolika je cena? Asis...mi smo dva stranca, mi se nikada nećemo zavoleti! Čemu onda sva ova maskarada? – nekontrolisano je povisila ton.
-Smiri se...još bolje, ti ćeš pobeći a on će opet biti slobodan. Sigurno će jednog dana i on naći svoju sreću. Hajde, osmehni se malo...u pitanju je mesec dva, izdržaćeš.
-Hajdar...oko konaka će biti dvadeset ljudi. Ne očekujem probleme ali ipak mnogo sveta će doći. Želim sprečiti i najmanju neprijatnost. – Merdan je mirno govorio gledajući panoramu Mardina.
