Iza rešetaka su se videli snežni vrhovi planina, iza njih je bila Sirija, tako joj bar otac pričao. Sedela je na krevetu nemoćna bilo šta učiniti, smrt joj je visila nad glavom i bilo je pitanje vremena kada će se dogoditi. Svaka nada je umrla kada je shvatila da je upala u sopstvenu zamku podcenjujući običaj i zakon jugoistoka. Verovala je da su samo priče o ubistvima služile za zastrašivanje i kontrolu mira u provincijama gde su bile multietničke zajednice. Nakon svega nije mogla očekivati da će joj Merdan pomoći jer dokazi protiv nje su bili više nego evidentni, tajno se sastala sa Krisom želeći bez mnogo buke da vidi prijatelja. Plašila se Merdanove ljubomore, znala je da ne bi razumeo. Suza joj skliznu niz obraz vrativši je na vreme od pre par dana.
Odmarala je u sobi kada joj je stigla poruka.
„ Ako dođeš do htela, mogli bi popiti kafu i ispričati se. Na proputovanju sam kroz Tursku i nisam odoleo da te ne vidim. Voli te Kris".
Oduševljeno je skočila iz kreveta i brzo skovala plan da ide do bazara kupiti neke sitnice. Žudela je da vidi čoveka koji joj je u datom momentu puno značio i vratio veru u ljude i ljubav. Uvijena u maramu i sa naočarima za sunce ušla je uzbuđeno u hol hotela...jedva se suzdržala da ga ne izljubi. Kris je poznavao situaciju vezano za žene i predložio radi njene sigurnosti da popričaju u sobi. Žalio je što ne može videti i upoznati „strašnog agu" i reći mu koje blago ima. Nisu bili duže od dva sata zajedno jer je morao krenuti dalje uz obećanje da će jednog dana ako bude dolazio, doći u posetu kao njen prijatelj i stegnuti ruku Merdanu. Oprostili su se u senovitom sokaku gde ga je čekao vozač, ostala je par sekundi posmatrajući kako auto nestaje iza ćoška smešeći se...bila je srećna. Laganim korakom je krenula uz stepenice, kuća njenog oca je bila dve ulice višlje kada oseti jak udarac koji joj pomrači svest. Probudila se u prljavoj sobi punoj vlage...u glavi joj je pulsiralo. Jedva se pridigla pokušavajući da se seti šta se dogodilo. Pokušavala je otvoriti vrata, drmala rešetke i dozivala pomoć, niko se nije pojavljivao do sutradan. A onda je usledio šok...začula je ključ u bravi i na vratima se pojavila žena umotana u maramu. Stresla se od njenog pogleda...Selima. Stajala je posmatrajući je sa mržnjom. Sledi se od glasa koji je podsećao na glas ptice zloslutnice.
-Konačno...uletela si u moju klopku da nisam prstom mrdnula! Već sam izgubila nadu da ću ikada postati Merdanova. Prvo Lejla a onda ti!
-Selima...molim te, dođi sebi. Naši roditelji su prijatelji i komšije...porazgovarajmo.
-Sus...ja i ti nemamo o čemu razgovarati, Merdan je moj i tu je kraj priče! Ja sam njegova prva ljubav, i sa mnom je okusio čari ljubavi, voleo me je sve dok veštica Emine nije umešala prste i okrenula ga protiv mene. Ni svesna nije da je kažnjena smrću snaje i unučeta samo zato što je stala pravoj ljubavi na put. Ti si u celoj priči nebitna, ti si jalova i roba sa greškom. – siktala je sevajući očima.
Nera je zapanjeno slušala nemoćna reč izgovoriti, ludački pogled devojke je zakova za krevet. Mozak joj je radio grozničavo pokušavajući naći način da se izvuče.
-Molim te pusi me, sve ovo ćemo zaboraviti jer Merdan ti nikada neće poverovati da sam pobegla.
-Misliš? Evo dokaza koji su više nego očigledni. – Selima joj pokaza njene i Krisove slike.
Gledala je u telefon osetivši kako joj se grlo steže, poslala ih je Merdanu na njene oči...izvukla karticu iz telefona smešeći se zadovoljno.
-Žao mi je...bolje da se nisi vratila, barem bi ostala u životu. Ovako si pokretna meta čim kročiš iz zatvorenog prostora. Ne trebam ti pričati...doživela si to kada su upucali onog tvog glupog brata. Zar ti nije još tada bilo jasno da smo jači od bilo kog zakona? Sačekaćemo odluku veća a onda se spremi za onaj svet. Ne brini, čuvaću ti muža i učiniti ga srećnim baš kao nekad. Brzo će te zaboraviti u mom zagrljaju! – izgovori rečenice osmehujući se zlobno i napusti sobu.
